Na slučaju Grčke se vidi da je problem u ''državi blagostanja'' lopovluka i utaje poreza, ako prema proračunima ''grčka'' oligarhija utaji porez veličina budžetskog duga onda tu nije toliki problem u srednjoj i nižoj klasi koliko u visokoj, koja već par decenija kako u Evropi tako i u SAD sve više potseća na ''elitu'' pre ''velike revolucije''
2 su problema:
1.oligarhija se ''pomamila'' i počela je da uzima više nego što je ''dozvoljeno'',druge stvari vezane za oligarhiju proizilaze iz navedenog
2.stvoren je sistem gde ljudi nakon školovanja ne razmišljaju o razvoju svog biznisa(sami ili verovatnije sa saradnicima),nego gde da se zaposle,a ako nema uhlebljenja sede u kafićima,ili gledaju da emigriraju
Takva situacija: sa jedne strane pasivizirana većina bez svesti da može i mora da preuzme poluge svog života u svoje ruke,a sa druge pomamljena manjina koja videvši da nema otpora počinje da širi ''vidike'',i počinje da stvara svet u kojem joj ona većina neće biti potrebna,kuda to vodi još se ne zna(osim ako ne verejute o teorije zavere)
Препоруке:
0
0
2
недеља, 25 јул 2010 00:45
бејсик инкам
Испоставља се да је економска стагнација бесконачна. Радних места једва да има, а будућност свуда изгледа туробно
Посла више једноставно нема. Човека су углавном већ замениле машине а нешто и јефтинија радна снага из Азије. Дакле, уз претпоставку да се скроз затворе границе тј. увоз робе, онда ћемо радити много јефтиније одн. пашће стандард.
Ово не говорим за Србију већ за земље ЕУ. Србију ионако сматрам, нараво заслугом садашње коалиције и њихових ментора - дакле, сматрам за Латинску Америку. Ако и буде гринфилд инвестиција то ће бити због јефтине радне снаге а не због њих!!!
Даље. Сетимо се бурног одзива енглеске јавности одн. запослених, приликом новог изума-трактора, машине која ће заменити огроман број запослених. Био је велик протест!!
Из тог разлога једини прави излаз видим у примању званом бејсик инкам - basic income !!!
И наравно промени монетарне политике!!!
А и ресурси не дозвољавају даље прекомерно искориштавања пошто смо и сами сведоци пропадања човекове околине!!!
Препоруке:
0
0
3
недеља, 25 јул 2010 07:52
ББ један
1.
„....држава благостања може се финансирати само уласком у још већи јавни дуг“.
Ne, država blagostanja se može finansirati većim oporezivanjem dobiti korporacija i skandaloznih primanja jedne manjine menadžera. Fijat napušta Italiju da ne bi plaćao nadnice od 1200 evra italijanskom radniku i da ne bi uplaćivao porez na dobit italijanskom budžetu. Dolazi u Srbiju da bi plaćao radnike 200 evra mesečno i da bi bio oslobodjen plaćanja poreza državi Srbiji i gradu Kragujevcu sledećih 10 godina. To znači da Fijat, tačnije njegovi akcionari i menadžeri, neće uplaćivati ništa ni u budžet Italije ni u budžet Srbije da bi ostvarivali astronomske profite. Kako i kojim sredstvima će se onda finansirati zdravstvo, školstvo, penzije i u Italiji i u Srbiji? Kako u tim uslovima može da opstane bilo kakva država, da ne govorimo o državi blagostanja? Najstrašnije od svega je da će Fijat, posle tih 10 godina koliko je oslobodjen od poreza, napustiti Srbiju kao što sada napušta Italiju, i izmestiti pogone negde u Albaniju, Moldaviju, Indiju gde će radnicima plaćati 50 evra mesečno i biti, za sledećih 10 godina, oslobodjen od plaćanja poreza državi Albaniji, Indiji, Moldaviji....
Препоруке:
0
0
4
недеља, 25 јул 2010 07:54
ББ један
2.
„ ...мора (се) успоставити нова равнотежа између социјалног система и економског динамизма - заснована на мањем јавном дугу и већим приватним инвестицијама“
Tipična neoliberalna mantra. Pošto su privatne investicije generator ekonomskog dinamizma, to bi, prema ovom shvatanju, trebalo što manje oporezivati dobit korporacija i prihode od kapitala da bi se profiti ulagali u nove investicije. Tekuća kriza je najbolji dokaz sunovrata ove logike i ekonomske politike koja je bila na njoj zasnovana. Profiti i prihodi top menadžmenta su u deceniji 2000 -2010 bivali sve veći, investicije sve manje a nadnice stagnirale ili se realno smanjivale. Već januara 2000, guru svetskog menadžmenta, Peter Drucker je upozorio na praksu neodmerenog odredjivanja plata menadžerima. »Pre trideset godina odnos izmedju prosečne nadnice i najviše plate u jednom preduzeću je bio 1 prema 20. Danas je u većini kompanija taj odnos 1 prema 200 a u nekim američkim firmama 1 prema 500. To je vrlo opasno“. Bankar J.P.Morgan, u čiju ljubav prema novcu ne bi trebalo sumnjati, prihvatao je kao zlatno pravilo da top menadžment ne sme imati platu koja prevazilazi 20 prosečnih radničkih nadnica.
Najveće prosečne plate u Evropi imaju francuski direktori – 2,8 miliona evra godišnje u 2002. godini. Ovi iznosi su još uvek znatno ispod primanja američkih menadžera. U 2002. prosečna plata američkog direktora je iznosila 7,5 milion dolara godišnje što je, ipak, znatno ispod iznosa zabeleženih u Americi tokom «ludih devedestih» - euforičnog perioda koji je okončan «supereuforičnom» 2001-om godinom, kada je Lawrence Ellison, direktor Oracla, primio 705 (sedam stotina i pet) miliona dolara, ili oko 60 miliona dolara mesečno, i tako potukao sve rekorde u nagradjivanju u istoriji svetskih kompanija.
Sada svi znamo kakav je bio učinak ovih „superuspešnih“ menadžera.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 25 јул 2010 10:10
МП
Људи са мало више сећања врло добро знају по ком моделу су "биране" последње генерације управљача водећих земања "Старе Европе" и колики је удео у томе имала Америка.Последњи ,донекле независни, европски политичари били су Де Гол и Митеран.Европски (са)учесници империјалне владавине сада плаћају цех,али пошто су "млађи" партнер цех је већи.
Препоруке:
0
0
6
недеља, 25 јул 2010 12:39
thinking maize, "гледе" "Zarakia Kenpachia" и "бест инкама"
Поштована г-до, дотакосте неке ВРЛО ВАЖНЕ СТВАРИ, па бих и ја, ипак лаик, али лаик који се труди да схвати дешавања, дао свој скромни прилог. Поштовани г-дине Zaraki Kenpachi, лепо приметисте ПОХЛЕПУ ГОРЊЕГ СЛОЈА ГРЧКОГ ДРУШТВА. Колико се сећам то није новина за Грке, било је то и за "вакта" Аристотела Оназиса и тајкунских му "другова", у време смешног "краља" Константина и њихове познофашистичке хунте, у време када још није постојао термин ТАЈКУН. Но то је било и време позног Франка и Салазара, реликт једног времена, времена за које је Западна Европа мислила да је дефинитивно отишло! Ипак тај тип "друштва" ендемски је опстајао у Латинској Америци, а под "скиптром" "Великог Брата"! Сетите се да у време када су дугови Аргентине средином 80-тих износили вртоглавих 90-так милијарди долара, да је СЛУЖБЕНО ОБЈАВЉЕНО ДА ЈЕ ЊИХОВА ЕКОНОМСКЈА ЕЛИТА ИЗНЕЛА из Аргентине око 80-так МИЛИЈАРДИ "ЗДРАВИХ" (у то време!) ЗЕЛЕНИХ НОВЧАНИЦА! О другим видовима трансферисаног капитала да не говоримо! О "ескадронима смрти" и необјављеним грађанским ратовима против "црвене опасности" (читајте: синдиката, сиротиње, домородачког становништва, а понегде и Цркве!), коју је та иста економска "елита" тих земаља финансирала, да не говоримо! И кад узмемо у обзир, да се та "елита" углавном "вртела" у једним те истим породицама, као и да се цела "грчка прича" може "испричати", барем од краја 40-тих година прошлог века кроз "историју" породице Папандреу (неки од иностраних аутора је пре неки месец, овде, на НСПМ-у, испричаше!) ОНДА ЈЕ СВЕ ЈАСНО! Једина новина јесте, што је та "зараза" прешла и у атлантску, тј. северну и северозападну Европу! А српска "прича" је већ лепо описана од стране Р. А. Рајса. Једини одговор, истина привремен, на деловање такве ЛОПОВСКЕ КАМАРИЛЕ, дали су до сада само комунисти! Питање је да ли имамо, како ми Срби, тако и други народи, како медитеранске, тако и атлантске Европе, НЕКИ ОДГОВОР!
Препоруке:
0
0
7
недеља, 25 јул 2010 13:01
thinking maize, "гледе" "Zarakia Kenpachia" и "бест инкама", крај!
Извињавам се г-дину "бејсик инкаму" што сам га "унапредио" у "бест инкам", но можда му то унапређење и прија, па да (за сада!) не мењам! У свом писанију, "гледе" реакције на коментар г-дина Zarakia Kenpachia, укратко сам развио тезу коју сте Ви онако лаконски оцртали. Да, у праву сте, ЕУ све више личи на Латинску Америку, али не економски, већ друштвено. Та друштва су размрвљена и то идеологијама (људскоправаштво, социјално "одговорна" држава, антирасизам, антифашизам, "анти против свих анти"...) које су САМЕ ИЗМИСЛИЛЕ! Још је Арнолд Тојнби непосредно после WW II ("Истраживање историје" сажето издање) говорио да ЕВРОПА ГУБИ СВОЈ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕ! Иако је Тојнби, строго говорећи, мислио само на Западну Европу, тј. католичко-протестантску Европу, са значајном јеврејском компонентом, његови закључци још више важе за нас, следбенике ГЛАВНЕ ГРАНЕ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНСТВА, балканске православце, а посебно нас Србе! Јер, ако се осврнете тих 80-так година од времена Рудолфа Арчибалда Рајса, па се сетите нпр. чувене Дисове песме "Наши дани" (иначе "старе" 100 година!), видите да главни српски проблем, као и проблем медитеранске, па и атлантске Европе, није проблем економије, већ ПРОБЛЕМ ИДЕНТИТЕТА! Јер, када имате проблем идентитета, када су "СМУТНА ВРЕМЕНА" (нису џаба, баш Руси смислили овај термин!), онда и ПОЛИТИЧИ, ЕКОНОМСКИ и КУЛТУРНИ "ПИГМЕЈИ" ЛОВЕ У МУТНОМ! И НИЈЕ СЛУЧАЈНО ШТО НЕМА ХРИШЋАНСТВА У ЕВРОПСКОМ УСТАВУ! Као што није случајан бојкот референдума за Устав Србије 2006-те од истих ових што сада воде Србију! Ако се присетите, тада је један од главних "труни у њиховом оку" била дефиниција да је СРБИЈА И ОТАЏБИНА СРПСКОГ НАРОДА! Када то некоме смета (а не смета му да је нпр. Hrvatska domovina Hrvata!?), онда то сведочи о нечему што је Владета Јеротић дефинисао са MORAL INSANITY, док је проф. Милош Ђурић на такве позиве типа "ДАНАС СИ ЦВЕТ, А СУТРА УВЕЛА РУЖА" лаконски одговорио са: " ЈА ПРЕДАЈЕМ ЕТИКУ, А НЕ СВИРАМ У ДИПЛЕ"!
.jpg)
2 su problema:
1.oligarhija se ''pomamila'' i počela je da uzima više nego što je ''dozvoljeno'',druge stvari vezane za oligarhiju proizilaze iz navedenog
2.stvoren je sistem gde ljudi nakon školovanja ne razmišljaju o razvoju svog biznisa(sami ili verovatnije sa saradnicima),nego gde da se zaposle,a ako nema uhlebljenja sede u kafićima,ili gledaju da emigriraju
Takva situacija: sa jedne strane pasivizirana većina bez svesti da može i mora da preuzme poluge svog života u svoje ruke,a sa druge pomamljena manjina koja videvši da nema otpora počinje da širi ''vidike'',i počinje da stvara svet u kojem joj ona većina neće biti potrebna,kuda to vodi još se ne zna(osim ako ne verejute o teorije zavere)
Посла више једноставно нема. Човека су углавном већ замениле машине а нешто и јефтинија радна снага из Азије. Дакле, уз претпоставку да се скроз затворе границе тј. увоз робе, онда ћемо радити много јефтиније одн. пашће стандард.
Ово не говорим за Србију већ за земље ЕУ. Србију ионако сматрам, нараво заслугом садашње коалиције и њихових ментора - дакле, сматрам за Латинску Америку. Ако и буде гринфилд инвестиција то ће бити због јефтине радне снаге а не због њих!!!
Даље. Сетимо се бурног одзива енглеске јавности одн. запослених, приликом новог изума-трактора, машине која ће заменити огроман број запослених. Био је велик протест!!
Из тог разлога једини прави излаз видим у примању званом бејсик инкам - basic income !!!
И наравно промени монетарне политике!!!
А и ресурси не дозвољавају даље прекомерно искориштавања пошто смо и сами сведоци пропадања човекове околине!!!
„....држава благостања може се финансирати само уласком у још већи јавни дуг“.
Ne, država blagostanja se može finansirati većim oporezivanjem dobiti korporacija i skandaloznih primanja jedne manjine menadžera. Fijat napušta Italiju da ne bi plaćao nadnice od 1200 evra italijanskom radniku i da ne bi uplaćivao porez na dobit italijanskom budžetu. Dolazi u Srbiju da bi plaćao radnike 200 evra mesečno i da bi bio oslobodjen plaćanja poreza državi Srbiji i gradu Kragujevcu sledećih 10 godina. To znači da Fijat, tačnije njegovi akcionari i menadžeri, neće uplaćivati ništa ni u budžet Italije ni u budžet Srbije da bi ostvarivali astronomske profite. Kako i kojim sredstvima će se onda finansirati zdravstvo, školstvo, penzije i u Italiji i u Srbiji? Kako u tim uslovima može da opstane bilo kakva država, da ne govorimo o državi blagostanja? Najstrašnije od svega je da će Fijat, posle tih 10 godina koliko je oslobodjen od poreza, napustiti Srbiju kao što sada napušta Italiju, i izmestiti pogone negde u Albaniju, Moldaviju, Indiju gde će radnicima plaćati 50 evra mesečno i biti, za sledećih 10 godina, oslobodjen od plaćanja poreza državi Albaniji, Indiji, Moldaviji....
„ ...мора (се) успоставити нова равнотежа између социјалног система и економског динамизма - заснована на мањем јавном дугу и већим приватним инвестицијама“
Tipična neoliberalna mantra. Pošto su privatne investicije generator ekonomskog dinamizma, to bi, prema ovom shvatanju, trebalo što manje oporezivati dobit korporacija i prihode od kapitala da bi se profiti ulagali u nove investicije. Tekuća kriza je najbolji dokaz sunovrata ove logike i ekonomske politike koja je bila na njoj zasnovana. Profiti i prihodi top menadžmenta su u deceniji 2000 -2010 bivali sve veći, investicije sve manje a nadnice stagnirale ili se realno smanjivale. Već januara 2000, guru svetskog menadžmenta, Peter Drucker je upozorio na praksu neodmerenog odredjivanja plata menadžerima. »Pre trideset godina odnos izmedju prosečne nadnice i najviše plate u jednom preduzeću je bio 1 prema 20. Danas je u većini kompanija taj odnos 1 prema 200 a u nekim američkim firmama 1 prema 500. To je vrlo opasno“. Bankar J.P.Morgan, u čiju ljubav prema novcu ne bi trebalo sumnjati, prihvatao je kao zlatno pravilo da top menadžment ne sme imati platu koja prevazilazi 20 prosečnih radničkih nadnica.
Najveće prosečne plate u Evropi imaju francuski direktori – 2,8 miliona evra godišnje u 2002. godini. Ovi iznosi su još uvek znatno ispod primanja američkih menadžera. U 2002. prosečna plata američkog direktora je iznosila 7,5 milion dolara godišnje što je, ipak, znatno ispod iznosa zabeleženih u Americi tokom «ludih devedestih» - euforičnog perioda koji je okončan «supereuforičnom» 2001-om godinom, kada je Lawrence Ellison, direktor Oracla, primio 705 (sedam stotina i pet) miliona dolara, ili oko 60 miliona dolara mesečno, i tako potukao sve rekorde u nagradjivanju u istoriji svetskih kompanija.
Sada svi znamo kakav je bio učinak ovih „superuspešnih“ menadžera.