“…Ове јесени навршава се 102. година како је некадашња Аустро-Угарска монархија извршила анексију Босне и Херцеговине. Tај незаконити чин отимања и присвајања претходно окупираних територија учињен је супротно одлукама Берлинског конгреса и, како је познато, био узрок избијању Првог светског рата….” Све до подвученог дела пасуса било је у реду – али ово.....??? Заиста, тешко је наћи речи за овакво резоновање. Аустроугарска анексија Босне и Херцеговине – па ништа мање него “ како је познато, био узрок избијању Првог светског рата“. Потез једне потпуно другоразредне силе, анексија периферне области окупиране још 40 година пре тога – и бум! Избија ни мање, ни више него Први светски рат! Истина, фитиљ мора да је био подугачак, јер до експлозије је, онда, дошло тек кроз 6 година – али ипак.... Не знам на основу којих обимних изучавања историјских докумената је аутор дошао до овог свог закључка, али мислим да је балканоцентрична заслепљеност (у овом случају србоцентричност, мада од таквог резоновања није слободан нико са Балкана) врло озбиљна препрека трезвеном размишљању и закључивању.

А узрок свакао није био, можда би се могло рећи да је то коријен повода. Да је чин анексије учврстио леворвер у руци Гаврила Принципа. Не знам нисам историчар али од онога што сам прочитао ништа не указује да је анексија била узрок Првом свјетском рату. А није само ту господин Спремо омануо. Што се тиче непријатељске стране ту би се могле повући реалне паралеле, али што се тиче нас Срба, ми нисмо ни изблиза онакви какви смо били прије стотине година. Тада је свака српска породица или бар деведесет посто њих имало у просјеку по шесторо дјеце, народ је био вјеран цркви и знао је ко је и шта је. Јест био је неписмен али знали су за своју традицију и борили су се за свој опстанак. Стотину година касније непријатељ је отежао, прозлио се још дубље, ухватио се скута силе и удара ли удара. Ми Срби обезглављени полувјековном лоботомијом комуниста, обогаљени бијелом кугом, сви одреда писмени али не бих се кладио да знамо и поштујемо себе и своју традицију. Вјеру упражњавамо ко шведски сто, узми шта ти се допад остало игнориши. Партијски подијељени и завађени и облопорни на новац, алави. Заборавили смо и најближу фамилију а о даљњој фамилији се и не прича. Мислимо да смо ми и наша дијеца крај свијета да даље ништа не постоји. А такви смо рањиви, до бола рањиви. Не видимо да нам се ништа добро не спрема у међународној кухињи а хтјели би да пробамо специјалитете из те исте кухиње, и пробавамо их и у тој алавости нестајемо. И џаба нама Петар Кочић и цитирање славних реченица из његовог опуса кад то нема ко да чује. Оглувили смо од партијских мегафона и теревенки. Нигдје визије само илузије. Откидају нас комад по комад али ништа зато, битно је да смо ми и наша искључиво наша дјеца живи и здрави. Срамота ме је чињенице из најновијих дневних дешавања. Ромима су отказали гостопримство у Француској. Сви организовани Роми у свим земљама Европе су демострирали. Наше Србе на Косову убијају, држе их у гетима и изолацији, без икаквих права и ни мукајета. Изгледа да смо се забавилио о себи!

@Здравко, превише нас оцрнисте! Наравно, има доста
истине у томе што сте написали, али нас већина у
БиХ, тачније у Републици Српској, зна и ко смо и шта смо. Највећи проблем је бијела куга, тихо нас
нестаје, али ово што нас има некако се носи и са
"главатом господом", и са наметањем бошњаштва или
босанства, православље поштују и атеисти. "Мало
рука, малена и снага...".