После 2. св. рата од Србије су одвојене Македонија и Црна Гора, Барања и Зап. Срем су припојени Хрватској, створене покрајине са статусом република, са Косова су протеривани Срби и насељавани Шиптари. Ако тако изгледа победа, како изгледа пораз?

Овај текст је добар пример како се кроз јефтину пропаганду један лажно пренадуван датум користи да заташка сва зла које су Руси и Срби и претрпели од комунистиче секте, од које се ова два народа никада нису опоравила.

Ne postoje dva antifašistička pokreta 1941. - 1945. već jedan, partizanski.

Наш је онолико колико ту Победу поштујемо. Аутор је с правом уочио жалосну чињеницу да није мали број Срба који тај датум доживљава као другу окупацију.
Ова промена слободарске свести у Срба не треба да чуди с обзиром да је код нас ревизија историје 2.св.рата доминантна. Млађа генерација историчара учи нас новој филозофији историје - да су борци против окупатора лудаци и злочинци, а да су сарадници окупатора мудраци и "српске мајке".
Једна од последица овакве губитничке реторике јесте да на власти већ дуже време имамо сараднике окупатора.