Фали само једна реч - нафта.

Није лоше што је написано, али ипак...Аутор изоставља да је византија извозила саму себе другим народима па су тако словени добили писмо, веру и законе од њих.Али то није спречавало словене (Немањићи су жалостан пример) да сваку прилику користе за обрачун са њом. Друго: византија је дуго времена била и технолошка сила. Од инвазије арапа цариград је спасла грчка ватра много више него саме непробојне зидине.Али су на крају дошли турци са топовима наспрам којих је грчка ватра била застарела технологија. Треће, пре инвазије турака и пораза на Манцикерету 1071, византија је била многољудна земља. Недостатак људства је урадио своје кад су неколико векова касније турци навалили. Без људи, који су највећи ресурс сваке државе све је узалуд. Укратко, дође тренутак кад ти никаква државничка мудрост не може помоћи јер је сирова снага непријатеља прешла границу свих могућност да буде сузбијена.
На примеру који даје аутор има једна мана која се да упоредити с византијом. Попут ње тако и запад доживљава свој демографски (а и економски) суноврат. Вероватно ће суноврат трајати и пар векова (и западном као и источном царству су требали векови да издахне), али крај је неизбежан. Осим уколико запад своју деструктивну неолибералну идеологију некако неизвезе у афганистан и цео исламски свет. С обзиром на количину мржње коју тај свет гаји према западу (што углавном није био случај са византијом и њеним искуством), успех таквог подухвата није загарантован.

@необизантинац
Располажете са полуинформацијама. Молим вас да бисере просипате на неком другом месту.

@Милица
Да ли бисте нас удостојили правим информацијама?

Писац би требао да обрати пажњу на кинеску историју, бар зато што је кинеско царство трајало дуже од византијског.

Usputni komentar - kineska civlizacija jeste postojala dugo, i postoji, ali ne i Kinesko carstvo...To nije jedinstven fenomen. Njihova istorija je istorija smejivanja perioda carstva sa uglavnom nomadskim osvajanjima ili unutrasnjim ustancima koji su na vlast dovodili novu vladajucu garnitutu, kastu, narod, dinastiju, ili podelu na vise carstava/drzava. Pa onda imate carstvo prve dinastije Chi(koja se zavrsila na drugom kolenu), pa na dalje do XX veka...

@Srbski
@thinking maize
@Милица

U cemu je vas problem? I sta vi uopste znate o temi o kojoj je pisao @необизантинац? Sta vam se ne svidja? To da su Nemanjici napadali Vizantiju? Jel' osporavate to? Sta je vas argument? Imate "misljenje" a tema vam je "spansko selo"! Mene bi bilo sramota da sam na vasem mestu. Da diskutujem o temi o kojoj nemam pojma. K

најбољу стратегију, драги господине, би имали када би остали на вашем континенту који сте темељно очистили од домородаца! када би остали тамо не би вам ни требало да се мучите са византијском стратегијом јер ваш ментални склоп не може да прихвати једно тако сензибилно вођење политике!ипак сте ви ЗАПАД,римска курија и истребљивање народа, то је ваш идеал!

@ neobizantinac
@ igor n

Da bolje poznajete SRBSKU istoriju nebi pricali pricu da nam je vizantija dala pismenost i zakone....
Prvo saznajte sta je u stvarnosti vizantija -bizantija zatim rastumacite ime sloveni i kada je to ime nastalo..... Zasto pricate uopste pricu o Srbima kada stojite jos uvek u sestom veku i upravo ste vi zalepljeni za Nemanjice... Ovu diskusiju sprovodim kraju jer je samo gubljenje vremena.Puno su Srbi izgubili vezivajuci se da im drugi pisu istoriju..

За г-дина Igor N-а. Поштовани г-дине, не знам зашто мислите да се супротстављам мишљењу г-дина необизантинца?! Мени се чини да га допуњавам, тј. покушао сам да га допуним!? Ради се о томе, да сви критикују Амере, што има смисла, јер је јасно да они, тј. вође Америке, и сопствени амерички народ вуку у пропаст! Али има смисла и размишљати о томе како ми, Срби, да избегнемо најпогубније последице овог америчког лудила и опседнутости свевлашћу. Јасно је ко бели, Божји дан да Америка не да није Византија, него ни нема право да баштини Византију! Само ми, Срби и други грађани
Византијског/православног комонвелта (Димитрије Оболенски), можемо да претендујемо на наслеђе Византије! А, Америка и њене сатрапије, на жалост, све више и више престају да бивају Божји народ (доказ: Устав Америке писали су масони. Устав Европске Уније не помиње Бога. Довољно!)

За модератора НСПМ-а. Поштована г-ђо/г-ђице/ Поштовани г-дине, знам да је Ваш позив тежак и незахвалан и да морате да "одвајате жито од кукоља"
у овим коментарима, као и да не "претерате" у томе,
јербо би се "људождери љутили" (Ђорђе Балашевић у својој светлијој фази!), али ме мало чуди да одстрањујете фразе које су поента коментара. И то разумем, јер сте преоптерећени, изложени (на срећу само!) вербалном терору "другосрбијанаца" и неразумевању сујетних истомишљеника ("зашто сте избацили мој, а не и његов коментар?!"). Елем да не дужим, мој коментар у оригиналу се завршава са библијским: "Изађи народе мој из Египта, из куће ропства!" То значи да Србија и Срби требају, па и морају да напусте погубни програм "Европска Унија без алтернативе"! О томе се ради, а не о флоскули
"другосрбијанаца" и "жутократије" о "Европи без алтернативе" и "европским вредностима"! Молим Вас да овој теми, теми дехристијанизације Европе и Запада посветите више пажње. Било је нешто текстова
на ту тему, као код г-дина Срђе Трифковића, али ипак недовољно. Све разумем и прихватам: напредак науке и технологије, друге животне стилове и значај економије и тржишта за модерно друштво, као и потребу за слободом и самостварењем људи, али ако нема мотивације, ако нема духовног корена, све то огромно стабло Западног друштва неизбежно је предодређено за пропаст. Када ће се то десити и на који начин, ирелевантно је! У то ме није уверило само хришћанство, већ и бројни западни мислиоци. Само бих поменуо Арнолда Тојнбија, са којим се у суштини слаже и Самјуел Хантингтон. Једино што не износе логични закључак на крају низа доказа! Шта мислите зашто?!

Аутор текста добро познаје прошлост Византије, ако се пореди са просечним Американцем. У нашој нереформисаној средњој школи, добио би једвА двојку. Прво, Царство Ромеја са седиштем у Константинопољу ("Други Рим") баштини јединствено Римско царство, које је поделио Константин Велики. Друго, Константинопољ је пао 1453. године, а крај царства се не може везати за срамотни Четврти крсташки рат и краткотрајну окупацију Цариграда. Треће, од разумевања филозофије и основне државне идеје Византије, аутор је далеко, као Бог од шеширџије. Његова држава - још даље.

"Гледе" "познаваоца и поштоваоца Византије". Колико се сећам до 1941 Срби су, иако "бистар, али не и мудар народ" (Скерлић), углавном сматрале да нико нема право на трајни монопол на знање, већ да је оно свакоме доступно. Па је тако, мало бистрије и вредније чобанче могло доста тога да уради, чак и у непријатељској средини. Истина таква напредовања (примери Мехмед-паше Соколовћа, Николе Тесле и Михаила Пупина) најчешће су се одвијала у страној средини, али животни путеви Вука Караџића, Јосифа Панчића, Јована Цвијића и Иве Андрића сведоче да је могућ успон српских младића скромнијег порекла све до завидног нивоа! Било је и младих српкињица које су то исто урадиле! Но, после 1944 у Србији се "запатио" један идеолошки оквир, поприлично туђ, како људској природи уопште, тако и српском менталитету. Такав идеолошки оквир изменио је српски менталитет тако да је потиснуо његове добре, а пренагласио његове лоше особине. До крајности је доведен српски рајински менталитет, теоријски образложен од Цвијића. Тај, комунизмом модификовани рајински менталитет најбоље је описао бесмртни Бранко Ћопић! Његов Николетина Бурсаћ, добри, али припрости крајински сељак свечано изјављује "ДА БОГА НЕМА", а пошто ЊЕГА НЕМА "ЊИВЕ ЋЕМО УБУДУЋЕ ОРАТИ КАРАКТЕРОМ"! Пошто га његова мајка ипак притера у шкрипац, наш Николетина изјављује "ТО ЈЕ МАЈКО ТАКО, ЈЕР ЈЕ ТАКО РЕКАО ДРУГ КОМЕСАР!" После тога свака дискусија је престала! Никад бесмртни Бранко Ћопић није исмевао своје јунаке, али у његовом хумору увек је била бар нека жаока, да сведочи о ПОТРЕБИ ЗА УЉУЂИВАЊЕМ СРБА! Тако би наши "познаваоци и поштоваоци Византије" могли да размисле и о потреби за уљуђивањем, јер, ако смо неуљуђени, онда и заслужујемо ове "другосрбијанце" и
"жутократоре"!

За г-дина Бојана, "гледе" Византије, њене културе, идеологије, цивилизације, свакодневног живота... Литература: 1) Василије Татакис: "Византијска философија"; 2) Сирил Манго (ed.): "Оксфордска историја Византије"; 3) Луиђи Кавало (ed.):
"Византинци"; 4) Александар Каждан и Жером Консанбл: "Византија-људи и моћ"; 5-6)Ханс-Георг Бек: "Византијски миленијум"; "Византијски еротикон"; 7-8) Доналд Никол: "Византијске племкиње"; "Бесмртни цар"; 9-10) Димитрије Оболенски: "Византијски комонвелт"; "Шест византијских портрета"; 11) Шарл Дил: "Византијске слике"; 12) Александра Чекалова и Маргарита Пољаковска: "Живот и обичаји у византијском друштву" и још много тога, а пре свега незаборавна
Георгије Острогорски: "Историја Византије"! Ту су наравно многе књиге проф. Радивоја Радића, од оних,
"строго научних", па до популарних (нпр. "Приче са Босфора", "Византија-пурпур и пергамент"). Додао бих нека дела млађег византолога и историчара српског раног средњег века г-дина Тибора Живковића,
затим књиге академика Максимовића и многих других!
Из свега (и много чега другог!) се белодано види КЉУЧНА ИСТОРИЈСКА УЛОГА ВИЗАНТИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ ЕВРОПЕ И БЛИСКОГ ИСТОКА ОД 4-тог ДО 12-тог ВЕКА!
А из дела проф. Оболенског "Византијски комонвелт"
белодано се види КО СУ ПРАВИ НАСЛЕДНИЦИ И БАШТИНИЦИ
ВИЗАНТИЈЕ! "Ко има уши чуће, ко има очи видеће!"