Oва тврдња Г-дина Никезића је и онима који нису економисти је све јаснија и јаснија. Како је могуће да напредујемо кад у земљи готово ништа не ради осим узимања кредита које један човек троши по свом нахођењу? При том виче на Титове кредите који су већим делом враћени, настојећи да том галамом прикрије дугове које прави "за нашу децу". Интерсује ме ко купује обвезнице? И то је дуг који се мора вратити. Ко ће то да враћа, плаћа? Могућност запошљавања у земљи је све мања и мања, наталитет опада а здравог новца је све мање и мање. Изгледа да нам ке једини спас у пропасти. Другог избора немамо.

On zna kako.