U državnim bolnicama, lakše se zapošljava lekar sa "diplomom" izFoče, nego iz Beograda.
Isto se odnosi i na DIFovce iz Ljeposavića u odnosu na studente Univerziteta u Beogradu

Odlazak lekara nije od juče, ni nakjuče... iz moje generacije (diplomirali 1962/63 g.) nesrazmerno veliki broj nadprosečnih studenata medicine je otišao u inostranstvo ; ja sam izdržao do 1971 g., i mada u pogledu karijere (sa 32 g. bio sam specijalista, šef odseka jedne beogradske bolnice) nije formalno bilo zamerke, ali uslovi života i rada, problemi inovacije, plata žalosna, dobro stambeno pitanje teško rešivo, dvoje predškolske dece čija perspektiva u tom besperspektivnom društvu (komunizam, socijalističko „samoupravljanje“, nepotizam, međuljudsko nepoverenje i sumnjičavost) me je užasavala, a s druge strane imao sam već dosta publikacija u zemlji i inostranstvu... i tako, odselio sam se sa celom porodicom u inostranstvo, zbog čega nikada nisam zažalio. I sada, kao pristojno situiran penzioner, mogao bih „sutra“ da se vratim, ali svaka moja kratka poseta zemlji uverava me da će to biti „malo sutra“. Uveren sam da se današnja situacija i motivi za odlazak mladih lekara nisu ni malo izmenili