Што се тиче "технолошког процеса" као део технолошког прогреса, то није проблем. Технолошки процес било да је нешто једноставно или сложено, овисно о расположивости техничких средстава захтева да се неки рад уради најједноставније, од прве, уз употребу материјала, алата, машина, енергије и транспорта у количинама да се не троши превише или премало већ онолико колико треба. Ако се троши превише онда је то расипање а ако се троши премало онда је то пад квалитета. У овом делу нема спора. Проблем је у расподели вишка вредности оствареног на тржишту. Жеља власника производње је да му запослени сваке недеље односно месеца плате што раде. Како то није могуће, он ипак мора платити њих. Колико? Па минимално. Шта је са остатком вишка вредности? Завршава на рачуну власника производње. Шта он ради са тим, поготово они који имају милијарде новаца? Ништа. Новци стоје па стоје на неком банковном рачуну. Они који су створили те новце умиру у беди. Дакле остаје питање расподеле вишка вредности???