Aferu votergejt je inicirao funkcioner FBI,a ne CIA-e. Velika je razlika. CIA-u kontroliše Predsednik, a FBI Kongres. Tada. Sada jenešto drugačije.

Ne gospodjo Bobic-Mojsilovic, paradoks lezi u pokondirenim tikvicama, koje bi da postanu elita, a uzgred, da im se proslost obrise.
I u toj elitnoj junjavi, pomalo se preskakuju moralni, visoki stepenici, boze moj, zivimo u brzom vremenu, kome je do morala.

I to je, ponajvise, uzrok tragikomedije, doticne jugoslovensko-udbasko-srpske elite.

Moguće da je gospođa Bobić-Mojsilović potresena skrivenim namerama naših i stranih novinara, vezanim za aferu o njenoj sestri ovih dana. Na brinite neću ja osuđivati na neviđeno nikoga i ništa, ali zar nije jači povod za kritiku medija današnji tekst na stranicama CNN o Karadžićevom iskazu na sudu u Hagu. Za njih je BBC "Velika Srbija".
Sa jedne strane tolika nezainterosovanost i taj stepen ignorancije da se sasluša i druga strana, a sa druge strane zlokobno ponavljanje hiljade i hiljade puta već izrečenog je nešto gore od "prljavog kazališta".
Možda su "afere" i afere za nju i njenu sestru deo jedne prljave igre u kojima se može ometati bilo predani rad, bilo "uživanje u privilegijama", bilo zasluženo ili nezasluženo, to je isključivo u nadležnosti onoga ili onih koji su je apoentirali da bude diplomata, ali za druge, na primer Karadžića i njegovu porodicu, pa i nas, jednog naroda koji je svoju sudbinu u jednom trenutku vezao uz njega i politiku koju je on vodio, je pitanje mnogo više od uznemiravanja na poslu ili salonskog čavrljanja o političkim i soci-psihološkim temama.
Kritika današnjih medija bi trebala da je uzrokovana samim ugrožavanjem života i opstanka jednog naroda i jedne države, pa ako hoćete i jednog čoveka, a ne remećenjem nečijeg diplomatskog spokoja.
Mene zaista nije briga kolika je kirija stana njene sestre, niti koliku ima platu, pa ni šta radi tamo, ni ko kome smešta i zašto, ali me je jako briga hoće li naš narod dobiti žig srama zbog nečega za šta nije kriv, ili će se odbraniti.

Pravi opis sveprisutnog zla,ne samo u Srbiji(ako nam to nesto znaci),pocelo je davno i imalo lazni atribut otvorenog informisanja naroda i istrazivackog dolazenja do istine.
Sve su to ,od pocetka,bili lilihipi za narod.Novine se pisu i stampaju ,pre svega,da bi se prodavale i na njima se zaradjivao kapital.U objektivnost novina jos samo veruju lako osiromaseni duhom.One su uvek u sluzbi neke politicke ideje i necijeg kapitala.
Kako oni javnost informisu,citaj imaju ruku na propagandi,o sebi pisu samo dobro.Tako su oni od sebe napravili "svetu kravu" tzv.SLOBODA STAMPE.
Solzenjicin o stampi kaze:"Nase bozanske duse pune svakakvim smecem "
Manipulisanje pojmom "javno mnjenje" i ubacivanje u ljudske glave misljenja koja ,kako oni tvrde ,svi drugi imaju a ti ?.
Nije slucajno sto se novine sve teze prodaju ,pa se po gradovima Evrope dele besplatne novine, koje gradjani uzimaju ,uglavnom,radi TV programa.
Novine, po svemu sudeci,nemaju buducnost ali stafetnu palicu spinovanja i afera preuzimaju elektronska medija, koja nisu kao novine - ona su gora.

Izvorište parola ”Demokratija, Ljudska prava, Sloboda štampe” (ne nije Grčka) su SAD — oni to ”demokratski šire” po celom svetu ili pištoljem uperenim u čelo onima koji ne shvataju poruku odmah, ili preko NVO, fondacija za širenje ”demokratije”, i instituta za ”mir” (”1984” primenjena u praksi do zadnjeg slova).

A u tom ”izvorištu” na žalost danas nema ni demokratije, ni ljudkih prava, ni slobode štampe. Od kraja Drugog svetskog rata do danas, u SAD se broj vlasnika medija drastično smanjio, tako da se svi mediji (televizija, radio, novine) nalaze u rukama malog broja članova vojno—industrijskog kompleksa (General Electric, Westinghouse), ili tajkuna (Rupert Murdoch).

Današnji mediji najmanje služe prvobitnoj svrsi — objektivnom informisanju javnosti— već predstavljaju ubojito oružje u rukama manjine za nametanje ideja, ”istina”, i održavanje vladajuće strukture na vlasti, i naravno, ispiranje mozga većini koja treba kao krdo ovaca da se gura u tor.

Zato je jasno da u Srbiji nema nezavisnih medija, apogotovu ne posle njihove ”privatizacije”.

Nije jasno šta je cilj ovog visokoparnog filozofiranja. Čitaoci bi valjda trebalo da se dosete kako iza objavljivanja podatka o kiriji od 7000 evra koji Srbija plaća Z.Tomić u Parizu, postoji neka skrivena igra neslobodnih medija i raznih interesnih grupa? Verovatno. I šta onda? Nečasne namere onih koji su podatak o kiriji od 7000 evra objavili, ne čini časnim onoga ko je prihvatio (čak tražio!!!) da se za njega plaća ta kirija.

"Prljavo kazalište, u dve reči": Afera KPMG?

Možemo da nagađamo šta je autorka teksta htela da kaže. Ako je (po meni logično) tema njenog teksta u vezi statusa našeg ambasadora pri UNESCO- u u Parizu, mene intrigira "slučajnost" da je ta aferu obnarodovana u vreme afere u "Raško - Prizrenskoj eparhiji" SPC.Uz predpostavku da je ambasador Srbije pri UNESCO-u trebalo na prvom mestu da se angažuje da štiti spomenike kulturnog i nacionalng identiteta na KiM, stvarno je čudno da se istovremeno mediji bave sa ova dve dve teme (afere). Pri tome, novac koji dajemo za diplomatske misije, lično me manje boli od para , najverovatnije bačenih , na primer za vakcinaciju protiv "svinjskog gripa" (milioni evra) u državi u kojoj svakih 15 minuta neko nastrada od kardiovaskularnih bolesti, ili na svakih dvadest minuta doživi moždani udar. A medijima (nekim-mnogim)je tema (bačenih-otuđenih, šta li ?)7000 evra puta 12 meseci puta recimo 4 godine bitnija . E zbog ovoga mi je intrigantna medijska galama tipa "Alo" o Artemiju i Z. Tomić.

Nije problem u pokretanju afera. Slažem se da narod treba da zna šta se sve dešava. Problem je kad ne date drugoj strani priliku da odgovori na optužbe, onda je to zapravo hajka, a ne afera.

Bojim se da je atak na Z.Tomic sasvim druge,licne tj.banalne prirode.
Prepoznatljiva je metodologija(rukopis) uklanjanja svakoga ko zasenjuje "lik i delo" ambasadora bliskog Vuku,Kostunici i Tadicu,djuture.
Objektivno nisu potrebna dva ambasadora u Parizu.

@Budimo iskreni
Iza ove afere stoji pre svega informacija da je Zorica Tomić smeštena u Parizu u stanu za koji država Srbija plaća mesečno 7000 evra. Do sada gospođa Tomić tu informaciju nije demantovala. O kakvoj sumi je reč zainteresovani se mogu uveriti ako otvore sajt francuskog dnevnika LEXPRESS.fr, od ponedeljka, 29. oktobra 2007. godine, gde mogu pročitati da je tadašnja bruto mesečna plata predsednika francuske države Nikole Sarkozija iznosila 8.300 evra (i slovima osam hiljada i tri stotine evra) što znači da predsednik francuske republike ne bi mogao sebi da priušti stan koji zemlja Srbija plaća gospođi Tomić. Praksa malih primanja predsednika Francuske republike je ostala od vremena generala de Gola, skromnog i časnog čoveka. Državni sekretari i ministri su čak imali veća mesečna primanja (13.470 evra bruto ministri i 12.795 evra bruto državni sekretari). Ali ni oni teško da bi mogli sebi da plaćaju taj stan. U takav stan bi se eventualno osim gospođe Tomić mogla smestiti Angela Merkel, koja je sa 21.262 evra bruto mesečnog prihoda najviše plaćen predsednik vlade u Evropi.

Eto, i naš predsjednik je žrtva neslobodnih medija. Stalno mu pronalaze neke afere. Te šverc cigareta, te veza sa mafijom, te ovo, te ono. A on, brate, nema nikakve veze sa tim. Sve je to jedno prljavo kazalište, verujte mi.

Pa naslov je dobar. Koliko je to odista prljavo kazaliste, lepo je opisala nash psiholog iz Pariza Mila Aleckovic-Nikolic u svom nedavnom psiho-analitickom tekstu naslovljenim 'Analni karakter tranzicionalne diplomatije'. Tekst je na internetu, samo zaguglajte i naci cete ga. Ne mogu da objavim link, pravila NSPM to ne dozvoljavaju. Ali, iz ovog teksta deluje da je autorka totalno ispumpana istinom o aferi oko njene sestre.

Niko nije opovrgao informaciju o hiljadama evra koje se placaju Zorici Bobic-Tomic pa sta bilo ko ima da ispituje istinitost te informacije. Vi se bolje skoncentrisite na cinjenicu da u ovoj zemlji postoje ljudi koji su 100 puta obrazovaniji od Bobicke-Tomicke i to na inostranim fakultetima koji su 100% bolje kvalifikovani da budu ambasodori ove zemlje bilo gde.

Postoje dve strane problema. Prvo, da li su ljudi u našoj diplomatskoj službi dovoljno kvalifikovani za taj posao. Drugo, da li Srbija treba da izdvaja za te službenike (čak pod pretpostavkom da su najkvalifikovaniji, najobrazovaniji, ukratko - sve naj, naj), sume koje su nezamislive i za najbogatije zemlje sveta.

Za Mici Lou: Pročitajte šta je o aktivnostima pokojnog amb. Najmana napisao Komnen Bećirević. U vezi Vašeg pitanja ko će da vrati $900.000 USA gradjanima Srbije verovatno mislite na novac izdvojen za Miladina Kovačevića da bi se spasao američkog pravosudja. Imajući u vidu da je američko pravosudje ostalo potpuno ravnodušno prema činjenici da je jedan srpski mladić živ zapaljen u američkoj ambasadi, ja ću, u okviru mojih mogućnosti, rado doprineti da Kovačević nikada ne bude predat takvom pravosudju.

Trenutno se na rukovodećim mestima u našim najvažnijim institucijama nalaze ljudi obrazovani na stranim fakultetima. Nešto ne primećujem da smo zbog toga procvetali. A što se tiče Tomićke, nemam pojma kako i gde se ona obrazovala ali odgovorno tvrdim da je kirija od 7000 evra nedostupna francuskim ministrima i visokim funkcionerima.

@XY

I ja bih pomogla M.K.-ali mnogo promisljenije-ne bih stvorila diplomatski problem izmedju Srbije i SAD .Valjda konzuli i radnici znaju kako se to radi.Vis Major-pobegao....
Problem je u zataskavanju afere,sakrivanju odgovorne osobe u MSP koja je izdala takvu naredbu.
Po okoncanju sudjenja u Beogradu porodica Kovacevic treba da vrati svaku paru od tih 900.000$USA.Naravno,svi koji to zele mogu da im pomognu.
Ne vidim da Tadic trazi od novopostavljene ambasadorke SAD da pruzi snimke pogibije naseg maldica.Napad na SAD ambasadu bio je klasicna rezija smisljena da pokvari utisak mirnog mitinga protiv otcepljenja KiM.

@Mici Lou
Zavisi o kom Titu govorimo.Spanski borci su tvrdili da Tito nije imao prst na ruci.Zato su mnogi nestali!
Da ne govorimo o tonskim snimcima i lingvistickoj analizi Titovih govora iz 1945.-46.-srpskohrvatski mu nije bio maternji jezik.
Tito(onaj koga smo znali) je preko Vatikana imao otvorena vrata svuda: a da je voleo sjajna odlikovanja,prstenje i astragan-jeste.Narocito je voleo da zivi u kraljevskom dvorcu ,igra bilijar i ima sopstveni kino.
Tito je 1943. naredio da se domobrani i ustase,pred kapitualaciju Italije,prime u partizane.
Ti i takvi su upali u Srbiju 1944.Sta su radili u ime Partije-poznato je.Mnogi su i ziveli i radili u centru Beograda!
A Krleza je 1954.,bas kao Kusner danas,sebi dozvoljavao da vredja srpske studente koji su ga pozvali na knjizevno vece,u sred Zagreba sa :"Mars srpska stoko...".
Ko bi se pobunio,gubio bi sluzbu(Tutin)ili Goli Otok ili Zabela....
Dijaspora se odbila od Ambasada i konzulata jer su je proganjali,ubijali,uskracivali gradjanska prava na veru,jezik,tradiciju.
I danas je zabranjeno siriti srpsku kulturu,jezik,tradiciju po svetu.Cak se ambasadorima zamera sto se isticu i preporucuje se da izbegavaju dijasporu.
Diplomatija to sam ja,Jeremija!
A samo u Beogradu jos vazi nacionalni kljuc za visoke funkcije.
Ko nam je kriv?