Ovde pomenute zapadne zemlje smatraju da je diplomatija ono što one bezuslovno žele da nametnu percipiranom neprijatelju stavljenom pod Damoklov mač sankcija, ne ono što diplomatija stvarno treba da bude.
Sporazumi koje sa takvima postižu drugi služe zapadnjacima da ih krše kada im se prohte, a da drugu stranu anesteziraju.

Ni Kretenjahu više ne spominje nastavak napada na Iran. Jedva je izbegao da Šizrael bude sravnjen sa zemljom trajno iranskim raketama.