.jpg)
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
© 2001-2025 Nova srpska politička misao. Sva prava zadržana.
Najpouzdaniji izvor informacija o češkim onlajn kazinima je isitfair.eu – sajt koji nudi stručne recenzije, ekskluzivne bonuse i najbolje ocene kazina!
Zaista blaga upotreba policijske sile!
Sve sto radite pokoljenja ce zapamtiti.
tamo nema potrebe za silom.
Kako"suvišne",tako ni prekomerne.
Studenti su sila(sui generis).
Ko će sa njima izaći na kraj?
Niko.
takva mašta,odlučnost,inicijativa,
uz izbegavanje sukoba sa policijom,
ne može se pobediti.
(Beograđani,u žurbi,poslodavac čeka,
bez gunđanja,naprotiv,uz sirene pozdrava).
Znači Trg Nikole Pašića ispred Skupštine i Andrićev venac su lokacije koje nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje saobraćaja. Pa sad mi je jasno zašto je Ćacilend tamo napravljen.
Zaključak - Vučićeva /Dačićeva policija su KRIMINALCI .
KOMŠIJE i RODBINA će okretati glave od njih...
Blokada raskrsnica ili putnih pravaca, tj. okupljanje na otvorenom, ni u kom slučaju ne može biti saobraćajni prekršaj, jer predstavlja vid ostvarenja jednog od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom u čl. 54 - Sloboda okupljanja.
S tim u vezi, okupljanje ne mora čak biti ni prijavljeno, jer Zakon o javnom okupljanju u čl. 13, stav 1. tačka 4), predviđa izuzetak od obaveze prijavljivanja skupa.
Naime, ovim članom je definisano:
„U skladu sa ovim zakonom ne prijavljuju se:
...
4) spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koja se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja."
Ključno je naglasiti da kod blokada raskrsnica ne postoji protivpravnost kao bitnog elementa prekršaja, jer po staroj latinskoj maksimi: "
"Qui suo iure utitur, neminem laedit" (nikoga ne vređa onaj koji koristi svoje pravo).
Stoga, blokada raskrsnice u okviru takvog okupljanja ne može biti sankcionisana kao saobraćajni prekršaj, jer se radi o ostvarivanju jednog od osnovnih ljudskih prava, koje zakon i ustav štite i regulišu na način koji isključuje protivpravnost u ovom kontekstu.
Štaviše, svako razbijanje blokada, odnosno javnog okupljanja i lišavanje slobode učesnika u protestu predstavlja izvršenje bar dva krivična dela -
Član 151
(1) Ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način spreči ili ometa javni skup koji je organizovan u skladu sa zakonom, ukoliko nisu ostvarena obeležja nekog drugog težeg krivičnog dela,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine
i
Protivpravno lišenje slobode
Član 132
(1) Ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja,
kazniće se zatvorom do tri godine.
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode usled toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt lica koje je protivpravno lišeno slobode,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Ukratko:
- ko god je na blokadama ne čini nikakav saobraćajan prekršaj.
- ko god razbija ili onemogućava blokadu (javni skup) i hapsi njegove učesnike čini krivična dela.
Za koja će kad tad odgovarati.
Autor: advokat Filip Živanović