Ustaše i partizani, jedni drugima verni ostali.

Ako pođemo od značenja reči "bežati" i "Ubij" onda dolazimo do zaključka da te dve reči jedna drugu ne isključuju. Npr. "beži da te ne ubiju". Svako normalan nastoji da ne bude ubijen. Sama reč "ubij" otvara pitanje zašto da se ubija? Jer je druge vere? A zakon o slobodi veroispovesti? Puj pike, ne važi. Jer ima drugačije političke poglede? A zakon o slobodi političkog delovanja? Puj pike, ne važi. Inače mi smo za ustavna rešenja ... ? Skraćeno, kada ljudi nemaju argumenta protiv, posežu za najgorim rešenjem. Ako pogledamo unazad, da li je nečije ubistvo kojem je prethodilo bežanje ili neki drugi oblik otpora promenilo situaciju. Nije. Uvek se problem nesposobnosti ili nemogućnosti rešavanja ovakvih pitanja ponovo javi u novom vremenu i obliku. Od pitanja se ne može pobeći sve dok se ne nađe pravi odgovor za takva pitanja. Ubijanje nije pravi odgovor već samo izraz nemoći ega onog ko za ubistvom kao rešenjem posegne.