У последње врреме се бавим поређењем Стаљина и других политичара били они фемојкрате или диктатори. Шта га је чинило толико успешним. Прво језици. Њега је Лењин укључио у те извршне одборе због знања језика. Говорио је грузијски, јерменски, руски, абхаски, осетински, грчки, немаћчки енглески. Гиоворио је језике, а касније је постао власт. Ови "наши" почињу да уче језике кад постану председници.

Друго сарадници. На пример Лаврентиј Берија. Био је и овакав и онакав кажу савременици. Ја то наравно не знам, али знам да је био физичар. Професор а

''Једна страна живи у свету црних лимузина са затамњеним стаклима, ексклузивних ресторана и лукративних послова. Друга страна живи у свету револуционарног херојства, уличних карневала и медијске славе.''

Sustina svega je gore receno. Sto ovo duze traje to ce rovovi i bedemi biti dublji i tvrdji.

Dijalog izmedju studenatabi ovih iz Ćacilenda? Vrlo zanimljiv predlog

Od ljudi koji su na sopstveni narod pucali mučki, s leđa, soničnim oružjem, gospon Antonić očekuje da će pristati na nekakav okrugli sto. Gospon Antonić nije ni glup, ni neinformisan, a zašto pristaje pod stare dane preuzeti ulogu apologete Nepomenika, to je pitanje na koje bi trebao da odgovori. Ali dobro, kako naš narod kaže, ne pada sneg da prekrije breg, već da svaka zverka ostavi svoj trag.

Nasa strategija je opstanak. Nasa taktika je da se manje plasimo i imamo manje da izgubimo od njih.

Чак да је све ово тачно, а јесте, укључујући и то да су многи покушаји омасовљења и генералног штрајка остали неуспешни, па чак иако је тачно то да простест јењава, па чак и то да су студенти беспотребно изгубили годину а многи поштени и учени људи своје плате, чак и да је тачно (што можда и јесте) да обе стране имају неког удела у одговорности за удаљавање од компромиса и радикализацију (мада је то неједнако распорежено), нека је тачно и ово о револуционарној самозаљубљености (мада то је тако само код малог броја филозофа), па нека све ово и пропадне, нека је све то тачно - остаје питање: каквог смисла има повући се? Зар то није бесмислено? Зар то није издаја? Шта је тачно постигнуто? Зар то није порука да се демонска охолост, слурадост, насиље и крвожедност од стране власти исплати? Да ли је власт била иоле помирљивија, да ли је власт понудила иоле отворени разговор или Округли сто? Или је она била та која иде ђоном, радикализује, сатанизује, шиканира, прогања, вређа, понижава?...

Studenti, plenum vec pet meseci traze ispunjenje zahteva, ali vlast uporno odbija. Dokumentaciju nisu objavili, sem nevažnih dokumenata, bez gradjevinskih dnevnika i najvažnijih ugovora, koji kriju podatak da Vucic stoji iza ogromne korupcije u svakom koriscenju kineskih kredita.

Nema kompromisa sa nasilnicima.