Javna preduzeća se, po definiciji, osnivaju radi pružanja određene društveno korisne usluge, a ne radi sticanja profita.
Koliko ova vlast ne razmišlja pokazuje i kratkovidost eventualne prodaje EPS-a. Poskupela bi struja, novi vlasnici bi isključivali struju onima koji ne plate, što bi dovelo do ogromnog socijalnog bunta, a sve to da bi "skrckali" pare dobijene od privatizacije za 3 meseca u odbrani "jakog dinara".
Moja lična zamerka je nepotrebna obimnost ovog eseja, kao takva odbiće mnoge čitaoce, možda je trebala "dajdžest" verzija teksta.
Preporuke:
0
0
2
subota, 13 mart 2010 13:01
Zoran Popović
Svaki komentar je suvišan i samo bi umanjio vrednost ovog rada.
Preporuke:
0
0
3
subota, 13 mart 2010 13:34
Milos Stankovic@Dejan
Pravo u centar!
Preporuke:
0
0
4
subota, 13 mart 2010 14:00
Jasna
Kako su prosle zemlje bivseg Sovjetskog Saveza, koje su brze, bolje privatizovale svoj javni sektor po nalozima svetske oligarhije ,imali smo prilike da citamo na NSPMu,Letonija i dr.
Ostaje da se vidi da li nam isti scenario spremaju ovi nasi izvrsioci naloga,tj da li ce da nas dokrajce prodajom energetskog javnog sektora.Za sada ih je kriza malo omela..
Preporuke:
0
0
5
subota, 13 mart 2010 23:20
Vladimir
Šta uopšte više reći o neoliberalima,a ne ispasti dosadan i samom sebi.Pa oni bi privatizovali i sunčevu svetlost kada bi to bilo moguće i sigurno maštaju o tome.Jer,kako se samo neracionalno troši taj resurs i,što je važnije,oni tu ništa ne prihoduju.Samo,batina ima dva kraja.Postoji i revizija,postoji nacionalizacija...i mnoge druge stvari koje idu,ili mogu ići,uz njih.Eto,tome ih treba naučiti.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 14 mart 2010 00:23
DMM
Komentari sa baza http://www.google.com/profiles/dss.oospalanka#buzz - 1. deo
Tašo Hrvatin -
Uh, ja bi to uništio, ali kako?
Pogledajte u Sloveniju! Skoro 20 godina pljačkaju rad radnika oni, koji tobože "privatiziraju". Ali ako bi to radili sa svojim parama, svaka im čast, neka bude, ali ako to rade na kredit firme, koja s tim propadne, a oni kupe (kao šefovi opet na kredit firme) tu propalu firmu za još manju vrednost, koja posle sama sebe isplačuje njima (pardon, samo iz plača radnika, jer oni kažu, da su kupac, ne radnici iz one bivše firme...), ...
I na osnovu jedne firme koju poznajem, 5 šefova je živelo na račun punih skladišta firme, koju su uništili. Jedan od tih - najpošteniji je obolio i umro (rak), na zavodu za zapošljavanje (!!!). Drugi je koristio bez naplate prostorije te firme, kupio na kredit sve vikende te firme, ali pošto je firma propala, nije trebalo isplačivati te kredite i svi vikendi su njegovi (dalje se ne usuđujem pisati, iako ponešto znam) ... Nasledne firme su nekoliko puta promenile po koje slovo u imenu, da ih sud ne može "gnjaviti nakon večih dogovanja", sindikat nije ništa napravio za radnike, ... sada osim zgrada i smeća nema ništa od toga.
Pozdrav iz ...
Šta da kažem? Kao sindikalista i crnogledi: "Ne daj se Ines" (zbog toga, jer je ime Ines ženskog spola - svaka čast ženama, ali //čestitke za 8. mart// znam, da imaju malo uspeha na poslu...) i u mojim očima nema puno izgleda na uspeh). Ali ako uspete, svaka vam čast i čestitke. Takve stvari podržavam. Kod nas nije uspelo i ne uspeva.20.31
Srdjan Balmažanu
- firme su privatizovane po sistemu ja tebi ti meni....a radnik?došao do gladi....čini mi se da 5.oktobra mi nismo glasali za ovo što je sada....da u evrpu krupnim koracima ali sa celovitom Srbijom i ponositim radnicima a ne gladnim i poniženim...ZA TAKAV ULAZAK U EVROPU NAROD NIJE GLASAO20.41
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 14 mart 2010 12:46
XY
Ne postoji nijedan argument ni pravne ni ekonomske prirode koji bi nalagao privatizaciju javnih preduzeća.
Sa pravne tačke gledišta, evropski sporazumi izričito predviđaju mogućnost različitih oblika svojine (državna, mešovita, privatna) nad kapitalom u preduzećima. To znači da državnosvojinski status naših javnih preduzeća nije prepreka za uključivanje u EU.
Sa ekonomske tačke gledišta, stvari stoje ovako. Na teorijskom planu ne postoji nijedna sveobuhvatna studija koja bi nedvosmisleno dokazala prednost privatnog nad državnim vlasništvom u javnom sektoru. Na empirijskom planu, pak, podaci ukazuju da oba modela upravljanja ovim resursima, i privatni i javni, mogu biti i efikasni i neefikasni. Postoje brojni primeri kompanija u oblasti elektroprivrede, vodoprivrede, itd, koje su ostale u državnom vlasništvu a koje i dalje uspešno posluju i isto tako uspešno odgovaraju na izazove razvoja. S druge strane, postoje isto tako brojne kompanije u tim oblastima koje su u privatnom vlasništvu a koje beleže gubitke i nalaze se u dubokoj krizi.
Konačno, osnovni i najvažniji argument protiv privatizacije javnih preduzeća je onaj koji je izneo Dejan: javna preduzeća se, po definiciji, ne osnivaju radi sticanja profita već radi pružanja određene društveno korisne usluge. Dakle, čak i kada bi nedvosmisleno bila manje profitabilna od preduzeća u privatnom vlasništvu, to ne bi bio razlog za njihovu privatizaciju.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 15 mart 2010 14:03
thinking maize
Iako nije glavno intencija ovog, nešto predugugog, ali vrlo aktuelnog teksta, valjalo bi razmisliti o ODNOSU JAVNOG I PRIVATNOG, koji stoji u osnovi Rimskog, ishodišnog prava SVIH ZAPADNIH NARODA! Slično stoji i sa islamskim pravom (uostalom, nastalim kao kombinacija rimskog prava i običajnog
prava preislamskih stanovnika Arabije), pa i drugim nezapadnim pravnim sistemima. A to je PREVASHODSTVO JAVNOG NAD PRIVATNIM. Ujednačavanje javnog i privatnog u Zapadnim pravnim sistemima nastaje tek po protestantskoj duhovnoj revoluciji, izazvanoj prevashodno energijom jednog čoveka, Martina Lutera. No pošto je sa ljudskim poslovima tako kako je, od prvobitne ravnoteže javnog i privatnog, neprimetno se skliznulo ka PREVASHODSTVU
PRIVATNOG NAD JAVNIM! To sankcionisano prvo teorijama prirodnog prava iz 17-og veka, pa onda teorijama D. Rikarda i A. Smita o ekonomskoj slobodi, kao prvoj od sloboda, što je, priznaćete non sense! U tom smislu, vrlo je logično insistiranje na prevashodstvu privatnog nad javnim, jer, interesi su u pitanju! I nikad i nigde nije bolje opisana silovitost tih PRIVATNIH INTERESA nego u masterpeace-u političke propagande
"Manifestu komunističke partije" K. Marksa i F. Engelsa, koji su istu opisali kao "FURIJU PRIVATNIH INTERESA"! Nisam poklonik pomenute dvojice mislilaca, ali u ovome su u pravu! Ako ne verujete, setite se Makijavelijevog "Vladaoca", gde isti navodi: "Ako za dobro države morate nekog da ubijete, učinite to, ali mu ne oduzimajte imovinu! Jer, njegovi sinovi će Vam možda oprostiti smrt oca, ali Vam neće oprostiti oduzimanje očevine!" Pošto za promovisanje PRIVATNOG INTERESA NIJE VIŠE DOVOLjNA SAMO GOLA SILA, VEĆ SVE VIŠE I VIŠE LAŽ, ne gola, već PREFARBANA TAKO DA LIČI NA ISTINU, treba se se setiti jednog anglosaksonskog političara (što se tiče kapitalizma, ipak su oni najkompetentniji!): "Neki ljudi se mogu varati sve vreme. Svi ljudi se mogu varati neko vreme. Ali nemoguće je sve ljude varati svo vreme!" Znači: ŠIRITI ISTINU!
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 15 mart 2010 14:12
Dag
Ovo je najznačajnija stručna analiza naše ekonomske stvarnosti, razumljiva i širem krugu čitalaca. Sve čestitke autoru na profesionalnom integritetu i moralnoj hrabrosti.
Nažalost društvo u Srbiji već je duboko ideološki indoktrinirano, a elite odavno potkupljene. Formirala se čitava politička klasa koja pod plaštom demokratije na račun stanovnoštva zadovoljva interese transnacionalnog kapitala. U toj šarolikoj podeli uloga jedino nema zastupnika najniže klase.
Ne treba se predavati. Kriza će biti još žešća i njena suština će neminovno iplivati na površinu. Zbog toga su ovakve analize od neprocenljivog društvenog značaja.
Pripadnici srednje klase svoj položaj ne mogu ni najmanje popraviti zalaganjem za interese vladajuće nadklase.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 15 mart 2010 15:47
Vinsent
Naravno slazem se sa Dejanom da Javna preduzeca ne sluze prevashodno sticanju dobiti odnosno profita. Na zalost kao i mnogo toga i ova istina je banalizovanja i to od strane neo-liberala ili njihove borbene falange. Perfidnim sredstvima masovne korupcije Javno Preduzece se dovodi na tako nizak nivo ekonomske efikasnosti da se onda privatizacija namece kao jedino sredstvo izlaska iz tog stanja. Ako neko neprestano pravi gubitke kao na primer NIS koje ni n-ta revizorska kuca posle nekoliko godina ne moze da izracuna, a pri tom ima monopol na jedan strateski proizvod kao sto je nafta i naftni derivati pri tom po Evropskim ili svetskim cenama onda ono ne moze da ishoduje nikakvu drustvenu korisnost vec je naprotiv teret i trosak celom drustvu.
Kako je i kakvim radom doslo u to stanje i gde su za to vreme bile drzavne institucije koje su trebale da kontrolisu funkcionisanje svog resursa[/u] poznata je stvar. Zato i govorim o borbenim falangama neo-liberalizma. Prvo razore drzavu sa svim njenim polugama moci a onda dokazuju ispravnost sopstvene logike privatizacije i budzasto rasprodaje svega i svacega.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 21 mart 2010 17:41
Staniša
Ako se nevaram, u Ist. Rimsom Carstvu tj. tzv. Vizantiji je arisokratija bila u redovima zaposlenih u državnim službama.
Preporuke:
0
0
12
sreda, 24 mart 2010 00:08
drabra
Vizantija je postojala i dobro funkcionisala deset (!) vekova a onda su dopustili globalizaciju (ulazak stranog kapitala) i prvo prepustili saobracaj a potom finansije i propali su. Od pomenutih deset vekova nisu menjali politiku devet i po vekova. Pedeset godina je trebalo inostranim glodarima da ih izjedu do koske.
.jpg)
Koliko ova vlast ne razmišlja pokazuje i kratkovidost eventualne prodaje EPS-a. Poskupela bi struja, novi vlasnici bi isključivali struju onima koji ne plate, što bi dovelo do ogromnog socijalnog bunta, a sve to da bi "skrckali" pare dobijene od privatizacije za 3 meseca u odbrani "jakog dinara".
Moja lična zamerka je nepotrebna obimnost ovog eseja, kao takva odbiće mnoge čitaoce, možda je trebala "dajdžest" verzija teksta.
Ostaje da se vidi da li nam isti scenario spremaju ovi nasi izvrsioci naloga,tj da li ce da nas dokrajce prodajom energetskog javnog sektora.Za sada ih je kriza malo omela..
Tašo Hrvatin -
Pogledajte u Sloveniju! Skoro 20 godina pljačkaju rad radnika oni, koji tobože "privatiziraju". Ali ako bi to radili sa svojim parama, svaka im čast, neka bude, ali ako to rade na kredit firme, koja s tim propadne, a oni kupe (kao šefovi opet na kredit firme) tu propalu firmu za još manju vrednost, koja posle sama sebe isplačuje njima (pardon, samo iz plača radnika, jer oni kažu, da su kupac, ne radnici iz one bivše firme...), ...
I na osnovu jedne firme koju poznajem, 5 šefova je živelo na račun punih skladišta firme, koju su uništili. Jedan od tih - najpošteniji je obolio i umro (rak), na zavodu za zapošljavanje (!!!). Drugi je koristio bez naplate prostorije te firme, kupio na kredit sve vikende te firme, ali pošto je firma propala, nije trebalo isplačivati te kredite i svi vikendi su njegovi (dalje se ne usuđujem pisati, iako ponešto znam) ... Nasledne firme su nekoliko puta promenile po koje slovo u imenu, da ih sud ne može "gnjaviti nakon večih dogovanja", sindikat nije ništa napravio za radnike, ... sada osim zgrada i smeća nema ništa od toga.
Pozdrav iz ...
Šta da kažem? Kao sindikalista i crnogledi: "Ne daj se Ines" (zbog toga, jer je ime Ines ženskog spola - svaka čast ženama, ali //čestitke za 8. mart// znam, da imaju malo uspeha na poslu...) i u mojim očima nema puno izgleda na uspeh). Ali ako uspete, svaka vam čast i čestitke. Takve stvari podržavam. Kod nas nije uspelo i ne uspeva.20.31
Srdjan Balmažanu
Sa pravne tačke gledišta, evropski sporazumi izričito predviđaju mogućnost različitih oblika svojine (državna, mešovita, privatna) nad kapitalom u preduzećima. To znači da državnosvojinski status naših javnih preduzeća nije prepreka za uključivanje u EU.
Sa ekonomske tačke gledišta, stvari stoje ovako. Na teorijskom planu ne postoji nijedna sveobuhvatna studija koja bi nedvosmisleno dokazala prednost privatnog nad državnim vlasništvom u javnom sektoru. Na empirijskom planu, pak, podaci ukazuju da oba modela upravljanja ovim resursima, i privatni i javni, mogu biti i efikasni i neefikasni. Postoje brojni primeri kompanija u oblasti elektroprivrede, vodoprivrede, itd, koje su ostale u državnom vlasništvu a koje i dalje uspešno posluju i isto tako uspešno odgovaraju na izazove razvoja. S druge strane, postoje isto tako brojne kompanije u tim oblastima koje su u privatnom vlasništvu a koje beleže gubitke i nalaze se u dubokoj krizi.
Konačno, osnovni i najvažniji argument protiv privatizacije javnih preduzeća je onaj koji je izneo Dejan: javna preduzeća se, po definiciji, ne osnivaju radi sticanja profita već radi pružanja određene društveno korisne usluge. Dakle, čak i kada bi nedvosmisleno bila manje profitabilna od preduzeća u privatnom vlasništvu, to ne bi bio razlog za njihovu privatizaciju.
prava preislamskih stanovnika Arabije), pa i drugim nezapadnim pravnim sistemima. A to je PREVASHODSTVO JAVNOG NAD PRIVATNIM. Ujednačavanje javnog i privatnog u Zapadnim pravnim sistemima nastaje tek po protestantskoj duhovnoj revoluciji, izazvanoj prevashodno energijom jednog čoveka, Martina Lutera. No pošto je sa ljudskim poslovima tako kako je, od prvobitne ravnoteže javnog i privatnog, neprimetno se skliznulo ka PREVASHODSTVU
PRIVATNOG NAD JAVNIM! To sankcionisano prvo teorijama prirodnog prava iz 17-og veka, pa onda teorijama D. Rikarda i A. Smita o ekonomskoj slobodi, kao prvoj od sloboda, što je, priznaćete non sense! U tom smislu, vrlo je logično insistiranje na prevashodstvu privatnog nad javnim, jer, interesi su u pitanju! I nikad i nigde nije bolje opisana silovitost tih PRIVATNIH INTERESA nego u masterpeace-u političke propagande
"Manifestu komunističke partije" K. Marksa i F. Engelsa, koji su istu opisali kao "FURIJU PRIVATNIH INTERESA"! Nisam poklonik pomenute dvojice mislilaca, ali u ovome su u pravu! Ako ne verujete, setite se Makijavelijevog "Vladaoca", gde isti navodi: "Ako za dobro države morate nekog da ubijete, učinite to, ali mu ne oduzimajte imovinu! Jer, njegovi sinovi će Vam možda oprostiti smrt oca, ali Vam neće oprostiti oduzimanje očevine!" Pošto za promovisanje PRIVATNOG INTERESA NIJE VIŠE DOVOLjNA SAMO GOLA SILA, VEĆ SVE VIŠE I VIŠE LAŽ, ne gola, već PREFARBANA TAKO DA LIČI NA ISTINU, treba se se setiti jednog anglosaksonskog političara (što se tiče kapitalizma, ipak su oni najkompetentniji!): "Neki ljudi se mogu varati sve vreme. Svi ljudi se mogu varati neko vreme. Ali nemoguće je sve ljude varati svo vreme!" Znači: ŠIRITI ISTINU!
Nažalost društvo u Srbiji već je duboko ideološki indoktrinirano, a elite odavno potkupljene. Formirala se čitava politička klasa koja pod plaštom demokratije na račun stanovnoštva zadovoljva interese transnacionalnog kapitala. U toj šarolikoj podeli uloga jedino nema zastupnika najniže klase.
Ne treba se predavati. Kriza će biti još žešća i njena suština će neminovno iplivati na površinu. Zbog toga su ovakve analize od neprocenljivog društvenog značaja.
Pripadnici srednje klase svoj položaj ne mogu ni najmanje popraviti zalaganjem za interese vladajuće nadklase.
Kako je i kakvim radom doslo u to stanje i gde su za to vreme bile drzavne institucije koje su trebale da kontrolisu funkcionisanje svog resursa[/u] poznata je stvar. Zato i govorim o borbenim falangama neo-liberalizma. Prvo razore drzavu sa svim njenim polugama moci a onda dokazuju ispravnost sopstvene logike privatizacije i budzasto rasprodaje svega i svacega.