Aleksandar Radović, koga poznajemo iz Đinđićevog vremena, pokušava sada, kada je koncept kome je verno služio totalno propao, da nam poturi navodne razloge njegovog sloma. Pa nam podastire naivno objašnjenje kako se, eto, velika sila, takoreći slučajno, omakla o sopstvenu umišljenost. Skoro da poverujemo pa i da joj oprostimo. Ustvari, Aleksandar Radović, vešto eskivira organsku vezu između operacija spekulativnog kapitala i sasvim otrovnih namera koje su stajale iza celog nauma. Naravno, on tako pokušava i da sakrije duboke uzroke berzanskog sloma koji je zahvatio najdublje slojeve saveremenog kapitalizma. A istina je sasvim na drugoj strani, jer, nikako se ne radi o slučajnosti i bezobzirnom pa, eventualno, i oprostivom ponašanju što je pravi cilj ovog napisa. Naime, čitav niz bezanskih lomova posle Drugog svetskog rata u najrazvijenijim privredama sveta, pre svega, američkoj, bio je razrešavan dodatnim emisijama sve bezvrednijih dolara. Budući najvažnija svetska moneta dolar se razlio po celom globusu ali ponajpre tamo gde je mogao isterati i najveće profite. Otuda su, prvo, najveći skok ostvarili zmajevi sa jugoistoka Azije a potom i sama Kina. I nikakva posebno mudra politika ove zemlje nije nju izbacila u orbitu najdinimačnijih privreda sveta već pomenuti proces ekspanzije dolara. Amerikanci su vrlo dobro znali šta rade i njihov glavni naum je bio u međuvremenu "neoliberalnom dogmom" o "slobodnom tržištu" i "slobodnom društvu" obezbediti u svetskim razmerama prevlast sopstvene imperijalne ideologije i realizaciju zadatog cilja. A on se ogledao u nasilnom rušenju sa vlasti socijalističkih režima i njihovoj kompromitaciji te postavljanju na vlast garnitura koje će njima služiti. U takvoj postavi se našao i mlađani A. Radović koji, očigledno, nije dovršio svoju misiju zaluđivanja ovog naroda što čini poturanjem teze o "naivnom karakteru" globalne krize. Stvar je u tome da su se Amerikanci upustili u riskantan poduhvat u kome će izvući najdeblji kraj.

Ово већ постаје правило. Што бољи текст, то мање коментара. (Добро, има неких изузетака, као што су колумне г. Антонића, Вукадиновића и још неких.) Тако је и сада. Само два, а и та два лоша. Не бих се бавио његовом биографијом, али господин Радовић је последњих година био аутор неколико перфектних и пророчанских текстова које смо могли прочитати у НИН-у и на НСПМ-у, и то је вероватно изазвало гнев једног дела академске економске чаршије која се масовно обрукала у вези са овом кризом.

kakva deregulacija ???

Zamisli da imas kola pa ih osiguras, pa se sudaris, pa onda naplatis stetu. Nista posebno. Ali zamisli da ti je motor u raspadu i onda se namjerno sudaris, uzmes pare od osiguranja, a kola su ionako ubrzo trebala u smece. Prevara al nista strasno, ljudi svasta rade.

Al pazi sad:

Osiguras kola kod vise agencija, i naplatis stetu 10x
To se zove "Credit Default Swap" ili CDS

A sta je "naked CDS"?

Nemas kola i onda ih osiguras 10X.


U slucaju Grcke EU je rekla da nece priznavati "naked CDS", medjutim sve ostalo je u redu

HAHAHAHA i to oni zovu deregulacija

Свет се не креће само по законима економским.Има закона старења, закона губљења снаге, воље, амбиције.Има замора материјала који је старији од економије.Свако ко се осилио у историји и ма колико био моћан на крају је нестао.Прође време и њега поједе мрак.Просто се распадање моћи не може да спречи.Ничија није до зоре горела, вели народ и то није наук планете.То је наук васељене.Старење и умирање су неизбежности присутне у целом космосу као нешто што се не може ничим изменити.Или бар тако изгледа, мени који сам светан да смо црви на једној васељенској лешини.Планета је оно што се гаси.У васиони је моћно само оно што гори.И ми у тај простор никада нашим разумом стићи нећемо.Оно што видимо је привид.То је слика стара неколико , свеједно колико , светлосних година.Шта је тамо у овом тренутку не знамо.Нас окружује свет који је привид.Основно је привид,па и овде у овим нашим расправама.
Тежиште света моћи ће се померати.Из Африке је прешло у Европу а сада из Европе отишло у Америку.Ред је да се врати у Кину која је старија и од Африке и од Европе. Све док овој несрећној планети, својим бушотинама и загађењима не убрзамо васељенски крај.А и он ће стићи, без нас и без наших блиских потомака али неизбежан неки далеки крај.Кажем то да бисмо схватили релације у којима се о овом грабежу, који има корене још у пећинском човеку и нагонима отуда потеклим, може да размишља.Маказе времена кад су бесконачно раширене могу бар да нас донекле отрезне и ако смо паметни смире, нас Србе у белосветском обданишту са цулом коју у облику шрагарепе за казну непрестано измичу, чак и Кацини ,над нашим главама.Ајд у здавље.

Napisati da American International Group nije ni osetio krizu predstavlja u najmanju ruku drskost. To ne samo da je donedavno bila ozbiljna kuća nego i najveća kompanija, pravi div, i to ne samo u osiguranju već među svim finansijskim institucijama sveta. AIG se našao u samom središtu krize i on je u nekom smislu bio stub nosač američkog finansijskog sistema i zato je država zalegla u prvi mah sa celih 160 milijardi dolara pomoći ovom gorostasu, sada na staklenim nogama. I posle svega napisati tako šta!