Odgovor zašto Ameri i NATO gube rat u Avganistanu je dirljivo prost.
NATO pakt nema dobre puške. Na tom terenu bombardovanje iz aviona malo znači, mogu prašiti po avganistanskim gudurama koliko hoće, ali rat se rešava borbom puškama. Prema kazivanju ne samo vojnika NATO pakta nego i generala, skupe i šatro-sofisticirane puške su se pokazale potpuno bezvredne.
Interesantan je odgovor zašto je to tako. Slično se desilo kod nas kad su dopremili helikoptere "Apače" da se bore protiv naše vojske na Kosmetu. Njihov, NATO, savetnik, koji je bio dobar poznevalac naše protivavionske odbrane dugogodišnji načelnik JRVO i PVO inače po nacionalnosti Nemac, Antun Tuss, je rekao da se iz akcije od sto "Apača" neće vratiti više od jedan ili dva. Na ponovljeno pitanje da ne preteruje, odgovorio je " Možda i preterujem, najverovatnije se neće vratiti ni jedan".
Kako je došlo do toga. Vojna industrija u SAD je u osnovi privatna industrija, kao i dolar, dolar se pravio u privatnoj firmi, ali ugovor sa državom, pre svega vojskom čini te firme uspešnim, i smatra se da nema biznisia, bez boiznisa sa vojskom. Država plaća. Dakle privatnici iz tih fabrika koji su pravili, helikoptere ili puške su jednostavno potplatili državne službenike da naruče te nikakve puške baš od njih, i zbog mita su američki vojnici su dobili puške koje ne vrede ništa.
Naše M52 su za njih svemirska tehnologija.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 06 јул 2010 08:05
@@
Прича о нових 30 хиљада "невиних" људи ме готово расплака.
Istorijski, unosna trgovina drogom sponzorisana od strane Britanije u 19 veku je stvorila osnovu za opijumsku i heroinsku industriju u današnjem modernom avganistanu, koji danas proizvodi 92% svetskog heroina.
Gajenje je započeto u zlatnom trouglu (Laos, Burma, Thailand) u jugoistočnoj aziji kao i u drugim delovima ovog regiona. Zaveštanje opijuma u Avganistana je rezultat istorijske trgovine droge od strane britanske imperije i razarajućeg Sovjetsko-Svganistana rata koju su inicirali Pakistan i Amerika. Tokom Sovjetske invazije Avganistana je započeta značajna komercijalizacija i sađenje maka, ovo je podržano i zastićeno od strane Pakistanske i Američke obaveštajne službe. Roba je bila namenjena zapadnom tržištu.
Ako su u prošlosti: Britanija, Holandija, Francuska, Portugalija... aktivno učestvovale u podršci narko-tršistu, šta ih to sprečava da ta čine i danas? Naračito ako se zna koji su mamutski profiti koje stvara ova industrija.
Autora knjige Komitet 300, (Narodna Knjiga) Džon Kolman, je detaljno opisao istorijski uspon finansijske elite Evrope tokom vekova i njihov interes da se stanovništvu nametne ne samo dužničko ropstvo već i košmar zavisnosti od droga. Zapravo, kako on navodi u svojim knjigama, ova međunarodna finansijska elita je značajno učvrstila svoj položaj upravo trgovini narkoticima. Narkotici u njihovim strategijama ne samo što su faktor kontrole stanovništva, već i dopunska komponenta ostvarenja Maltuzijanske politike redukcije stanovništva.
Ekonomski principi zaštićeni od strane britanske vlade tokom opijumskog rata su istovetni i danas. Nelegalne droge su još uvek roba koja služi kao komponenta u međunarodnoj razmeni. Narkotici su instrument američke spoljne politike, koji takođe pruža veliku podršku zapadnoj ekonomiji.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 06 јул 2010 08:41
Vladimir Dž
CIA u saradnji sa ostalim zapadnim agencijama radeći zajedno u Avganistranu su postavile tajne operacije koje pomažu trgovini droge:
“Naš zaključak ostaje da glavna meta u efikasnom suzbijanju trgovine treba da bude sam Washington, a naročito njihove veze sa korumpiranim narko-vezama širom sveta. Mi smo dokazali da su tajne prekomorske akcije koje je vodio Washington bili glavni faktor u generasinju opšteg obrasca dotoka droga u SAD-u, gde smo naveli Vijetnamsku generisanu epidemiju tokom 60ih te Avganistansku epidemiju tokom 80ih koje su analogne glavnoj temi ove knjige: eksploziji kokainskog prometa u srednjoj americi tokom Reagan-ove ere nastaloj zbacivanjem nikaragvanskih sandinista.”
- Kokainska politika: Kokain, Oružje i CIA u centralnij americi, Jonathan Marshall i Peter Dale Scott, 1998.
Prof. Michel Chossudovsky je pojasnio ekonomske mehanizme koji stoje iza trgovine droge:
“Na osnovu računica iz 2003, trgovina drogom predstavlja treću po redu globalnu robu po obrtu keša odmah posle nafte i oruzja.
Avganstan i Kolumbija su najveće ekonomije za proizvodnju narkotika na svetu koje napaja svetsko podzemlje. Obe zemlje su teško militarizovane. Trgovina drogom je zaštićena. Opširno je dokumentovano da CIA igra centralnu ulogu u razvoju latino-američkog i azijskog trougla.
MMF procenjuje globalno pranje novca izmedju 590 i 1500 milijardi dolara godišnje, što predstavlja 2-5% bruto globalnog proizvoda GDP (Asian Banker, 15 August 2003). Najveći deo novca koji se opere MMF procenjuje da pripada trgovini drogom.”
Ponuda opijuma i heroina su u stalnom usponu. Ovo se sve dešava pred nosom NATO trupa. NATO tvrdi da toleriše određeni uzgoj opijuma da ne bi inicirali nasilje protiv njih. Sem priloga FOX Newsa u gornjem linku, imate i ABC News.
http://www.youtube.com/watch?v=56XpRyNkf6w
Vijetnamski i Avganistanski rat su poligoni gde je uspostavljeno dimna zavesa pod čijim se plaštom vodi unosan posao. Posao koji već vekovima nije prekidan.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 06 јул 2010 15:20
Светислав Скомрачник
Хвала Владимире на занимљивим информацијама.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 08 јул 2010 15:25
Жика Милић
одлични коментари;
иначе Милан Видојковић је написао одличну књигу - Досије Омега у којој је све ово подробније објашњењо!
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 08 јул 2010 23:10
O'stoja
@ natasa
Britanski politicari su prosle godine digli veliku buku oko toga da njihove trupe nisu dovoljno dobro oprlemljene i maltene to prikazali kao glavni razlog sto se im se na stotine njih vratili kuci spakovani u zastavu i na hiljade osakaceni za ceo zivot. Vi takodje spominjete oruzije kao razlog njihovog ratnog poraza.
Nisam ekspert za naoruzanje ali sam nebrojeno puta video snimke Avganistanskih talibana i bez izuzetaka video ratnike sa turbanom, krpama i sandalama na nogama. Od naouruzanja samo kalasnjikov i po koju bazuku. Mora biti da su municiju drzali u zadnjim dzepovima. E sad zamislite jednog britanskog ili americkog vojnika pored njih pa se onda zalite da niste dovoljno dobro naoruzani... Smejurija.
.jpg)
NATO pakt nema dobre puške. Na tom terenu bombardovanje iz aviona malo znači, mogu prašiti po avganistanskim gudurama koliko hoće, ali rat se rešava borbom puškama. Prema kazivanju ne samo vojnika NATO pakta nego i generala, skupe i šatro-sofisticirane puške su se pokazale potpuno bezvredne.
Interesantan je odgovor zašto je to tako. Slično se desilo kod nas kad su dopremili helikoptere "Apače" da se bore protiv naše vojske na Kosmetu. Njihov, NATO, savetnik, koji je bio dobar poznevalac naše protivavionske odbrane dugogodišnji načelnik JRVO i PVO inače po nacionalnosti Nemac, Antun Tuss, je rekao da se iz akcije od sto "Apača" neće vratiti više od jedan ili dva. Na ponovljeno pitanje da ne preteruje, odgovorio je " Možda i preterujem, najverovatnije se neće vratiti ni jedan".
Kako je došlo do toga. Vojna industrija u SAD je u osnovi privatna industrija, kao i dolar, dolar se pravio u privatnoj firmi, ali ugovor sa državom, pre svega vojskom čini te firme uspešnim, i smatra se da nema biznisia, bez boiznisa sa vojskom. Država plaća. Dakle privatnici iz tih fabrika koji su pravili, helikoptere ili puške su jednostavno potplatili državne službenike da naruče te nikakve puške baš od njih, i zbog mita su američki vojnici su dobili puške koje ne vrede ništa.
Naše M52 su za njih svemirska tehnologija.
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/avganistanska-avantura-angele-merkel.html
Istorijski, unosna trgovina drogom sponzorisana od strane Britanije u 19 veku je stvorila osnovu za opijumsku i heroinsku industriju u današnjem modernom avganistanu, koji danas proizvodi 92% svetskog heroina.
Gajenje je započeto u zlatnom trouglu (Laos, Burma, Thailand) u jugoistočnoj aziji kao i u drugim delovima ovog regiona. Zaveštanje opijuma u Avganistana je rezultat istorijske trgovine droge od strane britanske imperije i razarajućeg Sovjetsko-Svganistana rata koju su inicirali Pakistan i Amerika. Tokom Sovjetske invazije Avganistana je započeta značajna komercijalizacija i sađenje maka, ovo je podržano i zastićeno od strane Pakistanske i Američke obaveštajne službe. Roba je bila namenjena zapadnom tržištu.
Ako su u prošlosti: Britanija, Holandija, Francuska, Portugalija... aktivno učestvovale u podršci narko-tršistu, šta ih to sprečava da ta čine i danas? Naračito ako se zna koji su mamutski profiti koje stvara ova industrija.
Autora knjige Komitet 300, (Narodna Knjiga) Džon Kolman, je detaljno opisao istorijski uspon finansijske elite Evrope tokom vekova i njihov interes da se stanovništvu nametne ne samo dužničko ropstvo već i košmar zavisnosti od droga. Zapravo, kako on navodi u svojim knjigama, ova međunarodna finansijska elita je značajno učvrstila svoj položaj upravo trgovini narkoticima. Narkotici u njihovim strategijama ne samo što su faktor kontrole stanovništva, već i dopunska komponenta ostvarenja Maltuzijanske politike redukcije stanovništva.
Ekonomski principi zaštićeni od strane britanske vlade tokom opijumskog rata su istovetni i danas. Nelegalne droge su još uvek roba koja služi kao komponenta u međunarodnoj razmeni. Narkotici su instrument američke spoljne politike, koji takođe pruža veliku podršku zapadnoj ekonomiji.
“Naš zaključak ostaje da glavna meta u efikasnom suzbijanju trgovine treba da bude sam Washington, a naročito njihove veze sa korumpiranim narko-vezama širom sveta. Mi smo dokazali da su tajne prekomorske akcije koje je vodio Washington bili glavni faktor u generasinju opšteg obrasca dotoka droga u SAD-u, gde smo naveli Vijetnamsku generisanu epidemiju tokom 60ih te Avganistansku epidemiju tokom 80ih koje su analogne glavnoj temi ove knjige: eksploziji kokainskog prometa u srednjoj americi tokom Reagan-ove ere nastaloj zbacivanjem nikaragvanskih sandinista.”
- Kokainska politika: Kokain, Oružje i CIA u centralnij americi, Jonathan Marshall i Peter Dale Scott, 1998.
Prof. Michel Chossudovsky je pojasnio ekonomske mehanizme koji stoje iza trgovine droge:
“Na osnovu računica iz 2003, trgovina drogom predstavlja treću po redu globalnu robu po obrtu keša odmah posle nafte i oruzja.
Avganstan i Kolumbija su najveće ekonomije za proizvodnju narkotika na svetu koje napaja svetsko podzemlje. Obe zemlje su teško militarizovane. Trgovina drogom je zaštićena. Opširno je dokumentovano da CIA igra centralnu ulogu u razvoju latino-američkog i azijskog trougla.
MMF procenjuje globalno pranje novca izmedju 590 i 1500 milijardi dolara godišnje, što predstavlja 2-5% bruto globalnog proizvoda GDP (Asian Banker, 15 August 2003). Najveći deo novca koji se opere MMF procenjuje da pripada trgovini drogom.”
Ponuda opijuma i heroina su u stalnom usponu. Ovo se sve dešava pred nosom NATO trupa. NATO tvrdi da toleriše određeni uzgoj opijuma da ne bi inicirali nasilje protiv njih. Sem priloga FOX Newsa u gornjem linku, imate i ABC News.
http://www.youtube.com/watch?v=56XpRyNkf6w
Vijetnamski i Avganistanski rat su poligoni gde je uspostavljeno dimna zavesa pod čijim se plaštom vodi unosan posao. Posao koji već vekovima nije prekidan.
иначе Милан Видојковић је написао одличну књигу - Досије Омега у којој је све ово подробније објашњењо!
Britanski politicari su prosle godine digli veliku buku oko toga da njihove trupe nisu dovoljno dobro oprlemljene i maltene to prikazali kao glavni razlog sto se im se na stotine njih vratili kuci spakovani u zastavu i na hiljade osakaceni za ceo zivot. Vi takodje spominjete oruzije kao razlog njihovog ratnog poraza.
Nisam ekspert za naoruzanje ali sam nebrojeno puta video snimke Avganistanskih talibana i bez izuzetaka video ratnike sa turbanom, krpama i sandalama na nogama. Od naouruzanja samo kalasnjikov i po koju bazuku. Mora biti da su municiju drzali u zadnjim dzepovima. E sad zamislite jednog britanskog ili americkog vojnika pored njih pa se onda zalite da niste dovoljno dobro naoruzani... Smejurija.