Ово је површна анализа.

Потребно је нпр провјерити који је то досадашњи степен искоришћености средстава из приступни фондова које су нпр Србија, БиХ, или пак и Турска искористиле? Због чега није више искориштено? Зато што и код ових средстава постоји конкуренција а код нас људи једноставно нису у стању прво да смисле, а онда да припреме квалитетне пројекте. Даљи кораци су и имплементација, што представља још већи проблем. Коначно, један од проблема код приступних фондова представљају и врсте пројеката који се финансирају, тј. многи пројекти не рјешавају суштинска или горућа питања већ мање важне проблеме који у овом моменту нису актуелни а и на тренутном степену друштва њихово рјешавање је много отежано и у односу на друге приоритете нема смисла и представља расипање енергије.
Према информацијама о којима располажем од људи из Турске, а које нисам провјерио - њихов проблем са приступним фондовима је у томе што у неким областима уплаћују више него што добијају због јаче конкурсенције са запада.

Даље, ми говоримо о приступним фондовима, али једног дана када се приступи, након неког времена престају приступни фондови и може се конкурисати само заједничким регуларним фондовима. А зар ви мислите да ће тада Србија моћи равноправно да конкурише било којој јачој партнерској земљи ЕУ? Наше институције и капацитети су толико слаби и перспективе су тако лоше да врло тешко замислити да ће Србија моћи да добије неки пројекат у односу на Аустрију или Њемачку или Француску или Белгију када те земље већ сада имају прилично напредне пројектне, научне, инфраструктурне и друге капацитете који им дају неоспорну предност пред конкуренцијом.

Све у свему да би неко написао овакав чланак и могао да тврди овако нешто потребно је да се доста више удуби у проблематику и располаже реалним цифрама а не паушалним процјенама, како нам је аутор понудио.

Cilj EU je bio i ostao – neokolonijalizam. Sve ostalo je samo lepo upakovana prica za naivne. Ako nekome to jos nije jasno, ne verujem da ce mu ikada i biti jasno. Projekat “EU integracija” je veoma dobro osmisljen nacin za preuzimanje kontrole i crpljenje resursa novih clanica. Citav mehanizam je doveden do perfekcije, a najvazniji instrument za sprovodnjenje ciljeva je bankarski sistem kojim se nove clanice dovode u duznicko ropstvo. Autor nam kaze koliko ce Bugarska dobiti “besplatnih” sredstava iz struktirnih fondova, ali bilo bi dobro kada bi nam autor rekao i koliko je Bugarska dobila tih besplatnih sredstava ukupno do sada, a onda da nam objasni kako je moguce da se tolika sredstva uloze a da prosecni Bugarin i dalje ima prosecnu platu od 300 evra? Ako je u EU uspostavljen slobodni protok radne snage, roba i kapitala, kako je onda moguce da su razlike u platama 1:10 ili 1:15 ? Zasto se nemacka autoindustrija ne preseli u Bugarsku i time godisnje ustedi milijarde evra? Zasto je Madjarska prakticno bankrotirala iako je ona medju prvima primljena u EU? Zasto nam autor ne navede podatak kolika je ukupna zaduzenost Madjarske, koliko iznosi samo godisnja kamata na taj dug, i na koji nacin Madjarska placa tu kamatu? I isto pitanje kao kod Bugarske: kako je moguce da prosecni Madjar prima deset ili petnaest puta manju platu od jednog Nemca, Danca, Holandjanina itd.? Autor bi nam mogao reci i podatak kolika su ukupna dugovanja svih drzava bivseg istocnog bloka, koliko iznosi samo kamata na taj dug, i onda da nam objasni kako se otplacuje taj dug ako je trgovinski bilans u tim drzavama i dalje negativan? Kakva je magija tu u pitanju?

EU je kao giljotina. Prema tome, nikad nije kasno da se tamo stigne. Najbolje bi bilo da kasnimo toliko dugo dok se ona ne raspadne sama od sebe.

Па Немачка је у ЕУ да би се опрала од предходног времена, то је нека врста њеног новог идентитета, а такође, кроз ЕУ остварује старе аспирације које је некоћ покушала остварити силом. Швајцарска с друге стране има за циљ да што више профитира - за време њене неутралности током другог рата доста се капитала из трећег рајкха слило у њене сефове. Остале чланице уније су углавном другоразсредни и трећеразредни. Србија је на тој скали једна обична учмала корумпирана касаба настањена лењим који се повинују паланачком менталитету. По који изузетак тешко било шта може да промени. Време је у Србији стало негде средином осамдесетих, а при томе се стандард срозао испод прага пуког преживљавања. Национални понос је нула, патриотизам је нула, самосвесност је нула, способност да се искаже сопствени гнев је нула. Срби су у коматозном стању обезбеђеном додатном анестезијом. Гангстери раскрчмљују, "политичари" координирају, а тзв. друга србија у сопственом слепилу и југоносталгичном кризирању за проћерданом младошћу бахато и безобзирно подржавају те "процесе" као нешто савршено и Богом дано. Резултат - скори нестанак Србије као географског појма са било које битне мапе. Биолошки, Србија је мртвац који прави своје последње рефлексне кораке.

Изгледа да су Грци необавештено ушли у Унију и нису искористили ову повољност.

Konačno se našao ekspert koji je genijalno rešio najveći problem Srbije, gubitka puta bez alternative (učlanjenja u EU).
Isti je dao formulu za pretvaranje Srbije u raj na zemlji i bez EU.
Po njemu treba samo izgraditi pravnu državu i modernu ekonomiju, tj. preći na proizvodne i tehnološke evropske standarde.
Moram priznati da je autor majstorski ukomponirao u svoj kratki tekst celi niz besmislica, koje ne želim uopšte osporavati.

Htedoh da napisem komentar, ali Sanitarni inspektor, Sava T i Spetsnaz su me preduhitrili.
Stoga potpisujem njihove komentare kao svoje (da ne kazem i vecinu drugih).

Слажем са са коментаторима који тврде да је анализа (ако се анализом може назвати) површна.
Прво, свако друштво има своју динамику развоја која је системска карактеристика на коју је тешко, ако не и немогуће, утицати. Покушај промене системских карактеристика једног друштва пре доводи до ломова него до стизања до стања на вишем нивоу развоја. Све развијене државе су то искусиле и успешне су пратиле своју динамику развоја (јер се нико није мешао) и успеле су у томе (неке више неке мање).
Друго, трошкови кашњења су спорни јер када говоримо о кашњењу можемо понекад да размислимо и о добитима од кашњења. Добит је показана виталност система да се одупре наметању динамике развоја која неком другом одговара и довођења нашег друштва у стање које, опет, неком другом одговара. На примеру земаља које су у ЕУ ушле 2004. и 2007. видимо да и није тако лоше помало каснити јер имамо непланирану добит да видимо како су се други провели и да системске амбиције мало охладимо и да трезни сагледамо све разлоге за и против ЕУ. Чини ми се да се ствари крећу у правцу тога да треба да охладимо ЕУнтузијазам и да се више ослонимо на своје снаге, односно да се манемо ЕУ хохштаплераја да постоји "бесплатан ручак" (фондови ЕУ) а све рачуне плаћају сви грађани Србије.
Када би се све ставило на тас (користи, штете и трошкови) бојим се да би резултат био поражавајући и да би смо се безлтернативног пута моментално одрекли.
Пошто је анализа сложена (захтева узимање у обзир великог броја фактора и веома специфична знања из разних области за шта ми немамо капацитета - са часним изузецима) ми смо реално у ситуацији домородачког племена код кога су дошли бели освајачи и који нуде ђинђуве и огледалца племенским поглавицама (нашим политичарима) а заузврат траже територије које се не користе (а не користе се јер на том нивоу развоја нема ни потребе да се користе а ако се дају другоме потпуно се спречава било какава органски развој тих заједница.

Значи да ће најпре да уђе Косово. Нема статусних проблема, бар их не види 90% чланица те Уније.



Посебно Исланд има јаку еконмију, засновану на две гране: рибарству и банкарству. Ово друго отишло..
Збиља, на којој планети живи аутор овог тескта?

Poštovane kolege, evo par napomena.
Prvo, Nemačka nije ula u EU zbog budžetske pomoći, već zbog mogućnosti korišćenja velikog evropskog tržišta i pripreme njenog ponovnog ujedinjenja.
Drugo, nema "besplatnog ručka", međutim svaka država i konfederalna zajednica ima redistrubutivnu funkciju, u cilju veće kohezije i političke stabilnosti.
Treće, tačno je da se značajan procenat razvojne pomoći ne iskoristi, zato koristim u tekstu izraze "opredeljena" ili podrška "na raspolaganju". Kvalitetnije administracije više iskoriste, nema tu ništa novo.
Četvrto, Grčka nije u dugovima zbog nedostatka razvojne pomoći, već zbog višedecenijskog neuravnoteženog budžeta (tekući prihodi i rashodi). Pomoć EU za otplatu dugova u iznosu od 110 milijardi evra nema veze sa strukturnih fondovima i u formi je zajma, tako da će Grci nju morati uredno da otplate.
Peto, Island je decenijama deo evropskog ekonomskog prostora, sa društvenim proizvodom nekoliko puta većim od Srbije.
Nikola Jovanović, urednik periodike "Izazovi evropskih integracija"

Kako je autor glavni urednik periodike "Izazovi evropskih integracija", dakle profesionalni prodavač EU magle, to je moja gruba kritika u prethodnom komentaru bila neopravdana, jer on piše samo ono za što je plaćen.
Iz teksta proizlazi simptomatičan zaključak da su i EU propagandisti izgubili nadu za prijem u članstvo, te da sada sa predstavnicima vlasti pripremaju tzv. izlaznu strategiju.
Medjutim autoru zameram što u svom odgovoru na komentare, pokušava nama komentatorima na NSPM saitu, i dalje prodati rog pod sveću.
Iako sam u prethodnom komentaru napisao da neću njegove nebuloze komentirati, osvrnut ću se na jednu korigiranu u odgovoru na komentare.
Tvrdnju kako nerazvijene članice dobijaju iz EU budžeta podršku od više stotina milijardi EURO, sada autor korigira u toliko da je ista na "raspolaganju", te da onaj koji ima bolju administraciju iskoristi više dotacija, što je atak na zdravi razum čitaoca.
Razvijene (bogatije) EU članice utvrdjuju uslove za korištenje razvojnih fondova tako, da siromašne članice nemaju mogućnost iste koristiti, jer moraju participirati u finansiranju projekata koji ne stvaraju dobit, već dalje troškove, dok u budžet moraju platiti keš.
U jednom prethodnom komentaru sam objasnio kako to funcioniše sa postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, a sada ću navesti primer sa vetroelektranama.
Izgradnja i puštanje u pogon najveće vetroelektrane (kupljenoj u Njemačkoj) stoji oko dva miliona EURO i pola od toga dotira EU. Proizvodnja jednog kilovata struje u hidroelektrani stoji pet EURO centa, dok se jedan kilovat proizveden u vetroelektrani otkupljuje po subvencioniranim cenama od dest EURO centa (razliku od pet centa plaća država).
Dakle država Srbija bi u suštini dotirala njemačkog proizvodjača vetroelektrana, a sama bi imala eventualno čistiji zrak (a njeni gradjani prazniji želudac).
Tekstovi kakav je napisao autor su prava stvar za nezavisne i slobodne medije kao što je dnevni list Blic, ali na ovom saitu "ne piju vodu".

BB je usao u samu sustinu problema, nemoguce je napraviti jedinstven ekonomski prostor ako ne postoji jedinstvena fiskalna politika, a do jedinstvene fiskalne politike u EU ili nikada nece doci, ili ce doci ali ce ona biti tako postavljena da konzervira postojece odnose. Bogati ce postajati sve bogatiji a siromasni sve siromasniji, a onda ce se, verovatno, uvesti neka minimalna plata ili socijala za istocnoevropsku sirotinju.

Ne moze postojati jedinstven ekonomski prostor a da ne postoji jedinstven sistem subvencionisanja. U tom pogledu je za nas najvaznija poljoprivreda, sa jedne strane nam se “kao” daje sansa da izvozimo u EU, a sa druge stane ne mozemo da izvozimo jer je poljoprivredna proizvodnja u EU masovno subvencionisana. Pitanje kontrole ECB i bankarskog sistema je takodje od presudnog znacaja, a kao sto znamo po tom pitanju male zemlje se nista ne pitaju.

Dok postoje nezavisne drzave, one svoju privredu mogu da brane putem svoje carinske politike i putem kursa valute, i tako sprecavaju odliv kapitala, ali kada predjete na zajednicku valutu i kada izgubite suverenitet nad carinskom politikom – onda drzave nemaju nacina za odbranu svoje privrede. Velika je PODVALA da je za grcku dramu najveci krivac budzetski deficit. Ne, Grcka je propala zbog nemogucnosti sprecavanja odliva kapitala po svim osnovama, a najvise zbog velikog trgovinskog deficita koji se postepeno transformisao u ogromni platni deficit. Kada udjete u monetarnu i carinsku uniju onda je vasa privreda osudjena na lagano umiranje jer dolazi do jednosmernog odliva kapitala od siromasnih ka bogatim drzavama. U tom pogledu je skoro potpuno svejedno da li ste presli na evro ili imate fiksni devizni kurs, i jedno i drugo nepovratno razara privredu. Autor kaze da ce Grci morati da otplate svoj dug, ali trebalo bi da je svima jasno da je taj dug matematicki nemoguce otplatiti bez nove emisije evra. Samo godisnja kamata na njihov dug ce iznositi ne manje od 20 mld evra godisnje.

@ Početnik
Zaključujem da imaš interes da se upoznaš sa što više tekstova, da bi donio vlastiti sud o stvari, što je bez sumnje ispravan pristup.
Dakle moj kometar je objavljen uz tekst Dejana Mirovića "EU protiv srpske gradjevinske industrije".
Kao "znatiželjnog početnika na NSPM" uputio bih te da se upoznaš sa intervjuom Dž. Selentea o SEK-i i mojim autorskim tekstom "EU utopija" (nalaze se u arhivi NSPM).

Članice Evropske unije nemaju zajedničku ekonomsku politiku, socijalnu politiku, fiskalnu politiku, energetsku politiku, spoljnu politiku, nemaju ni zajedničku monetarnu politiku jer se samo 16 od 27 zemalja nalazi u evro zoni. U čemu se onda sastoji ta evropska integracija? Nije valjda da se sve svelo na one propise o krastavcima i merdevinama?