2014. godine SNS i SPS su zajedno imali čak 62 odsto podrške. 2016. imali su u zbiru 59 odsto. 2022. godine oko 55 odsto. A 2023. uprkos svemu što se na izborima događalo, opet u zbiru imaju procenat-dva manje. Ukoliko, pak, tu dodamo i SRS (koji je, recimo, 2016. išao čak do 8 odsto), onda je pad čitave te grupacije evidentan, konstantan i prilično ozbiljan. A pogotovo je ozbiljan ako se prisetimo da doslovno u svakom izbornom ciklusu, ili nakon njega, Vučić svoje redove ojača nekom krupnijom ili sitnijom akvizicijom iz do juče opozicionih redova – setimo se samo Boška Ničića, Šapića, Stamatovića, Zavetnika... i ko zna koga još koliko sutra?! I svi oni doprinose njegovom glasačkom i političkom saldu.

Odlično napisano, hronološki, temeljno i sa pravim zakljucima.

Vučić radi na "putinizaciji" političke scene u Srbiji, tj. stvaranju neprikosnovene široke političke grupacije (kao što je "Jedinstvena Rusija"), koja bi praktično ozvaničila jednostranačje. Sa druge strane, Miloš Jovanović pokušava da sprovede Koštuničin put, koji bi ga na nekim budućim izborima doveo na vlast na čelu nekog novog "DOS-a", pod istom onom parolom "ko jedini sme da vas pogleda u oči". Lično nemam simpatije ni prema jednom od ove dvojice, ali upozoravam: oba ova plana - zarad što verovatnijeg sprovođenja - računaju na novi rat, koji bi ujedinio ili pak rezignirao Srbiju.

Jedna od stvari za koje sam ponosna je da nikada nisam glasala za SNS, SPS, SRS i LDP

Odličan tekst. Izdvojio bih:

Zapravo, rekao bih da najveći teg na generalno tegobnim opozicionim naporima predstavlja iluzija da je stanje „normalno“ (uz veće ili manje „nesavršenosti“), da je, više-manje, „uvek tako bilo“, kao i da je, kad malo bolje pogledamo, „svuda tako“. Neki to govore iz uverenja, neki iz interesa, neki iz rezignacije. Ali posledice su iste i pogubne. A najveća i najpogubnija je prihvatanje političke nenormalnosti kao redovnog stanja, te pasivnost, apatija i rezignacija koje iz toga proizilaze.

Razumeo sam poruku Vukadinovića da samo ujedinjena opozicija može pobediti SNS i satelite, ali nisam razumeo ko je sada tu nova "konstruktivna opozicija" koja kvari tu priču, ovi koji izlaze na izbore ili ovi što bojkotuju?

Takođe me zanima njegovo mišljenje, koje je izostalo, ko je odgovoran što se već dva izborna ciklusa Narodna stranka i DJB, pa i Dveri od strane ostale opozicije proglašavaju lažnom opozicijom i uskraćuje im se pristup N1 i Nova S, isto kao na RTS i ove druge nacionalne televizije, ako je to jedinstvo opozicije preduslov za uspeh?

Na žalost u ovom tekstu ima dosta i o našem karakteru. A on je dosta rđav. A iako sam optimista po prirodi mislim da ćemo gledati ovu ekipu najmanje još jednu deceniju ako ne i više.

U tekstu je pomenuta Sanda Rašković Ivić. Smatram da je ona divna ličnost, humanista, čovek, analitičar, političar, stručnjak, patriota, svaka država i svaki narod bi bio srećan da ima takvu ličnost. Samo ne Srbija, jer ne ume da ceni i vrednuje prave vrednosti. Sećam se, u vreme kada je vođena kampanja protiv nje, dešavalo se na nekim televizijima i u tabloidima da se usred neke teme koja nema nikakve veze sa Sandom,odjednom javi neko da kaže ili napiše nešto loše o njoj. To je bila direktiva i zadatak onih koji su te direktive dobijali i izvršavali. To me je tada potsećalo na ono što je nekad zabeležio Vuk Karadžić - ne bacaj biser pred svinje, one neznaju šta je biser. Šteta je što se ona povukla iz politike. I to je tragedija politike, što pametni i pošteni neće da se bave politikom. A to dobro dođe onima koji se trpaju u partije i politiku.

Ne mora. Po novom, potrebno je manje. Smanjenje cenzusa sa 5 na 3 odsto nije izvojevala opozicija, nego je to Vučić omogućio.

Čemu dilema, g. Đorđe oko naslova?
Normalizacija nenormalnosti!
Ovo je najbolja slika Vučićeve vlasti. Izvanredan prikaz uzdizanja političkog primitivizma i prostakluka i njegova apsolutna pobeda nad svim što je bilo normalno, od 2012. do danas. Danas čak i Toma Nikolić izgleda kao nacionalni heroj i moralna gromada u odnosu na ovog šibicara. Sve čega su se dotakli on i njegova svita slepih poslušnika, bahatih, saumouverenih sirovina sa defektom u vaspitanju iz detinjstva, opoganili su! Čak i kad su uradili nešto što se mora priznati da je korisno, i na tome su ostavili svoj prljavi trag koji ni vreme neće izbrisati.
Ova analiza ne treba da stane samo na bahatim manipulacijama Vučićeve klike i alavom satiranju opozicije da bi on postao neprikosnoveni gospodar Srbije. Treba je dopuniti razotkrivanjem svih njihovih destruktivnih poduhvata koji su iz temelja razarali srpsku državu i srpsko nacionalno biće, a kompletno stanovništvo Srbije pretvarali u bezličnu amorfnu masu.

Nazalost opozicije njeni biraci su daleko svesniji deo populacije i ne moze im se prodavati rog za svecu. Sve je tacno, sve je to Vucic uradio radi i radice. Ali ovde nema ni jedne reci o ameterizmu opozicije. Sujetama, borbi za lidersku poziciju. O neprincipijelnosti da ne pricamo. Recimo DSS brani Kosovo, tako sto sklapa pakt sa gradjanistima koji su za priznanje Kosova i Metohije. Pa zar stvarno mislite da ce koalicija Jovanovi Djilas braniti Kosovo? To smo gledali u vreme DS i DSS. Svi znamo kako su ga branili i dokle su doveli! I zasto bih ja danas glasao za reprizu toga. Ne necu za Vucica ne mogu, nisam nikada. Necu nikada. Ali za ovakve lidere opozicije da glasam ne zelim. Jednostavno ne zelim. Neka naprednjaci vladaju jos dve, tri decenije, ali ja licno ne zelim da vidim gradjaniste na vlasti ni na kom nivou, nikada. Tacka. A ako budu sa nekom nazovi nacionalnom strankom u koaliciji onda ne zelim nikada da gledam na vlasti ni njih. Zato cu ostati kuci.