Šta vredi izvinjenje kad učesnici pomena imaju otežan povratak kućama. Da li danas vozovi soabraćaju po redu vožnje? Autobusi? Ima li saobraćajki na autoputu prema Novom Sadu? Koliko su prevoznici izgubili zbog namerno otežanog prevoza? I na sve to, izvinjenje za koje nema mesta ni u vremenu ni u prostoru. Ubijete čoveka i nikom ništa ili izvinjenje i idemo dalje kao da ništa nije bilo. Da li se ubice sadašnje i ubuduće mogu pozvati na izvinjenje kao izvor prava? Mislim da smo u ostvarivanju demokratije došli do trenutka "što je dozvoljeno volu, nije dozvoljeno običnim građanima Srbije".

Скуп у Новом Саду је прошао мирно и достојанствено, без насиља. Једино насиље показала је власт која је уочи скупа, на свим својим медијима, показала један застрашујући ВИДЕО : полиција зауставља ауто, из њега извлачи мирног грађанина Мишу Бачулова, баца га на земљу, везује, хапси. Уз слике иде прича да је Бачулов припремао “покушај само тровања - што је напад на председника Србије?!?!”