Као неко ко је учествовао у првим данима првих демонстрација у Нишу (као средњошколац сам искочио из буса када сам видео масу од око 4-5 хиљада људи у уторак увече 19.11. код Народног позоришта) могу да напишем као коментар на чланак господина Миливојевића кога изузетно ценим: нити је ово 96, нити је Вучић Милошевић (већ је пуно гори), нити ова опозиција има личност као што је Ђинђић, нити је међународна заједница иста као онда, нити су околности исте, нити је ово исти народ.У Нишу нема личности која би скупила више од 2000 људи, укључујући и београдске политичаре. Чисто поређења ради: тада у Нишу није било вечери испод 10 000 људи а сада у Београду нема ни 5000, знало је у Нишу тада да изађе и по 100 000 људи, када би долазио Ђинђић, или неко сличан обавезно би у Нишу било 30-40 000 људи.Био сам на 90% протеста тих дана, енергија је била ненормална.Сада нити идеје, нити људи, нити енергије.Апатија свуда, сви знају да су избори покрадени и сви ћуте. Задње време дошло.

Милошевић и Вучић су били заједно у власти на крвавом задатку уништења српског народа.

Да ли је он председник или макро ако скоро сваки дан говори у тој јавној тв кући?А како се зову ти што раде у тој кући?

Послушајте сјајан интервју Милоша Ковића на "Подкасту код Бране" (Катена Мунди).
Ковић ту објашњава зашто се патриотска опозиција није ујединила пред изборе. Сада је потпуно јасно да су главни кочничари били Милица и Милош Јовановић.
Они који су се највише залагали за уједињење су били Јеремић и Обрадовић (ужасна штета што је био у коалицији са заветницом).
Нови ДСС и Заветници су, у то сам потпуно сигуран, јахачи УДБЕ.

Линк: https://www.youtube.com/watch?v=snc5cZWpqR4