Као што је и речено у тексту, јесте нас нешто више, али треба бити врло опрезан.
Препоручи коментар:
3
2
2
субота, 23 август 2025 11:43
андроникус
Шта је било било је. Не оптерећујем се са резултатима компарације. За мене основно је питање, шта имамо сада и шта можемо сада најкасније до краја године? Избори да АЛИ са тачним списковима гласача и забраном било каквог мешетарења на гласачким местима. Одмах по бројању на гласачком месту треба одмах истакнути резултате на огласној табли гласачког места и на Интернету. Оваквом органиизацијом могућност замене врећа са листићима се драстично смањује... Спискови постоје али није допуштено да се "очисте". Ко забрањује??? За "неопредељене" ово је озбиљан разлог да остану неопредељени а они су озбиљан тег на тасу ваге. Од њих зависи резултат избора. Према томе морамо се борити за њихове гласове. Ове остале знамо. Како, са којим аргументима а да при том не дођемо у ситуацију да нас не уцењују или з...?
Препоручи коментар:
8
2
3
субота, 23 август 2025 12:36
Велизар М. (1 од 2)
Из ове одличне анализе може се извући много теза које заслужују детаљну разраду. Ове странице коментара нису одговарајући формат за тако нешто те ћу само набацати пар запажања.
Дакле, АКО хоћете револуцију, онда вам требају одлучни и на све спремни јуришници, и број није пресудан.
Није то све. Малапарте правилно пише "хиљаду одлучних људи и подршка из иностранства". На чију би подршку таква револуција могла рачунати? Па још у условима све оштрије блоковске поделе у свету? Сложићемо се да је (у овом тренутку) највероватнији кандидат евро-бирократија, што носи и извесне последице. То одговара и тесно већинском расположењу становништва према ЕУ. Међутим исто то становништво још бројнијом већином одбија све оно што би биле последице потчињавања ЕУ! Прилично шизофрено. Шта сад? Јасно је да би револуционарни приступ (у овом тренутку) пре донео ризик од трајнијег унутрашњњег сукоба него трајнија политичка решења. Дакле, избори су ипак боља опција.
Али ...
Препоручи коментар:
0
0
4
субота, 23 август 2025 12:45
Велизар М. (2 од 2)
Али, ако се спремате за изборе, онда вам треба већина и онда вам, поред осталог, требају управо они ... неопредељени,...
Недостатак јасне алтернативе утиче на све. Део "властима верних" гласа тако као што гласа не зато што мисли да је власт добра, него зато што сматра да би промена донела опасну нестабилност и неизвесност. Неопредељенима савест не дозвољава да гласају за клептократију али нису убеђени да је алтернатива иоле боља. Па чак и љути (са улица) постају још љући, у нади да ће се неизвесност неким чудом разрешити сама од себе "једном кад ови оду". Људима треба јасан, врло јасан разлог да гласају против власти. Ако нема гаранција напретка онда им треба чврста вера у тај напредак. Тога нема. Нарочито ако се сва политичка активност врти око питања "ко ће владати" а не "како ће владати".
Консензус, чврст уговор о прелазној влади са јасно дефинисаним задацима (изборне листе нпр) и јасно ограниченим мандатом (1 год) значајно би променио приказану слику.
Препоручи коментар:
2
0
5
субота, 23 август 2025 13:37
Analitičar
@ андроникус
забраном било каквог мешетарења на гласачким местима
Ni po sadašnjem zakonu nije dozvoljeno mešetarenje.
Одмах по бројању на гласачком месту треба одмах истакнути резултате на огласној табли гласачког места и на Интернету. Оваквом органиизацијом могућност замене врећа са листићима се драстично смањује
Dobro je prvo nešto znati, pa tek onda komentarisati. Kada se zapisnici potpišu od strane kontrolora, glasački listići postaju nevažni i gledaju se samo potpisani zapisnici. Pa tako je i Milošević izgubio lokalne izbore '96 godine, na osnovu potpisanih zapisnika.
Toma je podigao plitkomisleće na noge tako što je isipao na sred ulice tri džaka (nekih) listića, koje su navodno našli pored kontejnera. U tom momentu potpuno nebitni, tamo su i spadali, ali su, opet kažem, iskorišćeni da plitke i neupućene mase podignu na noge. Rezultat znamo.
.jpg)
Није то све. Малапарте правилно пише "хиљаду одлучних људи и подршка из иностранства". На чију би подршку таква револуција могла рачунати? Па још у условима све оштрије блоковске поделе у свету? Сложићемо се да је (у овом тренутку) највероватнији кандидат евро-бирократија, што носи и извесне последице. То одговара и тесно већинском расположењу становништва према ЕУ. Међутим исто то становништво још бројнијом већином одбија све оно што би биле последице потчињавања ЕУ! Прилично шизофрено. Шта сад? Јасно је да би револуционарни приступ (у овом тренутку) пре донео ризик од трајнијег унутрашњњег сукоба него трајнија политичка решења. Дакле, избори су ипак боља опција.
Али ...
Недостатак јасне алтернативе утиче на све. Део "властима верних" гласа тако као што гласа не зато што мисли да је власт добра, него зато што сматра да би промена донела опасну нестабилност и неизвесност. Неопредељенима савест не дозвољава да гласају за клептократију али нису убеђени да је алтернатива иоле боља. Па чак и љути (са улица) постају још љући, у нади да ће се неизвесност неким чудом разрешити сама од себе "једном кад ови оду". Људима треба јасан, врло јасан разлог да гласају против власти. Ако нема гаранција напретка онда им треба чврста вера у тај напредак. Тога нема. Нарочито ако се сва политичка активност врти око питања "ко ће владати" а не "како ће владати".
Консензус, чврст уговор о прелазној влади са јасно дефинисаним задацима (изборне листе нпр) и јасно ограниченим мандатом (1 год) значајно би променио приказану слику.
Toma je podigao plitkomisleće na noge tako što je isipao na sred ulice tri džaka (nekih) listića, koje su navodno našli pored kontejnera. U tom momentu potpuno nebitni, tamo su i spadali, ali su, opet kažem, iskorišćeni da plitke i neupućene mase podignu na noge. Rezultat znamo.