Укратко: патриотизам је ланац који је јак колико је јака најслабија карика. Где смо сада? Немамо ланац већ само карике, свака за себе која ужива у свом егу. За друге нас није брига... . Ко год као јединка покуша да састави ланац буде нападнут. Много нас, када би покушали да саставимо патриотски ланац, верујем да би успели јер они који су нам уништили ланац немају снаге да нас победе. Протести дају наду за ово. Иначе, колико се ја сећам, амерички сенатор Џон Кенеди је 1958г. поручио "разбићемо вам социјалистичко самоуправљање". По мени то тренутак када је почело разбијање Југославије односно Србије у "мирнодопском периоду". Од другог светског рата до краја педесетих година прошлог века трајала је консолидација снага које ће разбити Југу а самим тим и Србију. Када гледамо шта се дешавало за протеклих 50, 60 година, видимо да се тај процес одвијао све брже и брже. Као јединке ми смо својом похлепом која је кроз културу пробуђена у нама дали, свој допринос својој пропасти. Можемо ли???

Данас у Србији сваки патриотизам се (погрешно и злонамерно) доживљава само као позив у рат. Сведен на скуп архаичних елемената, без способности да се претвори у отпор или активну одбрану. И да се плати цена! Зато је тако слаб, јер радије руши постојећи поредак него што је у стању да одговори на нови.

Najveći izazov sa kojim se Srpski narod suočava je nemogućnost sagledavanja perfidnog okupatorsko-kolonizatorskog sistema u Srbiji. Tuđinski sistem vrednosti sistematski ljude ubija u pojam, menja svest, a da toga ljudi nisu svesni! Neprijatelj se ne vidi zato uspešno razara Srbiju!