Ne znam kako glasi izvorni naslov ovog teksta, ali nadam se da nije "Falling out" pa da je to prevedeno kao "Ispadanje." Tačno je da to fall out znači "ispasti," u smislu ispasti kroz prozor, ali u idiomatičnom smislu to znači: posvađati se, imati nesuglasice sa nekim. Čini mi se da su nesuglasice između SAD i Turske predmet ovog teksta.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 29 april 2010 16:20
Mitar
Srbija treba da prizna SLOBODNI KURDISTAN.
Sa Turskom treba imati dobre odnose i prijateljske, sem u pitanju Kurdistana.
Jednako, kako je Turska priznala Kosovo, pa kaže ima prijateljske odnose sa Srbijom, sem u pitanju Kosova.
ŽIVEO SLOBODNI KURDISTAN.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 29 april 2010 17:13
Peter RV
Ted Galen Carpenter ne uzima u obzir jedan, mozda najvazniji, uzrok raspada Turko-Americkog saveza - Izrael, t.j. americka bezuslovna podrska ovoj zemlji u njenom tretiranju Palestinaca.
Amerikanci nijesu primijetili da se cud Turaka (naroda) drasticno promijenio sa napadom na Liban i Gazu. Izrael je pobijedio u oba napada, ali je Turke, stim nepovratno -islamizirao.
Jasno, Galen Carpenter promocionira polu-zvanicni
stav americkih monolitnih medija, da Izraelsko-Palestinski konflikt nema nikakvog uticaja na americke spoljno-politicke nevolje. Ovakva ignorancija odgovara mocnim jevrejskim lobistima, ali ne i Americi, koja je stim anestezirana.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 29 april 2010 18:34
BB jedan
Da, živeo slobodni Kurdistan.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 29 april 2010 21:34
Toreador
Treba priznati realnost, da Kurdi zive na toj teritoriji i da zele da sami odlucuju o svojoj sudbini.
Turska treba da se ponasa kao dobar susjed, iako to nije uslov za prijem Turske u EU, na kraju krajeva koliko je Turaka nekad bilo u Kurdistanu? Kakve veze ima ona turcin iz Istanbula sa Kurdima? I Turskoj ce biti mnogo lakse da se razvija kad se oslobodi tereta Kurdske populacije koja je vecina na teritoriji na kojoj se nalazi.
Preporuke:
0
0
6
petak, 30 april 2010 12:45
Vukadin
he he he
U Toreadorovoj poruci vidim prefinjenu ironiju kada umesto Turska čitam Srbija, a umesto Kosovo čitam Kurdistan. Evropskoj Uniji može Kurdistan da bude jedan od izgovora (opet sličnost sa Srbijom), no nikako nije glavni, jer tu je članica Kipar da stavi veto, kad i ako bude trebalo. Što se tiče zajedničkog sizerena Amerike (vazali su EU i Turska, pri čemu vazalni odnos ne treba shvatati uvredljivo, nego kakav je bio u srednjem veku) naravno da to nije tako. Nikad za Tursku neće važiti što važi za Srbiju. Uzgred, po pitanju Kipra koji je primljen u EU opet imamo drugi aršin no onaj koji možda sutra bude za Srbiju (kako nas već zaobilazno uveravaju).
Stoga sam imao nekada umerenog razumevanja prema Turskoj, kako zbog separatističkog problema, tako i zbog angažmana boraca za prava foka i ostalih borkinja za ljuCka prava. To razumevanje je iščilelo kad su priznali Kosovo. Da mi priznamo Kurdistan, pa "izolujemo razlike" sa njima - videh i takav komentar.
Treba imati u vidu ono što piše u tekstu za odnose Turske prema Americi, i posebno prema Rusiji. Kako je Rusija naš saveznik treba biti prema Turskoj oprezan, ali ne kontraprotivan. Lazanski je rekao nešto o tome na BN-u.
Inače, ja cenim njihovu istoriju i ne gledam crno-belo na period otomanske okupacije/prisustva/komonvelta (kako ko gleda). Ipak to je jedno, a otvoreno pristajanje na neotomansku politiku i favorizovanje unitarne BiH što rade Jeremić-Tadić je drugo...
Sa Turskom treba imati dobre odnose i prijateljske, sem u pitanju Kurdistana.
Jednako, kako je Turska priznala Kosovo, pa kaže ima prijateljske odnose sa Srbijom, sem u pitanju Kosova.
ŽIVEO SLOBODNI KURDISTAN.
Amerikanci nijesu primijetili da se cud Turaka (naroda) drasticno promijenio sa napadom na Liban i Gazu. Izrael je pobijedio u oba napada, ali je Turke, stim nepovratno -islamizirao.
Jasno, Galen Carpenter promocionira polu-zvanicni
stav americkih monolitnih medija, da Izraelsko-Palestinski konflikt nema nikakvog uticaja na americke spoljno-politicke nevolje. Ovakva ignorancija odgovara mocnim jevrejskim lobistima, ali ne i Americi, koja je stim anestezirana.
Turska treba da se ponasa kao dobar susjed, iako to nije uslov za prijem Turske u EU, na kraju krajeva koliko je Turaka nekad bilo u Kurdistanu? Kakve veze ima ona turcin iz Istanbula sa Kurdima? I Turskoj ce biti mnogo lakse da se razvija kad se oslobodi tereta Kurdske populacije koja je vecina na teritoriji na kojoj se nalazi.
U Toreadorovoj poruci vidim prefinjenu ironiju kada umesto Turska čitam Srbija, a umesto Kosovo čitam Kurdistan. Evropskoj Uniji može Kurdistan da bude jedan od izgovora (opet sličnost sa Srbijom), no nikako nije glavni, jer tu je članica Kipar da stavi veto, kad i ako bude trebalo. Što se tiče zajedničkog sizerena Amerike (vazali su EU i Turska, pri čemu vazalni odnos ne treba shvatati uvredljivo, nego kakav je bio u srednjem veku) naravno da to nije tako. Nikad za Tursku neće važiti što važi za Srbiju. Uzgred, po pitanju Kipra koji je primljen u EU opet imamo drugi aršin no onaj koji možda sutra bude za Srbiju (kako nas već zaobilazno uveravaju).
Stoga sam imao nekada umerenog razumevanja prema Turskoj, kako zbog separatističkog problema, tako i zbog angažmana boraca za prava foka i ostalih borkinja za ljuCka prava. To razumevanje je iščilelo kad su priznali Kosovo. Da mi priznamo Kurdistan, pa "izolujemo razlike" sa njima - videh i takav komentar.
Treba imati u vidu ono što piše u tekstu za odnose Turske prema Americi, i posebno prema Rusiji. Kako je Rusija naš saveznik treba biti prema Turskoj oprezan, ali ne kontraprotivan. Lazanski je rekao nešto o tome na BN-u.
Inače, ja cenim njihovu istoriju i ne gledam crno-belo na period otomanske okupacije/prisustva/komonvelta (kako ko gleda). Ipak to je jedno, a otvoreno pristajanje na neotomansku politiku i favorizovanje unitarne BiH što rade Jeremić-Tadić je drugo...