Ono što se jasno vidi iz teksta je da Drugosrbijanci, ma koliko to odbijali da priznaju, ipak čitaju tekstove i komentare na NSPM, što mi je veoma drago, možda i shvate šta znači reč tolerancija, to u e-novinama, na B-92 i Peščaniku sigurno nisu mogli da nauče, obzirom da svi autori tamo duvaju u istu tikvu.

Potresa je zbilja bilo aln ne na političkoj desnici. Autorka teksta se po svoj prilici povela za režimskom propagandom po kome su drugosrbijanci levi, a Srbi desni. Dočim je npr. LDP ultra liberalna anti socijalna stranka, na granici fašizma, znači desno, npr. Čanak je već čisti fašista i po sopstvenom priznanju, znači krajnje desno, pa i sama DS je stranka više okrenuta poslovnjacima nego narodu, znači desno od centra.
Za dobro autorkinog razumevanja, usuđujem se ukazati da politička podela u Srbiji nije levo-desno, nego Srbi-europejci, patriote-globalisti, časni-ponizni... Tu je negde suština, a neka sama autorka nađe pogodne reči, reči su joj zanat.

No potresa je bilo, i to s razlogom. Autorka je razloge i sama napisala-navela iz, mislim, Vučelićevog članka. Razumni ljudi takve razloge niti zaboravljaju, niti praštaju, niti pristaju na relativizaciju. Ko god je pustio Euleks na Kosovo, a Kosovo u MMF, ko god je povukao one prethodne tužbe, a nije ambasadore, itd. neka ne očekuje da će mu se ovaj navodno neočekivani neuspeh oprostiti kao čin više sile. Naprotiv, sve izgleda kao da je ovaj poslednji neuspeh Tadićeve politike unapred planiran i brižljivo izveden. Pomenuti cenjeni autori su vrlo pametni i razumni ljudi, i njima ovi razlozi sigurno nisu promakli. Dakle, ti pomirljivi tonovi nisu bili usred nekakve greške, zablude, pogrešne procene. To se dotičnima ne događa. Ali neki razlog za tu pomirljivost, skoro blagonaklonost prema Tadiću mora postojati. A mi ga ne znamo. Otud panika. Zašto? Otkud takvi članci, na isti kalup, jedan za drugim? Jesu li autori, mnogima uzdanice i jedine tinjajuće žiške u pepelu Srbije, poklekli, pognuli, zgasli? Jesu li, ne daj Bože, prešli na drugu stranu?

Levica i desnica su nepostojeci pojmovi, u realnom zivotu.
Narocito u Srbiji, u kojoj se ugrabljivaci vlasti uvek ponasaju identicno. U poslednjih dvadeset godina zasigurno.

I tu nastaje problem kvazi elite, koja bi da glumi elitu, posmatrajuci saren zivot i kada je sve crno-belo. Zbog termina sirine misljenja..:)

Za sliku crno-belo zaista nisu odgovorni ni analiticari ni citaoci ni komentatori.

Ali, kada se bacaka malo boje na crnilo...


Elem, ponovni pokusaj blacenja termina "patriota" je na delu. Cekamo dokle.

Patriota je onaj koji zeli dobro svojoj drzavi, i privredi i gradjanstvu i statusu u medjunarodnim odnosima..

Ko je sta korisno uradio po tom pitanju, moze se nazvati patriotom, a patriotizam nije stranka, da se moze uclaniti i mimikrijom sticati blago i uticaj, po zelji ili izjavi...

Oni koji pljackaju, ubijaju, bogate se na racun naroda, lazu i srljaju u politici, zaista nisu patriote, ma koliko to voleli da prikazu ili da se busaju razlozima svojih aktivnosti.

I u cemu je problem.

Sto bi neki da "pljackaju u rukavicama", ili da slugeraju za saku dolara, a to da prikazu kao dobrobit Srbije, naroda, pa su jos i napredovali, u naprednjake ili drugosrbijance?

Nije valjda da gospođa Didanović ovo kvalifikuje kao levičarsku politiku: milion nezaposlenih, desetine hiljada zaposlenih koji rade bez ugovora, bez redovnog isplaćivanja plata, bez uplata penzionog i zdravstvenog osiguranja; radno mesto koje zavisi od hira poslodavca; svakih sedam minuta povredi se po jedan radnik, svake nedelje dogodi se jedan smrtan slučaj na poslu jer poslodavci ne poštuju zakonske norme o zaštiti na radu; od zaposlenih se sve češće traži potpisivanje izjave da se odriču prava na godišnji odmor a od žena da se odriču materinstva.To je situacija posle donošenja poslednjeg Zakona o radu. Inače, predlog prvog zakona kojim su postpetooktobarske vlasti regulisale radne odnose, vraćen nam je od strane merodavnih međunarodnih organizacija na doradu kao neprimeren civilizovanom društvu. Ako je to politika koju vodi i toleriše levica, onda stvarno ne znam šta bi to mogla biti desnica. Ili se elementarna ekonomska i socijalna prava mogu nesmetano kršiti ali pod uslovom da se ne pominje pravo Srbije na poštovanje teritorijalnog integriteta – pravo koje se inače priznaje svim drugim državama pa i onima „u nastajanju“. Izgleda da je već i sam pomen prava Srbije da bude tretirana kao sve države ovog sveta dovoljan da se dobije etiketa desničara ako ne fašiste.

Nije teško od šire javnost u Srbiji, izolovane od direktnog posmatranja političkih odnosa u zemljama „briselske“ Evrope i u nemogućnosti da vrši poređenje, skrivati da su političko ideološka razmještanja na Leve i na Desne u potpunosti poremećena i prevazidjena u odnosu na pravila koja su decenijama važila u Zapadnoj Evropi a danas i u Srbiji. U međuvremenu Evropa je imala jednog Toni Blera lidera Laburističke Leve partije i britanskog premijera. Ili Gerharda Šredera lidera njemačkih socijalista i kancelara Njemačke sa vicekancelarom i MIP-om Joška Fišerom tobožnjim levičarem. A u Italiji predsjednika drzave bivseg komunistu. Sva ta gospoda ucila su na Srbiji 1999 godine kako se bombe bacaju i civilno stanovništvo ubija.

Da skratim: Niti je Tadic, uostalom i po vlastitom priznanju, nikakav levicar niti je to Toni Bler ili Grk Papandreu, u predsjednistvu Socijalisticke internacionale, a u „sporednoj“ funkciji, clan odbora po zlu poznate Belderberg Gruppe u kojoj žare i pale takve figure poput Ahtisarija, već pomenutog Joška Fišera, Hop Šefera donedavnog Gen. Sekr. Natoa, „ljevičara“ českog MIP-a

Pitam se, šta tu imaju da traže takozvani „levicari“? Papandreu je samo jedan od drasticnih primjera. Svaki kasniji predsjednik ili jedan od izabranih kandidata za Bjelu kuću – prethodno je pozvan na jednu od redovnih godišnjih sastanaka Bilderberg Gruppe gde se odlučivalo o budućim akcijama u svijetu. Ista „procedura“ i sa Obamom, a pre njega sa Klintonom itd.. Članstvo u Socijalističkoj internacionali u ranija vremena predstavljala je levu legitimaciju. Danas za partije koje se u nju primaju i većinu koje su tamo vec od ranije – znak je odricanja od socijalističkih i socijalnih ideja. Dakle, i SPS kao Levi? Zaboravi! A DS ionako.

Prijatelji! Ne dopustite da vas obmanjuje saradnica, u nahmanju ruku jednog časopisa VREME, koji već u Miloševićem vremenu bio daleko briže pozicioniran Desnici nego sredini partijskog političkog spektra.

Vaše zlurado naslađivanje interpretativnim razmimoilaženjem na onome što ste Vi nastojali da (dis)kvalifikujete nazivajući ga desnicom, a naročito stoga što ste u uvodnom pasusu teksta citirali moju uzdržanost povodom Antonićevog teksta - slobodan sam da razumem kao kompliment koji Vaše novinarsko pero ne može i ne ume objasniti.
Ako i ne želite biti delikatni u promovisanju sopstvenog nerazumevanja srpskog nacionalnog pitanja, ostanite pristojni i ne uživajte u naporima dobronamernih kada se međusobno ne shvataju.