Srpska PVO je '99 pogodila 61 NATO avion, ali su svega 2 pala na našu teritoriju, dok su ostali pali u Grčku, nama susedne zemlje, u Jadransko more i jedan manji deo oštećenih je uspeo da sleti na aerodrome u susedstvu. Razlog za to leži u tehničkim karakteristikama raketa Neva i Buk. Prvi je taj što nema direktnog pogotka rakete, već raketa dolazi na oko 2 kilometra od cilja, a onda se bojeva glava otkači i silom inercije nastavi da se kreće ka cilju (bojeva glava u sebi ima infracrvene senzore koji je vode ka izvoru toplote). Drugi leži u činjenici da ni bojeva glava ne udara u letelicu, već je blizinski upaljač, koji se nalazi u njoj, aktivira na nekih 20 metara od cilja i onda snop gelera buši vazduhoplov.
Američko vazduhoplovstvo je 1998. objavilo izveštaj u kojem je priznalo da su '90 i '91 protiv Iračana izgubili 48 aviona. To je bilo 7 godina posle Pustinjske oluje. Činjenica da ni danas nisu objavili izveštaj o gubicima iz '99 veoma je indikativna.