"Privredni model od 2001. do 2008.kada se trosilo vise nego sto je stvarano pokazao se pogresnim".
Pa Srbi mnogo vole taj model da trose vise nego sto stvaraju.I dan danas kukaju za Brozom ,jer se onda bas lepo (od kredita) zivelo.Pa bi jednu takvu zemlju dembeliju,koju su izgubili (SFRJ),sada rado zamenili drugom fantazijom EU. A koliko su kivni na sadasnje vlastodrzce i njihov promaseni ekonomski model ,pokazali su i pre neki dan,na izborima u Boru.
Zasto bi Dinkic nesto menjao,kad mu bas lepo ide.Zato ce da trose dok sve ne potrose i ne rasprodaju.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 22 jun 2010 19:01
Jasna Simonović
Eh ta Bečka inicijativa...Kako uopšte stići do Beča ako se najpre ne zadržimo u Salcburgu...
Jasna, kako ste samo lepo objasnili...I još je gore... Ne samo da troše, već Srbi (tu mislim na sve stanovnike Srbije) vole i da stvaraju, ali mimo legalnih tokova, a da ih oni koji rade po zakonu finansiraju iz legalnih tokova...pa to nema nigde...A Srbi vole i da za džabe stvaraju nekome ili nikome...Pa tako npr. 70 % voćki propade...A od onih 30% otkupi se npr za jednu petnaestinu prodajne cene u zemljama članicama EU...A preko domaćih institucija i interneta ode još mnogo štošta...Samo tajkuni nikako da odu...kući sa svim "letećim evrima i funtama"...
Preporuke:
0
0
3
utorak, 22 jun 2010 19:34
Mile
Jasna, ne bih se složio s ocenom da je bivša Jugoslavija bila zemlja dembelija. Tada se radilo mnogo više nego sada i stvaralo više nego sada. Krediti su se uzimali, svaka država ih uzima, ali su se koristili i za izgradnju svega onoga što današnja vlast prodaje.
Zašto je Bor glasao kako je glasao, nije mi jasno. Možda narodu nedostaje nekakvo obrazovanje da bi mogao da prepozna lažna obećanja i političke marketinške trikove?
Preporuke:
0
0
4
utorak, 22 jun 2010 20:11
Milena Matić
Ne razumem zašto je u interesu Srbije da toškovi rada budu jeftiniji. Već radimo za mizerne novce. Građani Srbije su korisnici usluga koje pune budžet, i ako nemaju dovoljne plate, ne mogu plaćati komunalne usluge, struju, energente, i ne mogu kupovati robu široke potrošnje. Ako građani nemaju kupovnu moć, privreda i sve drugo opada tj. propada. Činjenica da je neko dozvolio da strane banke diktiraju ritam i iznose novac ka svojim centralama, na uštrb naših građana, je za krivičnu prijavu i zatvor!!!!
Preporuke:
0
0
5
utorak, 22 jun 2010 20:33
DŽon Šepard
Nisam nikakav finansijski stručnjak, osim za svoj kućni budžet. Ali, gledam i pišem:
Odlaganje izbora guvernera je, po meni, samo u funkciji neometanog (pa dok potraje) izvlačenja deviznih rezervi Srbije i para iz samih džepova građana. Lebdenje dok se nešto desi. Šta? - ne znamo.
Finansijska politika Vlade je takva kakva je ( amaterska), jer se zaista ne mogu dogovoriti ni ko je vodi: Cvetković, Dinkić, Dragutinovićeva, Tadić... ali najpre bankari. Pogledajte samo izjave o PDV-u, ko šta o tome misli.
Udvorički odnos prema stranim bankama, pogotovo grčkim i austrijskim nas je verovatno i doveo do ovog kursa. Setite se kako je dinar najednom pao sa 85 na 95, taman pred krizu. Nezvanično, banke su povukle nenormalne pare (srpske) u matične zemlje.
Federacija i Hrvatska imaju gotovo fiksne kurseve, godinama. Stabilnost finansijske politike se ne meri ispunjenim pretnjama MMF-a, već time šta tvoj narod misli o svom načinu života. U tom slučaju, Hrvati i građani Federacije prosto OBOŽAVAJU svoje siromašne, ali ponosne i STABILNE države.
Krediti su potpuno ucenjivački, i po načinu dobijanja, i po načinu otplate.
Just my 2c.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 22 jun 2010 20:44
Seljak
Jest da nista ne razumem al kako nam kroje kapu da ce biti gore bi ce
Preporuke:
0
0
7
sreda, 23 jun 2010 01:07
Sokenekos
Monetarna sloboda i samostalnost (skoro pa nemoguća u današnjim uslovima) je osnov bilo koje druge slobode. To inostrani zelenaši i te kako dobro znaju pa čerupaju dok ima. Neće iza njih ni list na grani ostati. Cela vlast u Srbiji danas je samo klika najamnika najokorelije lihvarsko-izrabljivačke oligarhije. Sve drugo je trećerazrednog značaja. Kada ponovo steknemo moć da kontrolišemo sopstveni novac, mnoge kockice će same da se slože od sebe.
Usput, pokojni SM je odlično znao u kom grmu leži zec. Usudio se gaziti po prstima gore pomenutih, i bi šta bi. Mnogi možda ne znaju, ali je i Čaušesku nastradao zbog toga što je vratio sve dugove Rumunije. Izaći pred javnost i reći: «mi više ništa nikome ne dugujemo» je isto što i otići u kafanu u kojoj se okupljaju svi opaki reketaši grada i izjaviti: «ja sam vratio sve dugove i sada sam slobodan čovek. Neću bre da zavisim ni od koga».
Dakle, pored vojničke okupacije, putem prezaduženosti i kontrole tokova novca jedne države, ona se i tim putem može držati pod šapom pod uslovom da u toj državi vlada «koopeertivna klika». Rumunija danas duguje preko 200 milijardi evra, a ne žive mnogo bolje od vremena kada su bili pod Čaušeskim.
«Dajte mi kontrolu emisije državnog novca, i mene više neće zanimati ko u njoj donosi zakone». Ovo je izjavio neko čijim je naslednicima pošlo za rukom da pokrenu (između ostalog) i dva svetska rata.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 23 jun 2010 06:43
MP
Kako da sve ovo spakujemo u deset rečenica prihvatljivih prosečnom stanovniku Srbije(njegovom obrazovanju) i učinimo im dostupnim?Da li u Srbiji postoje takvi ljudi?
Preporuke:
0
0
9
sreda, 23 jun 2010 08:30
bojan
SRBIJO vreme ti je da padnes sa ovakvim "madjionicarima" koji te vode!
Preporuke:
0
0
10
sreda, 23 jun 2010 14:46
Drago Sten
Od Doma omladine do Radio Beograda u Makedonskoj ulici (jedno 300-500 metara)ima oko 15 banaka i deset menjačnica.Nijedna samoposluga, nekoliko pekara, dve stare kafane.
To nije samo tu.Nekakav LILI na svakom koraku.Prodaju robu za ulepšavanje.A nama treba roba za opstanak.
U Knez Mihajlovoj, oni koji ne znaju strane jezike, pomisle da su u inostranstvu.Nijednu firmu da prepoznaju, mnoge se za mesec dva zatvaraju,i bivaju lokal u pripremi.Samo kiosci na sred ulice u kojima se prodaju kokice i đevreci opstaju.Lagarija za glad biva .Otalo propada a lepo je uređeno, samo cene Evropske na plate tunguske.Gledajte, posmatrajte i videćete gde i kako živimo.Mnoge zgrade, stare, nasleđene od beogradskih i srpskih dobrotvora, čame.Grčka kraljica je najavila novu Grčku u dugovima.Stoji zapečaćena u sred prestonice već dve tri godine.To je stvarnost.Tu leba nema moja gospodo.Idimo gde hoćete ali od sebe sada kakve su napravili oni a ne samo mi nećemo pobeći.Zato mladi beže.Slute zemljotrese.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 23 jun 2010 17:12
Dimitrije
Ima vise spornih tacaka, ali idemo redom:
1) Autor kaze “slabo ulaganje u ozivljenje industrije”. Pitanje prvo, ko da ulaze i ozivljava industriju, drzava ili privatnici? Vladini eksperti kazu da sve mora biti privatizovano, a ako je to tako onda nije na drzavi da ide u investicioni ciklus nego privatnici. E sad, paralelno sa tim imamo liberalizovan uvoz i precenjeni fiksni devizni kurs, a u tim uslovima nema tog privatnika koji ce reskirati svoj novac da bi usao u takvu avanturu. Pitanje drugo, koju to industriju autor misli da ozivljava? Veci deo industrije je savrseno ziv i moze da proizvede robe koliko god hocete, ali je problem sto je domaca traznja slaba, a sto se tice izvoza – taj trzisni kolac je odavno podeljen. Da odemo cak i krak dalje, dobar deo nase industrije je predimenzioniran, radi sa slabijem iskoriscenim kapacitetima i zato je u dobroj meri i nekonkurentan. Ako se misli na supstituciju uvoza, onda tu zaista postoji veliki prostor za tako nesto, ali ni to nije moguce izvesti sa postojecom makroekonomskom politikom.
2) Autor kaze da se “od 2001-2008 trosilo mnogo vise nego sto je stvarano”. To je tacno, ali je problem sto se i sada trosi znatno vise nego sto se stvara. I tako u krug, sa ovako postavljenom makroekonomskom politikom uvek ce se vise trositi nego sto ce se stvarati, jer ce se nastaviti urusavanje proizvodnje, a samim tim i agregatne traznje, i tako do kraja.
3) Autor kaze da “ne postoji nacin da se zaustavi odliv kapitala”. To jednostavno nije tacno. Vlast veoma lako moze da zaustavi odliv kapitala ali ona ne sme ili ne zeli to da uradi. Uostalom, nije im se ni cuditi, videli smo kako je prosao poljski guverner i vlada. Prvo i osnovno pitanje na koje ovde treba odgovoriti je sledece: da li mi imamo pravu vladu ili okupacionu vladu? Jednostavno, bankarskom kartelu niko ne sme da se suprotstavi. Njih ne sme da napadne ni vlast, ni opozicija, ni profesori, ni ostali strucnjaci...prakticno niko.
...
Preporuke:
0
0
12
sreda, 23 jun 2010 17:19
Dimitrije
...
4) O “sprecavanju prenosenja krize na zapad” ne bih diskutovao jer je konstatacija prilicno naivna. Kako se prezaduzenost moze spreciti i leciti novim kreditima? Time se postize samo dodatna kontrola nad istocnim drzavama i nista vise od toga.
5) “Becki dogovor” je tuzan, banke su trazile i dobile garancije da ce imati zagarantovan profit, a sve na stetu drzave. Za sve ostale vazi kapitalizam ali za banke vazi komunizam – njima drzava garantuje opstanak i visinu profita. Tu se pre moze govoriti o uceni nego o dogovoru.
6) Konstatacija o “misljenju domacih ekonomskih strucnjaka da je sporazum najbolja mera u 2009. godini” jer se sprecio odliv 4 mld evra, je krajnje nekorektna, i to iz vise razloga. Prvo, tu se ne radi o strucnjacima vec o profesionalnim bankarskim, rezimskim ili tajkunskim lobistima. Drugo, kako da ode 4 mld evra kada Dinkic kaze da je novcana masa 300 mld dinara (manje od 3 mld evra) ? Apsolutno pogresno, taj novac ne bi mogao da napusti zemlju jer on ne postoji kao efektiva vec samo kao vlasnistvo ili potrazivanje. Moglo je da dodje do promene vlasnistva (prinudna naplata, ako se sta dobije), do bakrota nekih preduzeca, ali ne i do odliva 4 milijarde evra. To sto je bilo na raspolaganju otislo je odmah, a ostatak deviznih rezervi nije mogao da ode jer je plasiran u strane hartije od vrednisti ili u strane centralne banke iz kojih nije moglo tako lako da se izadje. Odliv kapitala je upravo nastavljen time sto se NBS zaduzila za nove dve milijarde evra za navodnu “odbranu kursa”, a onda je na konto toga opet emitovana dodatna novcana masa. Zatim je ta uvecana novcana masa nasla put do evra koji se onda preselio u ruke bankara i tajkuna i zauvek napustio zemlju. Dakle, to nije bila najbolja mera nego najgora mera. Ako vec idete u bankrot, bolje da idete sa manjim dugom nego sa vecim.
...
Preporuke:
0
0
13
sreda, 23 jun 2010 17:38
Dimitrije
...
7) Autor kaze kako su tako “zemlje u tranziciji, pa i Srbija, prezivele najjaci udar krize”. Sta reci na ovo? Na osnovu cega je autor dosao do zakljucka da je Srbija prezivela najjaci udar krize? Da li je autor sam dosao do tog zakljucka ili je mozda slusao Dinkica, Tadica i Cvetkovica koji kazu da je kriza gotova? Koji je to uzrok krize otklonjen pa da se uopste moze ocekivati neko poboljsanje? Nazalost, najjaci udari nas tek cekaju, ovo je bilo samo zagrevanje.
8) Autor dalje kaze kako su “izmenu dogovora odobrili strucnjaci MMF-a, pa se po njima vise ne dovodi u pitanje likvidnost, jer banke imaju dovoljno novca”.
Naravno da za likvidnost banke imaju dovoljno novca, ali je problem sto se ovde ne radi o problemu likvidnosti vec o problemu solventnosti. Te banke su bankrot banke, kako kod nas tako i u celom svetu, ali je razlika u tome sto ce neke od njih imati direktne injekcije iz emisije novca sa prakticno nultom kamatnom stopom (pa ce preziveti), dok neke druge banke nece imati te i takve injekcije pa ce nestati.
9) Autor pravi i terminolsku gresku koriscenjem reci deevrizacija. Pojam deevrizacije se vezuje za pojavu povecanja novcanje mase usled zamene deviza za dinare. Ono o cemu autor ovde govori je u stvari suprotan proces, radi se o zameni dinara za evro, a taj proces bi se, po analogiji, mogao nazvati dedinarizacija. E sad, drugi je problem sto su stare devize iz procesa deevrizacije vec potrosene pa se sada dedinarizacija radi tako sto se uzimaju novi devizni krediti, a sve pod maskom “odbrane kursa dinara”. Cela ova ujdurma oko kursa dinara nije nista drugo do spasavanje banaka i tajkuna. Netacno je i da traznja za dinarom “konstantno slabi”. Ne, usled pada traznje i prozvodnje veliki je manjak i dinara i deviza (barem u privredi), a to sto drzava ima dovoljno dinara jer stampa novac bez pokrica – to je vec druga stvar. Bankrot je neminovan, ako ne totalni, a onda svakako delimicni, pre svega u pogledu nemogucnosti servisiranja spoljnog duga...
Preporuke:
0
0
14
sreda, 23 jun 2010 17:57
Dimitrije
...
10) Autor kaze i da “ako se ovako nastavi, rezerve centralne banke bi mogle RELATIVNO brzo da se istope”. Devizne rezerve su cista fikcija, one su vec istopljene, pitanje je samo da kada ce se moci ovako i kada ce se proglasiti bakrot. Bankrot se odlaze sve dok drzava ima sta da proda (otud prica o prodaji javnih preduzeca), ali je on neminovnost. Mi dug nikada necemo vratiti isto kao sto ga nikada nece vratiti ni ostale prezaduzene zemlje koje nemaju konvertabilnu valutu. Dobar deo deviznih rezervi je u stranim hartijama od vrednosti, ali je drzavna tajna o kakvim se tu hartijama radi. Ako su u pitanju dugorocne hartije, onda se one, bez velikog diskonta, ne mogu prodati.
11) Slabljenje dinara u cilju “povecanja konkurentnosti nase privrede” je takodje cista fikcija. Jacanje izvoznog sektora je isto tako cista fikcija. Slabljenje dinara, na kratak rok, nece pomoci ni nasoj privredi ni nasem izvozu (jer je nasa privreda razorena) ali postoji jedna korist od slabog dinara koja odmah daje pozitivne efekte, a to je – smanjenje uvoza.
12) Priliv svezeg kapitala takodje nije resenje za nasu privredu jer makroekonomski okvir je do te mere poremecen da je bilo kakva rentabilna prizvodnja nemoguca. Spas je samo u direktnim stranim investicijama a ne u prilivu kapitala. Priliv kapitala putem bankarskog sektora vise steti nego sto koristi.
Jedan deo teksta je korektno napisan, pre svega onaj deo u vezi spekulativnog kapitala, repo operacija, drzavnih obveznica itd., ali taj deo je Katic do te mere dobro objasnio da to nije potrebno dalje objasnjavati. Autor bi trebalo vise da se koncentrise na svoje misljenje i analizu nego sto prenosi tudje stavove.
Preporuke:
0
0
15
sreda, 23 jun 2010 21:44
Alex
Clanak je sustina nasih desavanja. Nisam ekonomista ali sam shvatio celu pricu. U to sve se uklapa i trenutak ostavke guvernera Jelasica, nakon sastanka u Becu. Meni (posto nisam ekonomista) nije jasna prica oko zamene euro kredita za dinarske kredite privredi. Da li se tu radi o veoma visokoj dinarskoj kamati, da bi se umesto repo stope na taj nacin proigrale strane banke. Ne vidim rezon stranih banaka ako je vec izvestan pad dinara.
Preporuke:
0
0
16
sreda, 23 jun 2010 23:31
Nikola Turajlić
Autor daje izvrsnu analizu suštine finansijskih problema Srbije u celini.
Medjutim njegov predlog mera za razrešenje istih nije u korelaciji s utvrdjenim stanjem i ekonomskim trendovima u svetu.
Autor ponavlja mantre o stvaranju uslova za nova strana ulaganja, odnosno podržavanja razvoja konkurentnog izvoznog sektora.
U uslovima SEK-e i drugog "kola" svetske finansijske krize, stvarati uslove za strana ulaganja je u najboljem slučaju iluzija koja može imati neko psihološko terapeutsko dejstvo.
Istina postoji mogućnost da se dovedu investitori, kojima se praktično državnim sredstvima prefinansira glavnina investicije, kao u Rači.
Medjutim ovde se radilo o jednom Dinkićevom marketinškom potezu, a sredstva za masivnije kupovanje investitora ne postoje.
Srbija je zatvarala , a ne razvijala izvozni sektor, u vreme kada je "bog hodao po zemlji i zasipao" je kapitalom, a sada nema ni kapitala, niti mogućnosti otvaranja zasićenih svetskih tržišta, pa je povećvanje izvoza, radi izravnavanja platnog bilansa, čista fantazmagorija.
Kada prestanu krediti MMF i drugih medjunarodnih finansijskih organizacija, Srbija postaje ekološka država, jer neće imati devize ni za uvoz
energenata.
Moj savet je da treba kupovati bicikle i učiti krave oranju.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 24 jun 2010 22:24
Neško
Samo bih napisao: Svaka čast Dimitrije za komentar!
Za ostale: Ne hvalite tekst samo zato što miriše na kritiku vlasti već bar sačekajte malo dok se ne pojavi neki komentator kao Dimitrije koji će neke stvari postaviti na mjesto i tek tada ćete približno dobiti sliku o materiji koja se predstavlja.
.jpg)
Pa Srbi mnogo vole taj model da trose vise nego sto stvaraju.I dan danas kukaju za Brozom ,jer se onda bas lepo (od kredita) zivelo.Pa bi jednu takvu zemlju dembeliju,koju su izgubili (SFRJ),sada rado zamenili drugom fantazijom EU. A koliko su kivni na sadasnje vlastodrzce i njihov promaseni ekonomski model ,pokazali su i pre neki dan,na izborima u Boru.
Zasto bi Dinkic nesto menjao,kad mu bas lepo ide.Zato ce da trose dok sve ne potrose i ne rasprodaju.
Jasna, kako ste samo lepo objasnili...I još je gore... Ne samo da troše, već Srbi (tu mislim na sve stanovnike Srbije) vole i da stvaraju, ali mimo legalnih tokova, a da ih oni koji rade po zakonu finansiraju iz legalnih tokova...pa to nema nigde...A Srbi vole i da za džabe stvaraju nekome ili nikome...Pa tako npr. 70 % voćki propade...A od onih 30% otkupi se npr za jednu petnaestinu prodajne cene u zemljama članicama EU...A preko domaćih institucija i interneta ode još mnogo štošta...Samo tajkuni nikako da odu...kući sa svim "letećim evrima i funtama"...
Zašto je Bor glasao kako je glasao, nije mi jasno. Možda narodu nedostaje nekakvo obrazovanje da bi mogao da prepozna lažna obećanja i političke marketinške trikove?
Odlaganje izbora guvernera je, po meni, samo u funkciji neometanog (pa dok potraje) izvlačenja deviznih rezervi Srbije i para iz samih džepova građana. Lebdenje dok se nešto desi. Šta? - ne znamo.
Finansijska politika Vlade je takva kakva je ( amaterska), jer se zaista ne mogu dogovoriti ni ko je vodi: Cvetković, Dinkić, Dragutinovićeva, Tadić... ali najpre bankari. Pogledajte samo izjave o PDV-u, ko šta o tome misli.
Udvorički odnos prema stranim bankama, pogotovo grčkim i austrijskim nas je verovatno i doveo do ovog kursa. Setite se kako je dinar najednom pao sa 85 na 95, taman pred krizu. Nezvanično, banke su povukle nenormalne pare (srpske) u matične zemlje.
Federacija i Hrvatska imaju gotovo fiksne kurseve, godinama. Stabilnost finansijske politike se ne meri ispunjenim pretnjama MMF-a, već time šta tvoj narod misli o svom načinu života. U tom slučaju, Hrvati i građani Federacije prosto OBOŽAVAJU svoje siromašne, ali ponosne i STABILNE države.
Krediti su potpuno ucenjivački, i po načinu dobijanja, i po načinu otplate.
Just my 2c.
Usput, pokojni SM je odlično znao u kom grmu leži zec. Usudio se gaziti po prstima gore pomenutih, i bi šta bi. Mnogi možda ne znaju, ali je i Čaušesku nastradao zbog toga što je vratio sve dugove Rumunije. Izaći pred javnost i reći: «mi više ništa nikome ne dugujemo» je isto što i otići u kafanu u kojoj se okupljaju svi opaki reketaši grada i izjaviti: «ja sam vratio sve dugove i sada sam slobodan čovek. Neću bre da zavisim ni od koga».
Dakle, pored vojničke okupacije, putem prezaduženosti i kontrole tokova novca jedne države, ona se i tim putem može držati pod šapom pod uslovom da u toj državi vlada «koopeertivna klika». Rumunija danas duguje preko 200 milijardi evra, a ne žive mnogo bolje od vremena kada su bili pod Čaušeskim.
«Dajte mi kontrolu emisije državnog novca, i mene više neće zanimati ko u njoj donosi zakone». Ovo je izjavio neko čijim je naslednicima pošlo za rukom da pokrenu (između ostalog) i dva svetska rata.
To nije samo tu.Nekakav LILI na svakom koraku.Prodaju robu za ulepšavanje.A nama treba roba za opstanak.
U Knez Mihajlovoj, oni koji ne znaju strane jezike, pomisle da su u inostranstvu.Nijednu firmu da prepoznaju, mnoge se za mesec dva zatvaraju,i bivaju lokal u pripremi.Samo kiosci na sred ulice u kojima se prodaju kokice i đevreci opstaju.Lagarija za glad biva .Otalo propada a lepo je uređeno, samo cene Evropske na plate tunguske.Gledajte, posmatrajte i videćete gde i kako živimo.Mnoge zgrade, stare, nasleđene od beogradskih i srpskih dobrotvora, čame.Grčka kraljica je najavila novu Grčku u dugovima.Stoji zapečaćena u sred prestonice već dve tri godine.To je stvarnost.Tu leba nema moja gospodo.Idimo gde hoćete ali od sebe sada kakve su napravili oni a ne samo mi nećemo pobeći.Zato mladi beže.Slute zemljotrese.
1) Autor kaze “slabo ulaganje u ozivljenje industrije”. Pitanje prvo, ko da ulaze i ozivljava industriju, drzava ili privatnici? Vladini eksperti kazu da sve mora biti privatizovano, a ako je to tako onda nije na drzavi da ide u investicioni ciklus nego privatnici. E sad, paralelno sa tim imamo liberalizovan uvoz i precenjeni fiksni devizni kurs, a u tim uslovima nema tog privatnika koji ce reskirati svoj novac da bi usao u takvu avanturu. Pitanje drugo, koju to industriju autor misli da ozivljava? Veci deo industrije je savrseno ziv i moze da proizvede robe koliko god hocete, ali je problem sto je domaca traznja slaba, a sto se tice izvoza – taj trzisni kolac je odavno podeljen. Da odemo cak i krak dalje, dobar deo nase industrije je predimenzioniran, radi sa slabijem iskoriscenim kapacitetima i zato je u dobroj meri i nekonkurentan. Ako se misli na supstituciju uvoza, onda tu zaista postoji veliki prostor za tako nesto, ali ni to nije moguce izvesti sa postojecom makroekonomskom politikom.
2) Autor kaze da se “od 2001-2008 trosilo mnogo vise nego sto je stvarano”. To je tacno, ali je problem sto se i sada trosi znatno vise nego sto se stvara. I tako u krug, sa ovako postavljenom makroekonomskom politikom uvek ce se vise trositi nego sto ce se stvarati, jer ce se nastaviti urusavanje proizvodnje, a samim tim i agregatne traznje, i tako do kraja.
3) Autor kaze da “ne postoji nacin da se zaustavi odliv kapitala”. To jednostavno nije tacno. Vlast veoma lako moze da zaustavi odliv kapitala ali ona ne sme ili ne zeli to da uradi. Uostalom, nije im se ni cuditi, videli smo kako je prosao poljski guverner i vlada. Prvo i osnovno pitanje na koje ovde treba odgovoriti je sledece: da li mi imamo pravu vladu ili okupacionu vladu? Jednostavno, bankarskom kartelu niko ne sme da se suprotstavi. Njih ne sme da napadne ni vlast, ni opozicija, ni profesori, ni ostali strucnjaci...prakticno niko.
...
4) O “sprecavanju prenosenja krize na zapad” ne bih diskutovao jer je konstatacija prilicno naivna. Kako se prezaduzenost moze spreciti i leciti novim kreditima? Time se postize samo dodatna kontrola nad istocnim drzavama i nista vise od toga.
5) “Becki dogovor” je tuzan, banke su trazile i dobile garancije da ce imati zagarantovan profit, a sve na stetu drzave. Za sve ostale vazi kapitalizam ali za banke vazi komunizam – njima drzava garantuje opstanak i visinu profita. Tu se pre moze govoriti o uceni nego o dogovoru.
6) Konstatacija o “misljenju domacih ekonomskih strucnjaka da je sporazum najbolja mera u 2009. godini” jer se sprecio odliv 4 mld evra, je krajnje nekorektna, i to iz vise razloga. Prvo, tu se ne radi o strucnjacima vec o profesionalnim bankarskim, rezimskim ili tajkunskim lobistima. Drugo, kako da ode 4 mld evra kada Dinkic kaze da je novcana masa 300 mld dinara (manje od 3 mld evra) ? Apsolutno pogresno, taj novac ne bi mogao da napusti zemlju jer on ne postoji kao efektiva vec samo kao vlasnistvo ili potrazivanje. Moglo je da dodje do promene vlasnistva (prinudna naplata, ako se sta dobije), do bakrota nekih preduzeca, ali ne i do odliva 4 milijarde evra. To sto je bilo na raspolaganju otislo je odmah, a ostatak deviznih rezervi nije mogao da ode jer je plasiran u strane hartije od vrednisti ili u strane centralne banke iz kojih nije moglo tako lako da se izadje. Odliv kapitala je upravo nastavljen time sto se NBS zaduzila za nove dve milijarde evra za navodnu “odbranu kursa”, a onda je na konto toga opet emitovana dodatna novcana masa. Zatim je ta uvecana novcana masa nasla put do evra koji se onda preselio u ruke bankara i tajkuna i zauvek napustio zemlju. Dakle, to nije bila najbolja mera nego najgora mera. Ako vec idete u bankrot, bolje da idete sa manjim dugom nego sa vecim.
...
7) Autor kaze kako su tako “zemlje u tranziciji, pa i Srbija, prezivele najjaci udar krize”. Sta reci na ovo? Na osnovu cega je autor dosao do zakljucka da je Srbija prezivela najjaci udar krize? Da li je autor sam dosao do tog zakljucka ili je mozda slusao Dinkica, Tadica i Cvetkovica koji kazu da je kriza gotova? Koji je to uzrok krize otklonjen pa da se uopste moze ocekivati neko poboljsanje? Nazalost, najjaci udari nas tek cekaju, ovo je bilo samo zagrevanje.
8) Autor dalje kaze kako su “izmenu dogovora odobrili strucnjaci MMF-a, pa se po njima vise ne dovodi u pitanje likvidnost, jer banke imaju dovoljno novca”.
Naravno da za likvidnost banke imaju dovoljno novca, ali je problem sto se ovde ne radi o problemu likvidnosti vec o problemu solventnosti. Te banke su bankrot banke, kako kod nas tako i u celom svetu, ali je razlika u tome sto ce neke od njih imati direktne injekcije iz emisije novca sa prakticno nultom kamatnom stopom (pa ce preziveti), dok neke druge banke nece imati te i takve injekcije pa ce nestati.
9) Autor pravi i terminolsku gresku koriscenjem reci deevrizacija. Pojam deevrizacije se vezuje za pojavu povecanja novcanje mase usled zamene deviza za dinare. Ono o cemu autor ovde govori je u stvari suprotan proces, radi se o zameni dinara za evro, a taj proces bi se, po analogiji, mogao nazvati dedinarizacija. E sad, drugi je problem sto su stare devize iz procesa deevrizacije vec potrosene pa se sada dedinarizacija radi tako sto se uzimaju novi devizni krediti, a sve pod maskom “odbrane kursa dinara”. Cela ova ujdurma oko kursa dinara nije nista drugo do spasavanje banaka i tajkuna. Netacno je i da traznja za dinarom “konstantno slabi”. Ne, usled pada traznje i prozvodnje veliki je manjak i dinara i deviza (barem u privredi), a to sto drzava ima dovoljno dinara jer stampa novac bez pokrica – to je vec druga stvar. Bankrot je neminovan, ako ne totalni, a onda svakako delimicni, pre svega u pogledu nemogucnosti servisiranja spoljnog duga...
10) Autor kaze i da “ako se ovako nastavi, rezerve centralne banke bi mogle RELATIVNO brzo da se istope”. Devizne rezerve su cista fikcija, one su vec istopljene, pitanje je samo da kada ce se moci ovako i kada ce se proglasiti bakrot. Bankrot se odlaze sve dok drzava ima sta da proda (otud prica o prodaji javnih preduzeca), ali je on neminovnost. Mi dug nikada necemo vratiti isto kao sto ga nikada nece vratiti ni ostale prezaduzene zemlje koje nemaju konvertabilnu valutu. Dobar deo deviznih rezervi je u stranim hartijama od vrednosti, ali je drzavna tajna o kakvim se tu hartijama radi. Ako su u pitanju dugorocne hartije, onda se one, bez velikog diskonta, ne mogu prodati.
11) Slabljenje dinara u cilju “povecanja konkurentnosti nase privrede” je takodje cista fikcija. Jacanje izvoznog sektora je isto tako cista fikcija. Slabljenje dinara, na kratak rok, nece pomoci ni nasoj privredi ni nasem izvozu (jer je nasa privreda razorena) ali postoji jedna korist od slabog dinara koja odmah daje pozitivne efekte, a to je – smanjenje uvoza.
12) Priliv svezeg kapitala takodje nije resenje za nasu privredu jer makroekonomski okvir je do te mere poremecen da je bilo kakva rentabilna prizvodnja nemoguca. Spas je samo u direktnim stranim investicijama a ne u prilivu kapitala. Priliv kapitala putem bankarskog sektora vise steti nego sto koristi.
Jedan deo teksta je korektno napisan, pre svega onaj deo u vezi spekulativnog kapitala, repo operacija, drzavnih obveznica itd., ali taj deo je Katic do te mere dobro objasnio da to nije potrebno dalje objasnjavati. Autor bi trebalo vise da se koncentrise na svoje misljenje i analizu nego sto prenosi tudje stavove.
Medjutim njegov predlog mera za razrešenje istih nije u korelaciji s utvrdjenim stanjem i ekonomskim trendovima u svetu.
Autor ponavlja mantre o stvaranju uslova za nova strana ulaganja, odnosno podržavanja razvoja konkurentnog izvoznog sektora.
U uslovima SEK-e i drugog "kola" svetske finansijske krize, stvarati uslove za strana ulaganja je u najboljem slučaju iluzija koja može imati neko psihološko terapeutsko dejstvo.
Istina postoji mogućnost da se dovedu investitori, kojima se praktično državnim sredstvima prefinansira glavnina investicije, kao u Rači.
Medjutim ovde se radilo o jednom Dinkićevom marketinškom potezu, a sredstva za masivnije kupovanje investitora ne postoje.
Srbija je zatvarala , a ne razvijala izvozni sektor, u vreme kada je "bog hodao po zemlji i zasipao" je kapitalom, a sada nema ni kapitala, niti mogućnosti otvaranja zasićenih svetskih tržišta, pa je povećvanje izvoza, radi izravnavanja platnog bilansa, čista fantazmagorija.
Kada prestanu krediti MMF i drugih medjunarodnih finansijskih organizacija, Srbija postaje ekološka država, jer neće imati devize ni za uvoz
energenata.
Moj savet je da treba kupovati bicikle i učiti krave oranju.
Za ostale: Ne hvalite tekst samo zato što miriše na kritiku vlasti već bar sačekajte malo dok se ne pojavi neki komentator kao Dimitrije koji će neke stvari postaviti na mjesto i tek tada ćete približno dobiti sliku o materiji koja se predstavlja.