"Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
На вратима затвореног светогорског манастира?
..........
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата,
и примите царског сина ко најмлађег свога брата.
..........
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи -
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
.jpg)
На вратима затвореног светогорског манастира?
..........
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата,
и примите царског сина ко најмлађег свога брата.
..........
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи -
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.