Потпуно се слажем са Бошком. Уколико на мартовске иде не буде обелодањен политички циљ досадашњих протеста, а ово је дубоко политички протест и нека се по том питању нико не прави блесав, све ово што се дешавало до сада претвориће се само у бескорисно блејање по улицама. Практично, биће то реално остварен покушај оног несрећника да себи одсече ону ствар зато што је киван на цело село (јер ће студенти изгубити годину, а последња нада у промене биће мртва).
И само да додам: тај фамозни "студентски едикт" је само још један доказ да се студенти морају изјаснити и конкретизовати своје политичке захтеве. Тај документ је на нивоу млађих средњошколаца из оног доба кад смо ми, млађахне старкеље данас, изучавали "најзад изнађени облик" слободе - марксистичко-лењинистичко-кардељевску теорију развоја политичког система социјијалистичког самоуправљања. Довољно је само погледати ко се одушевљава тим "документом: све сам го евроатлантиста.

sve,sve možete biti u pravu g.Obradović...ali put do vlasti bez izbora je krajnje loš-...to svakako znate...istorija tome uči...dakle,osnovno je organizovati fer izbore...narod da glasa,pa kako bude glasao,tako će mu i biti...

Sedi, jedan!

Marš iz Beograda.

„Исус му рече: Ја сам Пут, Истина и Живот;
нико не долази Оцу осим кроз Мене.“
(14:6)
Нема Истине ван живота у Христу; нема живота ван истине Христове; нема пута у живот и истину ван Христа Бога.
Кад се већ позива на Светог Саву.

Разноразни саветници (па и они добронамерни), најчешће неким посредством (као у овом случају) упућују савете студентима изкључиво из наглашено субјетивне перспективе, оптерећени неким својим (пред)расудама, а неретко и својим прикривеним интересима. Раде то на начин да, логички, (па тако и суштински) њихов савет не испада како ваља; прво исказују похвале студентима за све аспекте њиховог деловања, а онда (одједном заборављајући претходно изречено и колико разноврсних изазова су ти студенти успешно пребродили, не за неколико дана, већ за читав период протеста - чиме су привукли и себи придружили различите слојеве и узрасте свеколиког грађанства, а саме протесте претворили у својеврсни устанак - објективно исказују неповерење у зрелост даљих студентских акција. Запоседнути нервозом, убрзавају студенте, захтевају орочења и сеју некакав песимизам.
Када савети долазе од политичара који, у односу на овај исти режим, нису остварили ни упола од доприноса студената, онда је иритантно

Sve u svemu ludacki otpor vlasti prema celom narodu koji je ustao postaje besmislen. Epilog je da će izgubiti vlast i zavrsiti na robiji. Uz studente je vojska, policija, seljaci, advokati, profesori…