Našim devojkama od sveg srca čestitam i poručujem da je za normalnog Srbina njihova medalja zlatna. Ovako se bori za svoju zemlju! Nadam se da će nas još radovati. Takođe čestitam i protivnicama koje su zaista bile sjajne, ali ne sjajnije od naših devojaka. Ne sija zlato na grudima, već u srcu naroda - a vi nam sijate u srcima!

Da se odmah na početku izjasnim, da ne bih bio pogrešno shvaćen. Sve što ove naše devojke rade već godinama unazad je samo za ponos. Najiskrenije čestitke za srebrnu medalju koja sija kao zlatna i najlepše želje za dalje. Lično, ja sam sinoć od samog početka video da ne možemo do zlata. Kako reče Maja Ognjenović išlo je teško, čak i kada smo dobijali. Takođe, primetio sam da kod našiih devojaka nema elana, niti prepoznatljivog iskrenog osmeha i pravog radovanja. Sve je nekako bilo stegnuto i usiljeno. Isto je bilo i u polufinalu, samo što Holanđanke nisu imale taj kvalitet kao Turkinje da to iskoriste. O čemu se radi, ne znam. Ali definitivno nešto ne štima i to treba rešavati što pre. Jer ove naše devojke i takve, kakve su bile u poslednje dve utakmice, su među najboljima na svetu, a da je sve štimalo verujem da bi Tursku, iako ima kvalitet, počistile sa parketa.