Због таквих Симовића и Косановића други непријатељи нам нису требали, право је чудо да смо и до сада опстали као народ.

Толико су нас Србе на овим просторима убијали, прогонили, преводили у другу веру, малтретирали и кињили на разне најсвирепије начине. А разне власти и властодршци су све то заташкавали ради неких виших интереса: југословенства, братства и јединства, није тренутак, неће нам дати наше новце,нећемо ући у еу сами смо криви-ружно смо о њима помислили и поглед нам је био "прек", нисмо се довољно сагнули кад су пролазили поред нас.
Нисмо направили ниједан играни филм о страдањима, нисмо пописали жртве, немамо неки јединствен меморијални центар. Једном речју "заборављамо" наше страдалне претке и сународнике.
Зато нам се историја понавља, зато имамо аутошовинизам, зато учимо туђу наметнути историју.
Зашто је све то тако не знам, то је питање за умније.

Молим се драгом Богу да будуће генерације то измене.

Чудо је Мишина!
Толико чудо, да би било чудо да га разуме онај ко мало више зна о њему.
Прво је тврдио да је у Јасеновцу убијено мање Срба и Јевреја него што тврдише еминентни историчари и атолози из целог света(тиме подржавајући тезе Фрање Туђмана), а сада своју тврдњу овом књигом побија. Можда је читајући Меморандуме СПЦ схватио да је био у криву смањујући број убијених Срба у Јасеновцу(али то никако да јавно призна), или можда жели да му Срби верују да је права особа на правом месту (мислим на место директора Музеја Жртава Геноцида), или је пак нешто сасвим друго.
Још једна ствар је чудна, да је нашао времена да пише књиге а Музеја нигде на видику. Сматрам да је посао директора непостојећег Музеја Жртава Геноцида, да музеј напокон после 75 година можемо да покажемо и да га посетимо. Такође је дилема, шта ће моћи да се научи у Музеју и који ће нам број жртава у Јасеновцу презентовати г. Мишина!

Књига је плод неспособности директора непостојећег и невидљивог Музеја геноцида.

Геноцид је сложено кривично дело из групе кривичних дела против човечности. Кривичноправно је артикулисано тек на Нирнбершком процесу. У суштини, ради се о директној примени права заштите човечности, из материјалног (суштинсксог) извора права, не формалног. Тек на Ниарнбершком процесу је формално артикулисано дело геноцида и његов настанак је предцедентног карактера. Касније је одговарајућим међународним конвенцијама формализовано ово кривично дело и потом утеловљено у национална законодавства. Геноциди над Јерменима, Јеврејима, Србима и другим словенским народима су почињени пре формалне артикулације овог кривичног дела. Још од Нирнбершког процеса су се починиоци од оптужби за геноцид бранили тиме што су поступали у складу са својим националним прописима и истицали принцип nulla paiena, nulla crimen sine lege.

Кад се говори о „броју жртава“ и кад се он аргументује ad hominem изразима „еминентни историчари“ и сл. тада настаје проблем, тј. позивитна и негативна психолошка атрактивност злочина. Ово постаје проблем јер је „број жртава“ генодица увек практично немогуће егзактно утврдити. Истицањем „броја ,жртава“ у приви план, истиче се нешто што није елемент бића кривичног дела геноцида као његов најбитнији елемент, колико год он био психолошки атрактиван. Стога је веома важно утврдити идентитет што више страдалих лица у геноциду (не само убијених). Не знам да ли сте приметили, трудом Музеја жртава геноцида је увећан број лица чије усмрћење у НДХ је неспорно утврђено. Пре тога су хрватски аутори говорили о „неколико хиљада“, „седам хиљада“ и „четрдесет хиљада“ убијених у Јасеновцу. Сада тога више нема.

А какве везе има овај рад са Меморандумом САНУ, и другом Србијом?
Кад је ко негирао усташке злочине, и зашто је аутору једино важно да се обрачуна са "другосрбијанцима"?

@Da mihi factum, dabo tibi ius

Такође им није сметало да по свету проналазе нацисте и да их приведу суду правде. За то време су комунисти у Југославији преобукли усташе, балије и Ханџар дивизију у победнике, а да и не причамо о фра Драгановићу који је до краја живота уживао у слободи и пензији у Сарајеву!

Сећам се, било је то више од 15 година, када је академик Василије Крестић, јавно, па и преко тадашњег портала "Погледи", покренуо питање Меморандума Синада СПЦ о страдању Срба у НДХ и позамашне дотичне пратеће архиве. Шта је са тиме? Стекао сам дојам да ни он сам није знао шта је са тако значај. архивом? Ваљда имајућу на уму каква је била власт у послерат. Југославији? При том се критички осврнуо и на недопустив став тадашњих избегличких влада у Лондону а које су се трудиле да суморна истина из Меморандума не угледа светло дана. Критиковао је Д. Симовића, првог председника избегличке владе, те Слободана Јовановића као његовог наследника, што су ко зна све из којих интереса таквим ставом правили медвеђу услугу српском народу? У тој несрећ. влади били су поред наведеног Р. Бићанића, И. Шубашић, Ј. Шутеј и Ј. Крњевић, Хрвати и наводно су они били разлог њиховог понашања? Из овог текста нисам стекао дојам шта је са том значајном архивом? Овде човек у вези тога мало у кога има поверење.

ima samo jedann problem sa memorandumima...to je bilo u službi ratne propagande što je potpuno legalno ,ali istina je da su puni očitih laži i ogromnog preuveličavanja srpskih žrtava.stjepan lozo je napisao knjigu od 700 stranica gdje dokumentirano opovrgava jednu po jednu tvrdnju iz tkz valerijanovih memoranduma.koa stvarno zanima istina ,trebao bi je nabaviti.

Е, само свој Perarе, Ја сам потомак оних који су убијени у Јасеновцу и Гудовцу, и ниси објаснио откуд ти закључак да је у питању мржња према Мишини и то да сам херцеговац па још и усташа.

Очигледна је, чињеница да је Мишина украо идеју од академика Василија Крестића, угледног историчара и најбољег познаваоца тематике српско-хрватских односа.

Очигледно је, да Мишина злоупотребљава свој тренутни положај и доступност архиви за писање књига и преписивања из материјала који му је изгледа, једином доступан.

Очигледно је чињеница, да Мишина више никад неће моћи да порекне да је иступио у јавности негирајући број убијених Срба у Јасеновцу (ма колико књига написао).

И очигледно је, да си ти Perarе написао коментар без и једне једине твоје речи (писане латиницом) поткрепљене чиљеницама.

Разумном довољно!