Исто у америчкој политици на истом месту и у истом тренутку може се оценити као успешно или неуспешно. А уствари увек је успешно но ми то не видимо. Ево пример једног америчког лиферанта. Он америчку војску снабдева са тоалет папиром. За време америчке интервенције у Ираку он је изјавио да га резултат интервенције не занима. Њега само занима једно. Да ли је тај дан инкасирао око 80.000 долара чисте добити (29,2 мил. годишње)? Ако јесте интервенција је успешна ако није интервенција је неуспешна. То што је у време давања ове изјаве, пред Белом кућом мајка тражила сина који је погинуо приликом пада хеликоптера у Ираку, њега не занима. Закључак је прост и једноставан. Ако интервенција или рат доносе добит то је онда "олрајт" а ако не, није "олрајт". Све друго уз шум шуштавих зелених новчаница иде у заборав, и мајке и синови и кћери. Тај шум шуштавих зелених новчаница је химна америчког успеха. "Олрајт"!

Ukratko,odnos: cena(ko plaća?)/profit(ko inkasira?).To je biznis,nije to rat!