После 2. св. рата од Србије су одвојене Македонија и Црна Гора, Барања и Зап. Срем су припојени Хрватској, створене покрајине са статусом република, са Косова су протеривани Срби и насељавани Шиптари. Ако тако изгледа победа, како изгледа пораз?
Препоручи коментар:
30
9
2
петак, 09 мај 2025 10:07
Nn
Gledajući danasnju vlast, ne bismo mogli zaključiti da smo baš toliko iznad drugih naroda, ili sto reče Aristotel, " Drag mi je Platon, ali istina mi je još draža. "
Препоручи коментар:
20
4
3
петак, 09 мај 2025 10:27
Игор
Овај текст је добар пример како се кроз јефтину пропаганду један лажно пренадуван датум користи да заташка сва зла које су Руси и Срби и претрпели од комунистиче секте, од које се ова два народа никада нису опоравила.
Препоручи коментар:
29
33
4
петак, 09 мај 2025 11:07
ajmo polako
hvala na trudu, perfektno!!!
Препоручи коментар:
14
2
5
петак, 09 мај 2025 12:08
NicktheBlack
Ne postoje dva antifašistička pokreta 1941. - 1945. već jedan, partizanski.
Препоручи коментар:
11
32
6
петак, 09 мај 2025 17:01
свака част
још један одличан, освешћујући и просвећујући текст господина Танасића.
Препоручи коментар:
10
6
7
петак, 09 мај 2025 18:49
Нема левице у Србији
Јер 9. мај можда јесте руски, али – мало је и наш.
Наш је онолико колико ту Победу поштујемо. Аутор је с правом уочио жалосну чињеницу да није мали број Срба који тај датум доживљава као другу окупацију.
Ова промена слободарске свести у Срба не треба да чуди с обзиром да је код нас ревизија историје 2.св.рата доминантна. Млађа генерација историчара учи нас новој филозофији историје - да су борци против окупатора лудаци и злочинци, а да су сарадници окупатора мудраци и "српске мајке".
Једна од последица овакве губитничке реторике јесте да на власти већ дуже време имамо сараднике окупатора.
Препоручи коментар:
14
10
8
субота, 10 мај 2025 03:34
Ах
Rusima je teško da razumeju da ono što je za njih bila 1918. godina – gubitak carevine, gubitak monarha, boljševička diktatura, građanski rat – za Srbe je 1945. godina. U mentalnom smislu, na delu je vremenska inverzija. Za Ruse je 1945. godina ostala godina trijumfa: ulaska sovjetske vojske u Berlin, u Prag, u Beč. Oni ne mogu da shvate da njihova velika pobeda iz 1945. godine nije nešto što je i za Srbe bila velika pobeda. Za Srbe je 1945. godina ono što je za Ruse 1918. godina: gubitak kralja i monarhije, dolazak jedne neprijateljske ideologije, građanski rat. Sve činjenice negativnog iskustva koje su se pojavljivale kod Rusa 1918. godine, koju Rusi doživljavaju kao svoj pad, Srbi doživljavaju kao svoju pobedničku godinu, jer je srpska vojska probila Solunski front. A u obe strane je zatomljena negativna predstava: srpska vojska je 1918. godine probila Solunski front i bila na strani ratnih pobednika, ali rezultat nije bila srpska nego jugoslovenska država.
Igor Ivanović
Препоручи коментар:
2
0
9
субота, 10 мај 2025 08:25
Леоне
Нацисти јесу поражени 1945. али нису уништени. Преживели су захваљујући њиховим западним "противницима", термин на којем они данас инсистирају (дакле, не непријатељима!), који су похитали из Нормандије да их спасу од тоталног уништења, што би им се иначе сигурно десило (наравно, само у Европи) да је Црвена Армија стигла до Лисабона.
Европски и УСА нацисти већ дуже време не могу да се помире са поразом и интензивно траже различите начине да поново оживе Хитлеровске идеје, наравно, другачијим методама и у другим условима у новом времену.
"Препознаћете их по делима."
Шта је ЕУ него нови Трећи Рајх? Америка и Енглеска, као и раније, гурају лудаке из ЕУ да зарате са Русијом, да би се они опет, тек на крају рата истински укључили на страни победника и покупили сав кајмак.
Комунистичко зло је мачји кашаљ у односу на планетарно зло које долази са Запада. То је неман која хоће да нам промени људски код. Тој немани "стати ногом за врат је људска дужност најсветија"!
Препоручи коментар:
1
0
10
субота, 10 мај 2025 08:37
bane
Ако је тачно да ни Русија, ни историја, нису оно што писац текста каже да јесу, онда је решење да на чело наше земље поставимо неког преваранта, лажова и лицемера. Такав нечовек би могао да лажно приказује да поштујемо Русе, само да би од њих извукао неку материјалну корист, а да у стварности води нашу државу онако како желе наши западни пријатељи. И да материјално помаже наше пријатеље, колико се може. Ред је да и ми поднесемо неку жртву, макар материјалну, кад већ немамо храбрости да пошаљемо војнике на нови источни фронт. На крају, ми већ годинама доказујемо на коју параду смо више поносни, па нема разлога за бригу, ни код европских комесара, ни код нас, који коментаришемо текст. Не брините колеге, Србија је на правом путу.
.jpg)
Наш је онолико колико ту Победу поштујемо. Аутор је с правом уочио жалосну чињеницу да није мали број Срба који тај датум доживљава као другу окупацију.
Ова промена слободарске свести у Срба не треба да чуди с обзиром да је код нас ревизија историје 2.св.рата доминантна. Млађа генерација историчара учи нас новој филозофији историје - да су борци против окупатора лудаци и злочинци, а да су сарадници окупатора мудраци и "српске мајке".
Једна од последица овакве губитничке реторике јесте да на власти већ дуже време имамо сараднике окупатора.
Igor Ivanović
Европски и УСА нацисти већ дуже време не могу да се помире са поразом и интензивно траже различите начине да поново оживе Хитлеровске идеје, наравно, другачијим методама и у другим условима у новом времену.
"Препознаћете их по делима."
Шта је ЕУ него нови Трећи Рајх? Америка и Енглеска, као и раније, гурају лудаке из ЕУ да зарате са Русијом, да би се они опет, тек на крају рата истински укључили на страни победника и покупили сав кајмак.
Комунистичко зло је мачји кашаљ у односу на планетарно зло које долази са Запада. То је неман која хоће да нам промени људски код. Тој немани "стати ногом за врат је људска дужност најсветија"!