Самарџић је исказао потребу да истакне кључне идеје, преломне тачке и главне токове српске историје на Балкану. То се види и по насловима његових есеја: "Традиција и преображаји Срба", "Епска вертикала у српској историји", "Неугасива кандила", "Историја и песма", "Судбина једног народа: Срби од XIV до XX века" итд. Проницљиви Предраг Палавестра ће књигу вредновати високом оценом: "Идеје за српску историју показују да је преиспитивање и проблематизовање историјског искуства једног народа погодан начин обнове његовог пригушеног и оспореног идентитета.

Истовремено, то је и природан људски отпор тоталитарном изједначавању и брисању сваке посебности. Идеје за српску историју су кључ за упознавање српског народа, потрага за ослонцем који је неопходан његовом моралном самопоуздању и духовној обнови."