Ја сам живео у Босни кад се у медијима појавио Зоран Секулић. Био је ватрени полемичар, на пример око питања " Чији је Меша?" и тада је за Босну стеккао ореол српског националисте, али и истакнутог интелектуалца за нас Србе у Босни, кога смо поштовали и волели. Ја нешто нисам био заинтересован да знам и пратим за кога ко пише у новинама, ко је уредник или слично и изгубио сам га из вида.

Нашао сам се на северноамеричком континенту кад је убијен Ђинђић и знам да су сви тамошњи медији, алли сви, јуришали да чују његово мишљење. Схватио сам да га тамо третирају као јако добро обавештеног и за њих поузданог извора.

Највише их је интересовало да им каже ко стоји иза Ђиђићевог убиства и он им је давао информације првих два дана о српским националистима из Босне као људима који стоје иза тог убиства. За пар дана се тај наратив угасио.

Било како било ја сам схватио да је Секулић врло значајан амерички извор у Београду. О информацијама у супротнном правцу не знам ништа.