Очигледно је да више не можемо игнорисати чињеницу да су све јачи гласови који упозоравају на то да Босна и Херцеговина све извјесније иде ка свом неминовном крају - дисолуцији.
Da Bog da.
Al tamo se srbi bore za svoj idntitet, nisu ko ovi jadovići u nas.
Препоруке:
0
0
2
петак, 15 октобар 2010 16:14
Одбрана и последњи дани
Не доноси вам лоби и лобирање независност. То је измишљотина наших дежурних спољнополитичких аналитичара. Лобирање постоји, али је оно на маргини када нека сила, рецимо, САД одређује правце СВОЈЕ спољне политике. Наглашавам своје, јер, како видимо, Америка одређује спољну политику и других држава. Да не спомињем којих, саме ће се препознати. То да је шиптарски лоби донео шиптарима независност, приче су за малу децу. То је био изразити циљ и намера америчке спољне политике. Е , сад, ако се захтеви лобија поклопе са таквом спољном политиком утолико боље.Ово око лобирања и пресудног утицаја на политичке одлуке само је продавање магле на чему неки зарађују добре паре.
Препоруке:
0
0
3
петак, 15 октобар 2010 17:18
they rode with quantrill
Имајући у виду реалност у којој је Србија заузела другачији колосијек, те, не мање важно, доминацију неолибералног дискурса у политичкој елити Београда, то је несумњиво задатак прожет тешкоћама, премда наравно могућ.
У Србији је још 24.9.2000. одржан референдум, мада огромна већина грађана то тада није тако схватала, са само једним питањем: "Економски суверенитет, да или не?"
Препоруке:
0
0
4
петак, 15 октобар 2010 18:47
Младен...
Независност је по овом моделу једнака неимаштини и бједи па се питам коме то треба зашто нерадимо да будемо економски јаки па и у саставу БиХ а онда ће доћи вријеме и коцкице ће се посложити да ће РС без свих ови продаја и уцјена моћи бити независна али само треба сачекати да се то деси, али неможе веллики вожд да чека оће за његовог мандата да то буде да буде велики херој као Слобо али дали ће да заврши као слобо пред нама је....
Препоруке:
0
0
5
петак, 15 октобар 2010 22:52
Za "odbrana i poslednji dani"
Potpuno ste u pravu. Kakvo crno "lobiranje" i slične trice. To može za neke teme i predele za koje oni nisu kao država zainteresovani, nemaju još stav ili ih boli uvo. Ali u ovom našem, srpskom slučaju ništa od toga nije slučaj. Zato zaboravite tu priču kojom povremeno neko odavde ili odande pokušava da izmuze još malo para od ovog jadnog naroda. To su ozbiljne zemlje, nije to Srbija, pa da sa šakom dolara utičete na kurs njihove državne politike.
Препоруке:
0
0
6
субота, 16 октобар 2010 11:51
Вукадин
И ово друго кошта. Па аутор сам каже "државна помоћ", дакле то не пада с неба. Не кажем да је економска независност лош пут, нараво треба је имати колико год је могуће, и кад је на уштрб личних интереса политичара (што је тек мало вероватно). Само указујем да и то има цену, и треба имати у виду.
С друге стране приватни капитал, или државни капитал у страној земљи који функционише као и приватни, има тенденцију да штити своје интересе. Примера ради, имовина Телекома Србије углавном није бомбардована, због Италијана. Косово ту може пример - због пропуста Милошевића да продајом (уступањем, у терминима стабилне државе) неких ресурса веже страни капитал за националне интересе Србије. Па наравно да ће Русија, као светска сила, још боље бранити интересе својих компанија подршком Републиоци Српској, а посебно ако у Сарајеву те компаније виде као страно тело. За сада су загризли тај мамац. Ризик постоји - да се такви ресурси препродају касније, као што ће сад бити са продајом Телекома Српске виа Телеком Србија. Међутим, то је негде мало вероватно (рафинерије), а негде практично немогуће (гасовод).
Da Bog da.
Al tamo se srbi bore za svoj idntitet, nisu ko ovi jadovići u nas.
У Србији је још 24.9.2000. одржан референдум, мада огромна већина грађана то тада није тако схватала, са само једним питањем: "Економски суверенитет, да или не?"
С друге стране приватни капитал, или државни капитал у страној земљи који функционише као и приватни, има тенденцију да штити своје интересе. Примера ради, имовина Телекома Србије углавном није бомбардована, због Италијана. Косово ту може пример - због пропуста Милошевића да продајом (уступањем, у терминима стабилне државе) неких ресурса веже страни капитал за националне интересе Србије. Па наравно да ће Русија, као светска сила, још боље бранити интересе својих компанија подршком Републиоци Српској, а посебно ако у Сарајеву те компаније виде као страно тело. За сада су загризли тај мамац. Ризик постоји - да се такви ресурси препродају касније, као што ће сад бити са продајом Телекома Српске виа Телеком Србија. Међутим, то је негде мало вероватно (рафинерије), а негде практично немогуће (гасовод).