Република Србија је продужила међународноправни континуитет бивше државне заједнице применом члана 60. Уставне повеље.
Једноставније речено, Србија је исто што и Србија и Црна Гора, само без Црне Горе.
Да би Црна Гора одговарала за наводно кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, Босна и Херцеговина би морала да поднесе нову тужбу, а то се неће десити из два разлога.
Прво, због представника Републике Српске у заједничким органима Босне и Херцеговине који сигурно неће гласати за подношење тужбе.
Друго, Црна Гора није била држава у смислу међународног права у релевантном периоду, па ни уговорница Конвенције. А пошто држава претходница Црне Горе и даље постоји и то је Србија против које је поступак правоснажно окончан, ствар је пресуђена (res iducata).
Препоруке:
36
2
2
среда, 07 април 2021 18:28
Stojanovic dr Slobodan
Tuzba od 1993.g. za genocid od 1995.g podneta od neovlascenog subjekta protiv drzave neclanice UN, uz potpuno nepriznavanje postojanja srpskog naroda u BiH. Nakon svega, doneta je presuda po priznanju, ucinjenom od strane R.Stojanovica. Na sve to, stranka koja je losije prosla,tj. Srbija odbija da izjavi reviziju 2017.g uz znanje da na tu reviziju nema ko ni da odgovori, mego ceka da pravni lek izjavljuje samo strana koja je bolje prosla u sporu.A sud je presudio o onome sto su bosanski Srbi ucinili ne pitajuci nijednog nista za to.
Препоруке:
13
1
3
среда, 07 април 2021 19:03
Трансаминаза
@Трансваксеру,Неколико питања за тебе:1. Када је поднета тужба Међународном суду правде?2. Када се (после колико времена) десио спорни догађај?3. Када је донета пресуда, тј. после колико времена од подношења тужбе?4. Да ли је, када је подношена тужба, тужилац контролисао целу своју територију и имао сагласност од РС или АП Западна Босна?5. Шта суд ради када не постоји нпр. тужени...? 6. Да ли знаш дефиницију геноцида?Иначе - не видим зашто не би могла и ЦГ (ако су "натегли" причу за Србију)?
Препоруке:
5
2
4
среда, 07 април 2021 21:59
@ Траминаза
Питања која постављате немају везе са темом, а тема је зашто Црна Гора није обухваћена пресудом у предмету БиХ против СЦГ/Србије и да ли Црна Гора може бити тужена у истој ствари.
Но да Вам одговорим. 1. Тужба је поднета 20.марта 1993. 2. Ако мислите на Сребреницу у питању је јул 1995, али у тужби није реч о наводном геноциду на територији Општине Сребреница већ на целој територији БиХ. 3. Пресуда у меритуму је донета 26. фебруара 2007. 4. Није контролисао и није имао сагласност (а ни Устав СРБиХ из 1974. ни његов фалсификат тј. Устав РБиХ из 1993. не познају ни Републику Српску ни АПЗБ, а Република Српска према тада важећем Уставу РС себе не сматра делом било које БиХ, но питања унутрашњег права нису релевантна за легитимацију по међународном праву (за више о томе погледајте прецедент у спору поводом Гренланда и Бечку конвенцију о праву уговора). 5. Тужени постоји. СРЈ, СЦГ и Република Србија су једна те иста држава. То се зове међународноправни континуитет државе. (Наставак следи)
Препоруке:
1
2
5
среда, 07 април 2021 22:43
@ Траминаза
У погледу тужиоца иста ствар. Према члану I/1. Устава Босне и Херцеговине (Дејтонски устав), Република Босна и Херцеговина наставља да постоји као држава по међународном праву као Босна и Херцеговина. Дакле, као што је СРЈ=СЦГ=Србија, тако је и СРБиХ=РБиХ=БиХ. 6. Знам дефиницију, ал' мрзи ме да је преписујем. Ако Вас занима потражите члан II Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида па прочитајте.
Ако не видите, предлажем Вам да прочитате неки уџбеник Међународног јавног права. Није тешко, ево овде имате неколико па бирајте: https://www.balkandownload.org/topic/101098-knjige-iz-oblasti-međunarodnog-prava/
Уместо што са мном полемишете и при том машите тему, боље Вам је да се запитате шта су радили политичари и у Србији и у Републици Српској све то време, које и какве правнике су ангажовали и какве су им инструкције давали.
Препоруке:
1
1
6
четвртак, 08 април 2021 06:52
Трансаминаза
@Трансваксер
Из одговора које сте послали, и са којима се у највећој мери слажем, није ми јасно како је испало да сте послали први коментар који је негативан?!
Баш што се тиче кривичног дела геноцид, неопходно је постојање тзв. "геноцидне намере" и свих елемента бића кривичног дела (уништење народа), која је више него спорна, поготову након што су обелодањени бројни документи у међувремену (посебно бих истакао британске архиве).
Осим тога, не помињете да је у међународном праву главна и највећа одговорност за "злочин против мира" и заверу (прве две тачке Нирнбершких процеса). Србима се, дакако, не може то пребацити - јер су прве жртве рата. А Изетбеговић је одбио: споразум Караџић-Ченгић, Београдски договор (да буде први председник) и опозвао потпис са Кутиљеровог плана.
А која је била процедура за (легално) отцепљење ЦГ по тада важећем Уставу? 2/3 већина свих посланика, распуштање скупштине, 2/3 већина у новом сазиву. Ниједном није добијена 2/3 већина!
Препоруке:
2
0
7
четвртак, 08 април 2021 07:10
Трансаминаза
@Трансваксер 2
Још неке тачке:
- што се тиче "туженог": нисте у праву да је "постојао", СРЈ је имала проблем са континуитетом (чак је, својевремено, дала одређене резерве приликом пријема у УН, које се односе на надлежност Међународног суда правде)
- што се тиче одредаба унутрашњег права - није тако једноставно како желите да представите. Нпр. Албанци су национална мањина ("НАРОДНОСТ") по бившем Уставу СФРЈ, па су им чак (неки) признали право на самоопредељење до отцепљења. А потписник Дејтонског споразума је и Република Српска (Срби су конститутивни НАРОД у бившој СФРЈ и у БиХ, па је референдум 1. марта био неуставан). Ако бисте пожелели да ми одговорите да то нема везе: Крим се отцепио након одлуке (легалног) парламента и референдума, а ионако је нелегално "придодат" Украјини од стране Хрушчова. Ипак, не признају његову независност. Као ни у италијанском региону Венето.
Још нешто: у цивилизованим земљама нема рока за понављање поступка у кривичним стварима.
Препоруке:
2
0
8
четвртак, 08 април 2021 09:45
Stojanovic dr Slobodan
Cl.61.tac.5.Statuta medj.suda pravde predvidja maksimalni rok za reviziju od 10 godina.
Tuzba za genocid iz 1993.g.je bila veksatorna,tacnije krajnje zlonamerna,sto se vidi cak i iz primitivnog nivoa formulacija F.Boyle-a,americkog advokata koji ju je napisao.Ne ulazeci ovde u mogucnosti stalnih preinacenja,pa i pitanje protivtuzbe koju je povukao Vuk Draskovic, potpuno sam saglasan sa time da je ovde osnovno pitanje ponasanje politicara iz Srbije i RS,izbora njihovih pravnika i instrukcijama koje su im dali.
Препоруке:
2
0
9
четвртак, 08 април 2021 11:17
Hronologija1
22.5.1992. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija primljene su u članstvo UN na osnovu Rezolucija UN 46/236, 46/237 i 46/238.
19.9.1992. Rezolucijom 777 Savet bezbednosti UN konstatuje da država, koja je ranije bila poznata kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, prestala je da postoji i da mora podneti prijavu za članstvo u UN.
20.03.1993. Bez saglasnosti Srba kao konstitutivnog naroda, Vlada Bosne i Hercegovine angažuje američkog profesora Frensisa Bojla, koji podnosi Tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije tražeći da se utvrdi da je počinila genocid, da plati odštetu 100 milijardi USD ili da se ukine RS.
15.12.2004. Uz obrazloženje da Srbija a ni SRJ nisu bile članice UN isti Međunarodni sud pravde odbacio je tužbu protiv zemalja NATO zbog agresije.
Препоруке:
2
0
10
четвртак, 08 април 2021 11:18
Hronologija2
28.06.2006. Nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, UN su po hitnom postupku 28.6.2006. donele Rezoluciju br. 60/264 kojom primaju Crnu Goru kao 192 članicu UN. Na taj način, saglasno Rezoluciji 777 od 19.9.1992. Srbija je podnela prijavu i postala je samostalna članica UN.
26.2.2007. Umesto da odmah po prijemu, odbaci tužbu zbog nenadležnosti i zbog toga što nije pružen bilo kakav dokaz da se desio genocid na teritoriji BiH i izvan teritorije BiH, Međunarodni sud pravde vodio je postupak 14 godina i na kraju doneo Presudu kojom je utvrdio da Srbija nije izvršila genocid.
4.1.2020. Britanija skinula oznaku tajnosti sa tajnih spisa Ministarstva odbrane u kojima se navodi da su Srbi, u julu 1995. godine, reagovali nakon što su ih muslimani napadali iz zaštićene od juna. Na taj način Britanija je potvrdila da kod Srba nije postojala namera da se izvrši zločin.
Препоруке:
2
0
11
четвртак, 08 април 2021 12:56
@ Траминаза
Опет Ви изнова и изнова отварате нова питања која се не тичу првобитног питања.
И поново Вас питам - шта је свако наше руковдство, тадашње, потоње и садашње, оно у Србији (СРЈ) и оно Републици Српској радило?
Наводно споран континуитет је питање односа СФРЈ и СРЈ. Дакле, кључни датум је 27. април 1992. године.
Како је дошло до дисконтинуитета? Одлуком власти СРЈ да затраже поновни пријем у УН, а све супротно алинеји првој Преамбуле Устава СРЈ!
Ко је легализовао Алијино противуставно претварање Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у Републику Босну и Херцеговину? Па власти СРЈ већ 28. априла 1992. године доносе одлуке о успостављању границе према "Републици БиХ", СРЈ је донела и декларацију о признавању "република СФРЈ које не остају у саставу СРЈ". Зашто је српска страна на преговорима у Дејтону прихваћена формулација о контитету тзв. "Републике БиХ" и Босне и Херцеговине?
Дакле, пустите се кукања и видите шта смо ми урадили за своју ствар. Веома мало.
Препоруке:
1
0
12
четвртак, 08 април 2021 14:31
Трансаминаза
@Трансваксер
Колега, ја не кукам, а слажем се да је требало урадити више. Само, имајте на уму да су Уједињене Нације биле те које су захтев СРЈ за сукцесијом ставиле "на лед", и инсистирале на новом захтеву за пријем. На сајту Фонда за развој демократије (fondbmb.org) сам видео неке правне анализе на ту тему.
Друго, да ли Ви схватате да МСП ОДБАЦУЈЕ тужбу СРЈ против држава НАТО-агресора јер НИСМО ЧЛАН УН, а НЕ ОДБАЦУЈЕ тужбу БиХ, иако - по истом критеријуму истог суда - нисмо били члан УН? Постоји нешто што се зове забрана дискриминације и самовоље поступања.
Мислим да је поента у томе шта може сада да се правно уради, а може много тога. Тога би требало да буде свесно и руководство у Републици Српској и у Србији, и да се озбиљно прионе на посао.
Препоруке:
2
1
13
четвртак, 08 април 2021 15:43
@ Траминаза
Међународни суд (оно "правде" је вишак, погледајте назив на руском) је одбацио тужбе СРЈ у предметима о легалности примене силе, а прихватио "босанскохерцеговачку" тужбу против СРЈ тако што је, по мени потпуно погрешно и неоправдано, "проширио" теорију естопела и применио је на наш случај.
СРЈ све до 2000. године тврди да је чланица УН, и своју одбрану по тужби заснива на томе да се наводни геноцид није ни десио. Ми оспоравамо и да је тзв. РБиХ уопште чланица Конвенције и улажемо приговор на инструмент о
После 2000. СРЈ тврди да није чланица УН, поново приступа Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида и том приликом изјављује резерву на члан IX.
Како смо то стручно урадили види се из тога што није извршена нова ратификација и у "Сл. листу СРЈ-Међународни уговори" објављена поменута резерва. Погледајте било коју базу важећих прописа и видећете да је и даље на снази ратификациони инструмент из 1950.
(наставак следи)
Препоруке:
1
0
14
четвртак, 08 април 2021 16:00
@ Траминаза
И уместо да се ми бавимо доказивањем да наводног геноцида није ни било, шта ми радимо?
Повлачимо противтужбу и сву своју одбрану заснивамо на приговору о ненадлежности. И успут тврдимо да ми немамо ништа са Републиком Српском.
Узгред, Хрватска и БиХ улажу приговоре на нашу резерву на поменути члан IX. Конвенције.
И шта онда суд ради? Аргументацију проналази у институту међународноправног естопела и "проширује" његову примену са тужиоца на тужену страну и хвата се за то наше играње "јесмо члан-нисмо члан", и позива се на декларацију Савезног већа Скупштине СФРЈ, Народне скупштине Р. Србије и Скупштине РЦГ од 27.4.1992. да ће СРЈ доследно поштовати све међународне обавезе које је преузела СФРЈ.
Суд се, иначе, чак ни не бави утврђивањем да ли је наводни геноцид почињен већ узима здраво за готово "налаз" Хашког трибунала.
Ја о Међународном суду уопште немам позитивно мишљење, али зашто смо ми својим брљањем и немуштом одбраном морали да им олакшамо посао?
.jpg)
Република Србија је продужила међународноправни континуитет бивше државне заједнице применом члана 60. Уставне повеље.
Једноставније речено, Србија је исто што и Србија и Црна Гора, само без Црне Горе.
Да би Црна Гора одговарала за наводно кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, Босна и Херцеговина би морала да поднесе нову тужбу, а то се неће десити из два разлога.
Прво, због представника Републике Српске у заједничким органима Босне и Херцеговине који сигурно неће гласати за подношење тужбе.
Друго, Црна Гора није била држава у смислу међународног права у релевантном периоду, па ни уговорница Конвенције. А пошто држава претходница Црне Горе и даље постоји и то је Србија против које је поступак правоснажно окончан, ствар је пресуђена (res iducata).
Но да Вам одговорим. 1. Тужба је поднета 20.марта 1993. 2. Ако мислите на Сребреницу у питању је јул 1995, али у тужби није реч о наводном геноциду на територији Општине Сребреница већ на целој територији БиХ. 3. Пресуда у меритуму је донета 26. фебруара 2007. 4. Није контролисао и није имао сагласност (а ни Устав СРБиХ из 1974. ни његов фалсификат тј. Устав РБиХ из 1993. не познају ни Републику Српску ни АПЗБ, а Република Српска према тада важећем Уставу РС себе не сматра делом било које БиХ, но питања унутрашњег права нису релевантна за легитимацију по међународном праву (за више о томе погледајте прецедент у спору поводом Гренланда и Бечку конвенцију о праву уговора). 5. Тужени постоји. СРЈ, СЦГ и Република Србија су једна те иста држава. То се зове међународноправни континуитет државе. (Наставак следи)
Ако не видите, предлажем Вам да прочитате неки уџбеник Међународног јавног права. Није тешко, ево овде имате неколико па бирајте: https://www.balkandownload.org/topic/101098-knjige-iz-oblasti-međunarodnog-prava/
Уместо што са мном полемишете и при том машите тему, боље Вам је да се запитате шта су радили политичари и у Србији и у Републици Српској све то време, које и какве правнике су ангажовали и какве су им инструкције давали.
Из одговора које сте послали, и са којима се у највећој мери слажем, није ми јасно како је испало да сте послали први коментар који је негативан?!
Баш што се тиче кривичног дела геноцид, неопходно је постојање тзв. "геноцидне намере" и свих елемента бића кривичног дела (уништење народа), која је више него спорна, поготову након што су обелодањени бројни документи у међувремену (посебно бих истакао британске архиве).
Осим тога, не помињете да је у међународном праву главна и највећа одговорност за "злочин против мира" и заверу (прве две тачке Нирнбершких процеса). Србима се, дакако, не може то пребацити - јер су прве жртве рата. А Изетбеговић је одбио: споразум Караџић-Ченгић, Београдски договор (да буде први председник) и опозвао потпис са Кутиљеровог плана.
А која је била процедура за (легално) отцепљење ЦГ по тада важећем Уставу? 2/3 већина свих посланика, распуштање скупштине, 2/3 већина у новом сазиву. Ниједном није добијена 2/3 већина!
Још неке тачке:
- што се тиче "туженог": нисте у праву да је "постојао", СРЈ је имала проблем са континуитетом (чак је, својевремено, дала одређене резерве приликом пријема у УН, које се односе на надлежност Међународног суда правде)
- што се тиче одредаба унутрашњег права - није тако једноставно како желите да представите. Нпр. Албанци су национална мањина ("НАРОДНОСТ") по бившем Уставу СФРЈ, па су им чак (неки) признали право на самоопредељење до отцепљења. А потписник Дејтонског споразума је и Република Српска (Срби су конститутивни НАРОД у бившој СФРЈ и у БиХ, па је референдум 1. марта био неуставан). Ако бисте пожелели да ми одговорите да то нема везе: Крим се отцепио након одлуке (легалног) парламента и референдума, а ионако је нелегално "придодат" Украјини од стране Хрушчова. Ипак, не признају његову независност. Као ни у италијанском региону Венето.
Још нешто: у цивилизованим земљама нема рока за понављање поступка у кривичним стварима.
Tuzba za genocid iz 1993.g.je bila veksatorna,tacnije krajnje zlonamerna,sto se vidi cak i iz primitivnog nivoa formulacija F.Boyle-a,americkog advokata koji ju je napisao.Ne ulazeci ovde u mogucnosti stalnih preinacenja,pa i pitanje protivtuzbe koju je povukao Vuk Draskovic, potpuno sam saglasan sa time da je ovde osnovno pitanje ponasanje politicara iz Srbije i RS,izbora njihovih pravnika i instrukcijama koje su im dali.
19.9.1992. Rezolucijom 777 Savet bezbednosti UN konstatuje da država, koja je ranije bila poznata kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, prestala je da postoji i da mora podneti prijavu za članstvo u UN.
20.03.1993. Bez saglasnosti Srba kao konstitutivnog naroda, Vlada Bosne i Hercegovine angažuje američkog profesora Frensisa Bojla, koji podnosi Tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije tražeći da se utvrdi da je počinila genocid, da plati odštetu 100 milijardi USD ili da se ukine RS.
15.12.2004. Uz obrazloženje da Srbija a ni SRJ nisu bile članice UN isti Međunarodni sud pravde odbacio je tužbu protiv zemalja NATO zbog agresije.
26.2.2007. Umesto da odmah po prijemu, odbaci tužbu zbog nenadležnosti i zbog toga što nije pružen bilo kakav dokaz da se desio genocid na teritoriji BiH i izvan teritorije BiH, Međunarodni sud pravde vodio je postupak 14 godina i na kraju doneo Presudu kojom je utvrdio da Srbija nije izvršila genocid.
4.1.2020. Britanija skinula oznaku tajnosti sa tajnih spisa Ministarstva odbrane u kojima se navodi da su Srbi, u julu 1995. godine, reagovali nakon što su ih muslimani napadali iz zaštićene od juna. Na taj način Britanija je potvrdila da kod Srba nije postojala namera da se izvrši zločin.
И поново Вас питам - шта је свако наше руковдство, тадашње, потоње и садашње, оно у Србији (СРЈ) и оно Републици Српској радило?
Наводно споран континуитет је питање односа СФРЈ и СРЈ. Дакле, кључни датум је 27. април 1992. године.
Како је дошло до дисконтинуитета? Одлуком власти СРЈ да затраже поновни пријем у УН, а све супротно алинеји првој Преамбуле Устава СРЈ!
Ко је легализовао Алијино противуставно претварање Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине у Републику Босну и Херцеговину? Па власти СРЈ већ 28. априла 1992. године доносе одлуке о успостављању границе према "Републици БиХ", СРЈ је донела и декларацију о признавању "република СФРЈ које не остају у саставу СРЈ". Зашто је српска страна на преговорима у Дејтону прихваћена формулација о контитету тзв. "Републике БиХ" и Босне и Херцеговине?
Дакле, пустите се кукања и видите шта смо ми урадили за своју ствар. Веома мало.
Колега, ја не кукам, а слажем се да је требало урадити више. Само, имајте на уму да су Уједињене Нације биле те које су захтев СРЈ за сукцесијом ставиле "на лед", и инсистирале на новом захтеву за пријем. На сајту Фонда за развој демократије (fondbmb.org) сам видео неке правне анализе на ту тему.
Друго, да ли Ви схватате да МСП ОДБАЦУЈЕ тужбу СРЈ против држава НАТО-агресора јер НИСМО ЧЛАН УН, а НЕ ОДБАЦУЈЕ тужбу БиХ, иако - по истом критеријуму истог суда - нисмо били члан УН? Постоји нешто што се зове забрана дискриминације и самовоље поступања.
Мислим да је поента у томе шта може сада да се правно уради, а може много тога. Тога би требало да буде свесно и руководство у Републици Српској и у Србији, и да се озбиљно прионе на посао.
СРЈ све до 2000. године тврди да је чланица УН, и своју одбрану по тужби заснива на томе да се наводни геноцид није ни десио. Ми оспоравамо и да је тзв. РБиХ уопште чланица Конвенције и улажемо приговор на инструмент о
После 2000. СРЈ тврди да није чланица УН, поново приступа Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида и том приликом изјављује резерву на члан IX.
Како смо то стручно урадили види се из тога што није извршена нова ратификација и у "Сл. листу СРЈ-Међународни уговори" објављена поменута резерва. Погледајте било коју базу важећих прописа и видећете да је и даље на снази ратификациони инструмент из 1950.
(наставак следи)
Повлачимо противтужбу и сву своју одбрану заснивамо на приговору о ненадлежности. И успут тврдимо да ми немамо ништа са Републиком Српском.
Узгред, Хрватска и БиХ улажу приговоре на нашу резерву на поменути члан IX. Конвенције.
И шта онда суд ради? Аргументацију проналази у институту међународноправног естопела и "проширује" његову примену са тужиоца на тужену страну и хвата се за то наше играње "јесмо члан-нисмо члан", и позива се на декларацију Савезног већа Скупштине СФРЈ, Народне скупштине Р. Србије и Скупштине РЦГ од 27.4.1992. да ће СРЈ доследно поштовати све међународне обавезе које је преузела СФРЈ.
Суд се, иначе, чак ни не бави утврђивањем да ли је наводни геноцид почињен већ узима здраво за готово "налаз" Хашког трибунала.
Ја о Међународном суду уопште немам позитивно мишљење, али зашто смо ми својим брљањем и немуштом одбраном морали да им олакшамо посао?