"Tih prvih nekoliko meseci (2001.)nove vlasti su od odlučujućeg značaja za lobiste. Da je tada nešto učinjeno, možda bi se slika o Srbima promenila, a s njom i politika Imperije"...
Učinjeno-baš tada...već kroz top biznis i ljudsko pravo o pripadnosti (samooptredeljenju)...
Sad kad nema "srpskih" lobista, kad nema "jugoslovenskih" poltronista, možda je najbolje da se okrenemo sebi...
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 14 decembar 2009 14:30
Vladimir Čeleketić - Zambija
Drugi su naivno verovali u slatku laž da je neprijateljstvo Amerike prema Srbima bilo pitanje demokratije, a ne geopolitike.
Apsolutno ključna rečenica. Bez ovoga nema razumevanja istorije Balkana u poslednjih 20 godina. Sva pričanja i pisanja tipa "dupli standardi", "kako je moguće ... vidi šta rade ovde ili onde ...", "pa i oni su to radili ali njih ne proganjaju ...", ... padaju u vodu i postaju detinjasto naivna pred ovom rečenicom.
Nije bitno ko će koga ubiti i koliko će ih ubiti, bitno je šta je interest Vašingtona.
Tako genijalno jednostavno i tako neshvaćeno. Kada bi Srbi samo malo više mislili glavom, a malo manje srcem.
Igra jeste komplikovana ali su pravila jednostavna. Kao šah. Zamislite nekoga ko na osnovu posmatranja mnoštva partija pokušava da otkrije pravila. Nije potrebna tolika mentalna gimnastika. Samo treba pročitati pravila.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 14 decembar 2009 15:28
Miroslav Đukić
Lobiranje je samo jedna od mogućih tehnika javnog zastupanja. Osnovno je, za svaku smislenu ljudsku akciju, pa i za javno zastupanje, napraviti plan: odrediti problem, cilj koji želimo da postignemo javnim zastupanjem, koja je ciljana publika kojoj se obraćamo,ko su nam saveznici, kako ćemo ih privoleti da nam pomognu (tu je mesto lobiranju)napraviti prihvatljive poruke, prilagođene publici, kanale komunikacije sa publikom, predvideti resurse...
Potrebno je odrediti ŠTA želimo da postignemo javnim zastupanjem u Vašingtonu,cilj treba da bude dostižan u nekom prihvatljivo dugom vremenu. Nije mi poznato da postoji neki pisani plan javnog zastupanja interesa Srbije u SAD, ali možda postoji, ali se ne primenjuje. Umesto toga, postoji samo priča da će Srbija lobirati za sebe u SAD, a kad će, konačno početi da se tim bavi - ne znamo. Svaka politička garnitura u Srbiji, koja gromoglasno najavi da će angažovati nekog da lobira, uvidi da je lobiranje, pored toga što je samo deo nečeg složenijeg, što se zove "javno zastupanje" (advocacy), već je ujedno veoma skupa stvar, tj. potrebno je dati više miliona dolara, što je izgleda previše novca za jednu državu od 7,5 miliona ljudi. A pošto novca nikad nema dovoljno (treba za ručkove, telefone,putovanja uokolo...), nekako se najlakše uštedi na toj đavolski skupoj stvari, kao što je lobiranje, i sve se svede na novo saopštenje ili sporadičnu aktivnost od dan-dva, uz vajkanja da, eto, šta god uradimo, uzalud je (trošiti novac), jer nas Amerikanci "mrze", a Albanci, Muslimani i Hrvati su odavno zauzeli pozicije, pa tako... Sedi, spavaj, trpi, šta god te snađe od Amerikanca i ostalih: sankcije, pretnje, ucene, bombardovanje, okupacija, otimanje teritorije... Sve nas to tuče po ušima, decenijama, ali eto, uštedeli smo 17 miliona dolara lobistima 1991, oni su preuzeli da zastupaju otcepljene republike, koji nađoše, ipak, taj "grdni" novac.
...
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 14 decembar 2009 15:46
Miroslav Đukić
Nastavak -
... Umesto daljeg "igranja za raju" (mlaćenja prazne slame, da se zasene mase), neko nadležan treba da kaže da, do danas, nije urađeno ništa na planu javnog zastupanja interesa Srba i Srbije u Vašingtonu (sem diletantskih i često glupih, štetnih i kontraproduktivnih pokušaja), da se okupi stručni tim, koji će sačiniti pismeni plan javnog zastupanja i biti nadležan za sprovođenje istog. Naravno, sve ovo ne treba javno oglašavati na sva zvona. Zatim, treba predvideti budžet za sve to i konačno, angažovati izvršioce za razbijanje predrasuda prema Srbima.
Naravno, u pitanju će biti dug proces, pošto Srbija tu nije na nuli, nego u velikom minusu i zaostatku. Zato će to trajati dugo i koštati više nego pre 20 godina, ali cenu svoje gluposti svako mora da plati, kad-tad. Naravno, treba biti svestan da se može postići samo ograničen cilj, jer situacija da prekonoć simpatije većine u Vašingtonu, koji se nešto pitaju, preokrenemo za nas za 180 stepeni - nemoguća je. Uz to, nije Vašington jedino mesto gde se odlučuje, potrebno je poraditi na zastupanju naših vitalnih interesa i drugde, sve to košta (novca, vremena, truda), ali, ovome, zaista, jedino - nema alternative!
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 14 decembar 2009 15:52
TOPOLj
Gospodine Nebojša!!Sva pamet ove priče sadržana je samo u jednom:K znanju treba primiti nepobitnu činjenicu da S.A.D nisu najmoćnije na planeti.Amerika se lažno predstavlja kao najmoćnija i kao zaštitnica demokratije.Toga nije svijesna vlast u Beogradu,nisu ni ovi u Banja Luci,ali ako ćemo iskreno nije ni dobar dio srpskog naroda.Hajde što Amerikanci prosipaju lažnu mitomaniju.Njih mogu da razumijem.Koga će drugog veličati ako ne sami sebe?Problem je u tome što se ta priča ušančila među Srbima.I kad imate mladi srpski svijet odrastao na američkom lažnom sjaju, onda je teško očekivati pomak ka boljem.Vi kao kolumnista NSPM i vaše kolege sa ovog cijenjenog sajta možete ovu situaciju da promjenite.Kao prvo i osnovno,ubuduće,kada budete pisali o ovakvim i sličnim temama,S.A.D nesmijete oslovljavati sa jedina super sila ili najmoćnija vojna sila svijeta.To jednostavno nije tačno.Ubuduće bi trebali obratiti pažnju na ovo i pisati ovako:"jedina super sila" ili "najmoćnija vojna sila svijeta".Ili recimo ovako:najmoćnija vojna sila svijeta?!Sve što treba da uradite to je da stavljate navodnike ili ovu interpukciju na kraju.Ovim više kazujete od 10.000 karaktera.Vi sada niste Ameriku oslovili kao najmoćniju ali to ne znači da vam se lapsus ne može dogoditi ubuduće.Mnogi srpski kolumnisti,osvjedočene patriote,izvanredno dobro napišu svoje tekstove a onda kompletan tekst pokvare samo jednom rečenicom.Onom koju nam Ameriku predstavljaju kao najmoćniju.Onda se običan čovjek zapita:Koja je onda svrha borbe protiv "imperije"?Ja ovim ne želim da ukazujem na to kako vi treba da pišete.Ne,Bože sačuvaj.Svako piše po svojoj savjesti.Ja samo želim da kažem da ukoliko Srbi žele(onaj dio Srba koji se može prepoznati u opisu mog komentara)da pomognu Srbiji i sebi samima,onda moraju sagledati današnju realnost.Ta realnost glasi:Stanovnici Kremlja više nisu Jeljcin i Gorbačov.Rusija je vaskrsla i jača je nego ikada.Još će jačati a na američko lobiranje za srpsku stvar treba zaboraviti.Nikada ga nije bilo.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 14 decembar 2009 16:15
Dejan
Odličan članak, ali evo jednog plana za lobiranje. Prvo nam trebaju pare, jedno 100 miliona dolara. Deluje mnogo, ali evo ideje. Neka se uvede dodatna carina od 10 % na robu iz zemalja koje sada učestvuju na strani kosova u raspravi pred Međunarodnim sudom u Hagu. Samo ako računamo uvoz iz Hrvatske i Slovenije, dobili bi tih sto miliona. Druga je stvar što moramo da razumemo da nas neće voleti kako se god ponašali, prema tome, šta će drugi reći nije od uticaja.
Sa tim novcem treba ciljano ići na pojedine predstavnike američkog kongresa i senata. Uz pomoć lobista treba pristupiti protivkandidatima kongresmena i senatora, obećati im finansijsku podršku u zamenu za zalaganje za srpsku stvar. Kod onih koji pristanu treba ići po sistemu "hedge your bets", ili na srpskom, rasporediti rizik opklade. U praksi bi to značilo ciljana i velika podrška protivkandidata etabliranih albanskih lobista. Za kongresne i senatske izbore je 2-5 miliona dolara mnogo novca. E pa Diogardijevom protivkandidatu treba dati 15 miliona. Verovatno će Diogardi opet da pobedi, na staž i iskustvo, ali će to da pošalje poruku "mladim junošama" da se ne zaleću sa podrškom srpskim neprijateljima. Od takvog pristupa će čak i matori Diogardi da stane i razmisli. Ostatak bi bio potrošen na desetak, petnaest izbornih trka, gde bi novac bio tas na vagi. Bitno je tom ološu koji za novac prekraja svet, i sudbine ljudi i naroda, staviti do znanja da će diranjem u srpske interese steći finansijski moćnog neprijatelja, spremnog da ih svrgne, ne pitajući za cenu. Tako će moći da ćute, i nastave da brane Izrael, bez turanja nosa u srpske poslove.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 14 decembar 2009 16:32
Simic Manojlo
Cestitam gosp. Malicu , na tacno uspostavljenoj
dijagnozi.
Samo , koja je to terapija koja bi dovela do
ozdravljenja?
Mi se, izmedju istog cekica , i istog nakovnja,
nalazimo vec duze od 200 godina.
Kad je 1804. Prota Mateja Nenadovic, pregovarao
sa tadasnjom medjunarodnom zajednicom (Austro-
Ugarskom, u Zemunu), i trazio da ustanicima bude
isporuceno malo praha (baruta za topove), njegovom
zahtjevu nije udovoljeno .
Cak je i Krleza, o kojem se hiljadu stvari moze
reci , ali ne da je bio Srbofil, zabiljezio da je
" Europa dozvolila da prva oslobodilacka Revolucija
bude ugusena u balkanskom kalu "(sustina citata je
tacna), i da je " Austrougarska uvijek pomalo
zazirala od stambolskog cibuka ".
Tadasnji Protin vapaj, i sutrasnji razgovor Vuka
Jeremica sa Klintonovkom , potpuno su isti.
Ponovo necemo dobiti ni " praske ".
Sto vise uslova ispunimo , dobicemo vise uslova.
Da bismo iz zacaranog kruga izasli ,neophodno je
da se istovremeno dogode 2 stvari : da imamo mocnog
saveznika , i veoma sposobne politicare ( mozda je
redosljed obrnut ).
A kakvi su nam politicari, od toga smo dalje nego
ikad.
Nasi politicari , snishodljivo se smjeskajuci, ne
samo da ne postavljaju " neugodne " zahtjeve , nego
nemaju zahtjeva uopste.
I veoma su " pogodni " za sklapanje " deala ".
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 14 decembar 2009 17:02
Miroslav Svirčević
Amerikanci su vrlo malo znali o Srbima, pošto su skoro celi 20. vek znali samo i jedino za Jugoslaviju.
Dok sam radio u Kejto institutu u Vašingtonu kao intern-istraživač imao sam jedan veoma zanimljiv razgovor s jednim mladim kolegom Amerikancem, mislim da nije imao više od 23 godine života. Rekao mi je da ga je veoma začudila antisrpska politika SAD od Klintonove do Bušove administracije, pošto su (citiram njegove reči)"Srbi bili američki saveznici u dva svetska rata, zajedno su se borili sa Amerikancima protiv zajedničkih neprijatelja, a sada administracije pomažu sve one koji su bili glavni sveznici američkih neprijatelja". Moram da priznam da sam bio dirnut ovom, rekao bih, ispovešću mladog Amerikanca, koji mi je sve to iskreno rekao ne ulazeći u osnove američke političke doktrine posle pobede u Hladnom ratu (inače je radio u Centru za studije ustavnosti pri Kejto institutu). U njegovom izlaganju se mogla primetiti velika doza stida zbog zvanične politike njegove zemlje prema Srbiji i srpskom narodu što me je dodatno uverilo da su i u Americi moguća odstupanja od "mejnstrima", i da to samo treba dobro organizovati i artikulisati.
Inače, g. Malić je, što se lobiranja tiče, potpuno u pravu. Imao sam priliku da budem jedan od organizatora nekoliko Kejtovih "brifinga" na Kepitol Hilu (prvenstveno u kongresnom Senatu), tako da sam mogao lično da primetim taj haotični splet raznih interesa i prisustvo raznih nacionalnih delegacija, koje redovno šalju akreditovani ambasadori. Naravno, nikada nisam sreo niti jednog jedinog srpskog diplomatu na bilo kom brifingu dok npr. diplomate i novinari iz bivšeg SSSR-a ne propuštaju čak ni brifinge o političkoj situaciji na Havajima. Među njima najaktivniji su Gruzini a iz bivše Jugoslavije Hrvati. No, važno je da Srba nema nigde. Verovatno su bili zauzeti, provodeći vreme po šoping-molovima i drugim "institucijama zapadne kulture". E pa tako se ne vodi ozbiljna politika, a posebno ne politika prema SAD. Dok se to ne promeni, teško nama.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 14 decembar 2009 17:30
Gedza
Nije tuzno sto su lobiji nasih neprijatelja uspesni u SAD nego sto su oni uspesni u DOS-u
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 14 decembar 2009 18:20
Biljana
Moje pohvale autoru, dopada mi se Vaša odlučnost, preduzimljivost, vera i energija. Obično posle pohvala ide ono "ali", pa kritika. Ovog puta ide samo podrška,razvijate se u borca, takvi trebaju Srbiji.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 14 decembar 2009 18:21
Nebojša Malić
Nisam ni mislio da sugerišem da treba što pre da se uspostavi neki lobi u Americi, već samo da objasnim a) kako se lobira i b)kakve prepreke lobiranju postoje. Pritom nisam hteo da ulazim u polemiku da li je Amerika krojač srpske sudbine, jer lično mislim da ne treba da bude, a da smo joj tu ulogu prepustili zahvaljujući što naivnim što kvislinškim političarima. Isto tako, mislim da je era američke dominacije skoro pa gotova, i da oni koji gledaju na budućnost kroz prizmu američke imperije greše isto kao i oni što su još u novembru 1989. smatrali da je SSSR večan.
Poetna je, međutim, da čak i ako se nađu pare i kadrovi, lobiranje ne može imati nikakvog efekta ako ne postoji strategija, ako nema cilja. (Otud i naslov.) E sad, ako je cilj sadašnje vlasti zatiranje Srbije, onda oni nipošto ne "igraju za raju" već svoj naum sprovode sasvim dosledno. Ali to je već druga priča...
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 14 decembar 2009 18:43
Aleksandar
Srpskoj priči može pomoći jedino neki lobista većeg kalibra, otporan na medijsku hajku da ”predstavlja genocidne zločince” koju će lobisti nekih drugih naroda i država da potegnu prvom prilikom. Možda takva osoba ne postoji.
Naravno da takav ne postoji. Ko bi mogao biti otporan na hajku da zastupa genocidne zlocince? Ali netacno je da je lobiranje u SAD toliko bitno koliko clanak sugerise. Nikakvo lobiranje ne moze preokrenuti geopoliticke ciljeve SAD koje su one cvrsto sebi postavile. Za velike pare se mogu neznatnoj manjini koja hoce da cuje u vlasti i javnosti predtaviti argumenti da je ono sto je genocidno upravo deo americke geopolitike prema Srbima (ali i mnogim drugim narodima—recimo Hutu u Ruandi su jos gore prosli od Srba, potpuno su izgubili sopstvenu zemlju u kojoj su vecina preko genocida koji je Amerika namestila protiv Hutu da bi onda bili uspesno optuzeni kao pocinioci tog samog genocida i osudjene u "sudu" u Arusi, da li vam to zvuci poznato kao nesto sto se odvija u Hagu). Time se nista bitno ne bi dobilo. Nije na Srbiji da menja americku spoljnu politiku, vec da je prepozna i da joj se prilagodi, a to bi znacilo da ne vrednuje kao pozitivno priblizavhanje sa neprijateljem. I kad shvati da je Zapad monstruozno anti-srpski nastrojen, ne zato sto nas mrze, vec zato sto imaju imperijalisticke ciljeve koje su sebi postavili, Srbija treba da potrazi ekonomske i druge saradnike na drugoj strani, umesto sto se ulizuje, po stoholmskom sindromu, svom mucitelju.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 14 decembar 2009 19:34
skeptik
Lobiji su uvek u funkciji neke politike. Treba znati da su Srbija i Srbi bili u ratu sa Amerikom i da je jedna od opcija američke vlade i politike bila da se svi Srbi u tom periodu koji su živeli u SAD stave u izolaciju, ili rezervate kao Japanci u Drugom svetskom ratu. Imajući u vidu da je spoljna obaveštajna služba SFRJ konrolisala kompletnu srpsku populaciju u Americi, a nikad nije bila kontrolom nikakvih Srba, uvek lično Btroza, nije bilo teško ubediti američke vlasti da ne idu na tu opciju jer su "svi Srbi pod kontrolom" jer Milošević nikada nije stavio spoljnu obaveštajnu službu pod svoju kontrolu. Zato je i pokušao da oformi novo ministrastvo za dijasporu. Ni to mu nije uspelo.
Tokom bombardovanja Srbije nije bilo ni jedne tužbe zbog lažnih vesti ni jedne tužbe zbog diskriminacije. Da je neko tužio Vokera zbog Račka, američki sud bi ga poslao na robiju, ali niko ga nije tužio. Eto zato nije bilo pro srpskog lobija, a bio je antisrpski lobi koji je upravo na tome radio da se spreči tužba. Danas kad bi tužili Vokera za izmišljotinu o Račku bio bi osuđen. Eto zašto nema srpskog lobija. Sa druge strane opskurni likovi poput Blagojevića ( prodavao Obamino mesto u Ilinoisu i kao takav najuren iz političkog života) su uvedeni i promovisani upravo kao trojanski konji da spreče suvislo prosrpsko organizovanje. Srpski lobi u Americi ne služi za promovisanje srpskog nacionalnog interesa u Americi nego obrnuto, krugovi koji ga kontrolišu, preko tog lobija nameću svoj interes Srbiji. Osujećivanje stvarnog srpskog lobija od strane vlasti u Americi je skupo koštala Ameriku, ne samo u praktičnom smislu nego i ideološki. Mit o unutrašnjoj demokratiji je uzdrman.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 14 decembar 2009 21:17
Jasna Simonović
Nebojša Malić,
"Isto tako, mislim da je era američke dominacije skoro pa gotova, i da oni koji gledaju na budućnost kroz prizmu američke imperije greše isto kao i oni što su još u novembru 1989. smatrali da je SSSR večan."...
Sve ste lepo napisali, ali ovim ste otišli korak dalje nego što treba....Možemo mi da smatramo i priželjkujemo šta god hoćemo, ali postoje prirodni i društeni procesi na koje nikada ne možemo stopostotno računati, jer svi utičemo na njih, a nikad se ne zna šta je u čijoj glavi...
Kalkulisanje je međutim loša osnova za dugoročan mir i prosperitet, koje se obično svede na kockarske odluke...Pa tako, prođosmo srpske kuće, srpske lobiste, srpske gradove...Svuda pođi kući dođi!
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 14 decembar 2009 23:15
au mile
U velikoj meri bi se složio sa komentatorom Aleksandrom. Zamislite srpskog lobistu u Americi koji bi lobirao za srpske interese u Americi. O čemu bi taj lobista pričao? O tome kako Srbi nisu počeli rat u Jugoslaviji, već su to činili Hrvati i Slovenci, javno se pripremajući i kupujući oružje? O tome kako su čelnici HDZ-a u velikoj meri bili povezani s ustaškom emigracijom? O tome kako se u Hrvatskoj sprovelo etničko čišćenje Srba u velikim gradovima Hrvatske mnogo pre prvih oružanih sukoba? O bezbroj oružanih provokacija protiv Srba koje su za cilj imale otpočinjanje rata? O tome kako rat na prostorima SFRJ predstavlja građanski rat spolja indukovan a ne agresiju Srbije? O zapadnim medijima koji su širili antisrpsku histeriju?Da u Srebrenici nije bilo 8000 već 2000 žrtava, i da to nije bio planirani zločin?... Ko god bi se prihvatio lobiranja i pričanja ovakvih priča u Americi, taj bi najverovatnije sebe i svoju porodicu doveo u vrlo tešku situaciju. Zato što to ne bi bilo lobiranje već udaranje u same temelje američke politike na Balkanu, a to se ne može oprostiti. Ne može Američka administracija nikada priznati svoju krivicu. To jednostavno nije moguće. I zato, za razliku od pre 15-20 godina kada je međunarodna situacija po Srbiju bila mnogo nepovoljnija, Srbija treba bez rezerve da se okrene onima koji će Srbiji pomoći, ako ništa drugo, a ono barem da se spreči njeno dalje raspadanje. A to znači, da budem konkretan, još više južnih tokova, još više investicija Rusije i Kine u Srbiju, više sporazuma o vojnoj saradnji. Suočen sa gubitkom svog uticaja, tek tada će zapad olabaviti svoju politiku pritisaka i više koristiti šargarepu nego batinu. Ali to je moguće samo sa novim ljudima, a ne sa ovim prozapadnm dogmatama, koji kapitulaciju, poniznost i sramotu shvataju kao vrhunsku mudrost.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 15 decembar 2009 00:13
Plodovi gneva
Spadan među one koji su verovali da je američka politika prema Srbiji bila stvar demokratije, a ne geopolitike.
Pogrešio sam. Kajem se.
Preporuke:
0
0
17
utorak, 15 decembar 2009 01:21
Peter RV
Srpsko lobiranje u Americi treba zaboraviti. Potrosili bi grdne pare bez ikakvoga efekta.
@au mile je procitao situaciju najbolje kad kaze,
da jedno takvo lobiranje, bi bilo, nista manje nego "udaranje u same temelje američke politike na Balkanu, a to se ne može oprostiti. Ne može Američka administracija nikada priznati svoju krivicu. To jednostavno nije moguće."
Odlicni zakljucak.
Mi smo postali neprijatelji Amerike njenom odlukom. Tu smo kao Palestinci. Nasi politicari kao i njihovi, prave neku ritualnu igru oko Vasingtona, kao Indijanci oko vatre, vjerujuci da se samo radi o nekim zlim duhovima koje treba otjerati. A onda- sve ostaje isto. Amerika ce promijeniti stav prema Srbima samo kad bude PRIMORANA, a taj momenat nece doci kao produkat lobiranja.
Koliko god da se odupiru ideji, Srbi ce morat konacno da otpisu Ameriku. Dolazi vrijeme kad ce uvidjeti da su oni Americi potpuno bezvredni, sem mozda kao topovska hrana (za Avganistan). Bez obzira sto im sapte na uvo Sutanovac i Jeremic, njima nema spasa bez -Rusije.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 15 decembar 2009 04:43
Sarlo Akrobata
Lobi je nesto sto se podrazumeva u savremenoj politici, ali on ima vrlo mali ili nikakav uticaj na politiku. Postavlja se opravdano pitanje zasto onda , uopste, lobi i postoji? Pa, postoji iz kurtoaznih razloga, zato sto je, kao sto rekoh, takav obicaj u modernom politickom zivotu. U nekim komentarima lepo je uoceno da mi nismo mogli imati lobi u Americi iz prostog razloga sto je politika koju je vodila i vodi Amerika suprotna nasim interesima. Amerika je imala razradjenu politiku za Balkan mnogo prije pojave famoznog siptarskog lobija. Ipak, iz pragmaticnih razloga, mozda je bolje upirati prst u neku grupu ljudi,nego u jednu drzavu, pogotovo ako je ta drzava najveca sila i sa siledzijskim namerama. Bolje je optuziti Ricarda Holbruka da nas patoloski mrzi i zato nam se sve ovo desava,nego optuziti pomenutu silu da nam to cini zbog svojih strateskih razloga. O nekoj promeni politike velikih zapadnih sila prema nama nema ni govora. Ona je konstantna i dosledna. Nama jedino ostaje, kako neko rece, da se prilagodjavamo kako znamo i umemo i da cekamo da siledzija zavrsi kao i druge siledzije sto su zavrsile.
Preporuke:
0
0
19
utorak, 15 decembar 2009 06:48
Boba Borojevic
Nema uspsesnog lobiranja bez jasno zacrtane i artikulisane nacionalne (patriotske) politike, koju treba da artikulise/sprovodi vlada Srbije.
Ko smo, sta smo kao narod? Sta su nase vrednosti o kojima svet treba/mora da zna? Za sta smo spremni da se borimo i odricemo?
Jasno je da Tadiceva vlada pa i opozicija (sem DSS partije) nije sposobna ni spremna da se prihvati ovog zadatka. Da li mi Srbi, kolektivno kao narod, imamo snage da nadjemo odgovore na ta egzistencijalna pitanja?
Preporuke:
0
0
20
utorak, 15 decembar 2009 08:47
skeptik @ au mile, Petar
Bilo je neuspešnih pokušaja da se lobira na osnovi fakata koje ste pobrojali. Sada sam siguran da je trebalo samo malo da bi formiranje lobija na osnovama istine bilo uspešno. Takav lobi je mogao biti respektabilan politički faktor u Americi. Isto tako sam siguran i da je organizovanje Srba u Hrvatskoj i BiH moglo da bude uspešnije i da je samo malo falilo.
Po mom mišljenju razlog je sledeći. Neko je anticipirao i predvieo da bi Srbi mogli da se politički emancipiraju i u trenutku raspada SFRJ, na kome se radilo više od dvadeset godina, sasvim je izvestan postao raspad Jugoslavije padom Rankovića, učine nešto za sebe i za Srbiju.
Zato su formirani kadrovi pre svega u vojsci, formalno predpočinjeni NATO komandi, koji su vuklli sve konce i u Bosni i u Hrvatskoj, jedino se Mladić oteo, kao i bezbedonosne strukture koje su kontrolisale srpsku dijasporu, takođe predpočinjene recimo CIA-i, odnosno "CIA nije jedinstvena otganizacija i nije pod punom kontrolom Predesednika i Kongresa" ( J.W. Bush, kao razlog formiranja krovne bezbedonosne organizacije Homeland security) onim strujama CIA u kojima su Brozovi imali prohodnost i uticaj. Kisindžer, Čejni i Buš nisu prosrpski orjentisani, ali su u odnosu na katoličku, Kenedi, Klinton struju nepoverljiviji i prema islamskom i nemačko( ex-naci)-hrvatsko- katoličkom lobiju.
Nadbiskup Toronta i cele Kanade Alojzije Ambrozić je bio centralna ličnost antisrpskog i antijugoslovenskog lobija.
Šta ako je srpskim parama kupljeno njegovo mesto za nadbiskupa?
I tu je ta kobna veza, jugoslovenska savezna udba i Vatikan.
Preporuke:
0
0
21
utorak, 15 decembar 2009 10:00
Cernisevski
Postovani gospodine Malic,
Uz svo uvazavanje, promene slike Srbije u Americi je potpuno promasena i deplasirana tema. Vise puta sam to obrazlagao, pa nema potrebe da se ponavljam.To jeste nemoguca misija iz vise razloga. Uostalom, i sami ste sve rekli u samo jednoj recenici :
Drugi su naivno verovali u slatku laž da je neprijateljstvo Amerike prema Srbima bilo pitanje demokratije, a ne geopolitike
, i to otprilike stavlja tacku na svaku pricu o promeni imidza Srbija tamo.
Stvar je otisla toliko daleko, da se ovo "medju nama i njima" bukvalno svodi na "ili oni, ili mi", znaci do jedne krajnosti, i verovatno je to razlog sto mnogi ovde to jos nisu shvatili. Mi smo kod njih jednostavno otpisani, i sta god pokusavali, tu istinu nista nece promeniti.A bez pravilnog razumevanja te cinjenice, ne moze se osmisliti niti voditi iole ozbiljna nacionalna strategija.
Preporuke:
0
0
22
utorak, 15 decembar 2009 10:51
Teofilo Stivenson
Amerika ne sme da dozvoli da bude u medijima 'vidjena' kao gubitnik. Zato se na Bliskom Istoku i u Juznoj Aziji ponasa kao kolonijalna sila, a znamo da ce ubrzo proglasiti pobedu i povuci se. Balkan je poslednja nuspesna pricca klintonove administracije. Zato ce ovde stvari po inerciji teci jos neko vreme. Pocne li tocak da se okrece u drugom smeru u RS, bosanski Srbi ce sve Srbe ponovo nauciti jos jednu lekciju iz istorije (da ne bude zabune, po poreklu sam Srbin iz Banata). Oni ne lobiraju, ali nisu bas savitljivi.
G. Malicu, slazem se sa Vasim komentarom (naknadnim) vise nego sa tekstom. Razlog je u tome sto niti vidim jakih lobista za Iran i Venecuelu, niti mislim da bi, da puste Amerikance da im kroje sudbinu, kao DS, videli bilo kakve rezultate koji bi im 'pomogli' da ponizenje lakse istrpe.
Lobiranje je gubljenje novca i vremena. Ucenje mandarinskog, urdua i farsija nije.
Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije.
Preporuke:
0
0
23
utorak, 15 decembar 2009 12:05
Jasna Simonović
Teofilo Stevenson.."Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije."...
Da se sad ne pravim pametna skrivanjem iza čuvene Njegoševe...
Ipak mu danas pozelimo uspeh u razgovoru sa Hilari Clinton...
Preporuke:
0
0
24
utorak, 15 decembar 2009 19:46
iz Amerike
Every truth passes through three stages before it is recognized. In the firs it is ridiculed, in the second it is opposed, in the third it is regarded as self-evident.( A. Schopenhauer)
(Svaka istina prolazi kroz tri faze pre nego sto se prihvati. U prvoj se ismejava, u drugoj joj se protivi a u trecoj postaje ocevidna )
Licno mislim da je lobiranje jedna sasvim korumpirana i stetna institucija koju ne treba podrzavati vec je treba razotkrivati u svakom slucaju je u suprotnosti je sa moralno/etickim nacelima kojima bi kao narod trebalo da tezimo. Osim toga, sa cisto pragmaticne strane, mislim da u nasem slucaju ne samo da nema sanse vec je i izlisna zato sto je Sopenhauer u pravu: jer u svetu vladaju zakoni prirode i drustva i njihova prirodna logika. Cinjenica je da je danas mnogo teze kontrolisati i raspredati lazi i manipulisati isfabrikovanim dogadjajima zbog izmedju ostalog i sve ubrzanijeg tempa kojim se dogadjaji odvijaju i/ ili fabrikuju. Nekome se ocigledno zuri jer postaje jasno je da se cela lazna zapadna paradigma polako ali sigurno urusava. Sve je vise ljudi na raznim stranama sveta koji postaju zrtve lazi i prevare sa ciljem pljacke i stavljanja pod kontrolu. Pre 10 godina mnogi su nekriticki prihvatali zvanicnu verziju dogadjaje u bivsoj JU jer su imali poverenja u svoje drustvene sisteme i vrednosti. Danas to nije moguce zbog opste krize vrednosti usled besomucne korumpcije i kriminalnosti svetske vojno-politicke/finansijske oligarhije. Zato sto se bude cak i najneobavesteniji /najzatucaniji jer od "aktera" i sami postaju zrtve svojih banditskih rezima. Postaje ocigledno da se mnogo od scenarija koji se najpre sprovodio u Trecem svetu i na Balkanu, u Iraku, Avganistanu etc. sada sprovodi na zapadu i mnogi osecaju na svojoj kozi posledice lazi, obmana, kontrole,(ucena, pritisaka, pretnji), sistemetskog trovanja, zaglupljivanja i drske pljacke. Optimizmu i uljuljkivanju u lazno blagostanje i sigurnost dolazi kraj.
Preporuke:
0
0
25
utorak, 15 decembar 2009 19:54
Nebojša Malić
Mislio sam da je poruka mog teksta bila sasvim jasna - političari bacaju prašinu u oči narodu pričama o lobiranju, a malo ko zna šta je to. Pa sam hteo da da objasnim kako to funkcioniše u principu, i zašto je toliko teško, maltene neizvodljivo, da se u Americi napravi "srpski lobi", uz pretpostavku (o kojoj svakako možemo da raspravljamo) da je to uopšte vredno truda. Ali poenta teksta je ovo:
Ovo su, dakako, samo operativni problemi lobiranja u Americi. Osnovni problem je definisanje srpskog nacionalnog interesa i njegovih konkretnih manifestacija (npr. teritorije). Sadašnja vlast u Beogradu za to niti je sposobna, niti je voljna.
Što se tiče svrhe prisustva u Vašingtonu, to ni u kom slučaju ne bi bilo nekakvo vrbovanje Amerike za "našu stvar," s obzirom na činjenice koje su na stolu. Pre bi se radilo o kontroli štete, o zaštitnoj akciji na terenu koji smo (kao i mnogo toga) jednostavno prepustili protivniku i povukli se u svoj kazneni prostor.
Preporuke:
0
0
26
utorak, 15 decembar 2009 21:47
Boba Borojevic
Malic je dobro napisao a i dodatno objasnio potrebu lobiranja (ne samo u SAD). Koje rezultate bi trebalo da ocekujemo od lobiranja zavisi od toga koji nam je cilj i sta lobiranjem zelimo da postignemo.
Svima je jasno da vlada Borisa Tadica niti zeli a niti je sposobna da artikulise koje su to SRPSKE VREDNOSTI za koje je spremna da se "bori". Zato je i poznata kao "pro-zapadna" a ne kao nacionalna/patriotska SRPSKA vlada.
Pozitivan imidz Srbije i srpskog naroda u svetu treba stalno promovisati, zasluge srpskog naroda u borbi protiv terora (svih vrsta) isticati i srpske zrtve nezaboraviti.
Milijarderi gde ste da pomognete?
P.S. Ili se bar odazovite APELU ZA POMOC
Eparhije Rasko-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske
Srbi na Kosmetu tesko da mogu da prezive:
http://www.eparhija-prizren.com/default.asp
Preporuke:
0
0
27
sreda, 16 decembar 2009 06:27
Jasna Simonović
Nebojša Malić, Bili ste potpuno jasni, vaš članak je koristan, poenta je poznata svima....
Nije poenta međutim samo nacionalna-politička, a na koju treba potrošiti novac, već kako ga zaraditi i korisno trošiti...
Preporuke:
0
0
28
sreda, 16 decembar 2009 18:54
iz Amerike za Nebojsu i Bobu ali i za ostale
Svi se slazemo da srpski nacionalni interesi u stvari zvanicno ne postoje ili kako se zvanicno zagovaraju niti su nacionalni niti su demokratski. Srbi su ponovo gurnuti kroz proces ratovanja i fragmentovanja kao toliko puta u proslosti pa nije cudno da su sasvim konfuzni, nedosledni i "ubijeni u pojam." Kaze im se iz zapadnih centara moci preko kompradora da su porazeni i da treba da "legnu na rudu." Ali svi znamo makar instinktivno da je za jedan narod najopasnije i najporaznije kad se nacionalni interesi velike vecine ne poklapaju sa interesima vladajuce oligarhije. Tu isto mislim na pogubno delovanje jednog dela srpske dijaspore koja sebe vidi kao "elitu" a u stvari sluzi sasvim drugim interesima. jer kako moze biti u interesu Srba da budu totalno marginalizovani i fizicki provincijalizovani tj. razjedinjeni u razlicitim regijama Evropske imperije?- To je,slazemo se, zadati cilj sadasnje vladajuce oligarhije. Kako moze biti u interesu naroda koji je na sopstvenoj kozi osetio svu kriminalnost tzv."novog svetskog poretka" i sluzio kao eksperimentalni materijal u svim fazama stvaranja njihovih novih institucija, da sada srlja u te institucije gde moze jedino da bude totalno kontrolisan ili porobljen. Radi se o institucijama (NATO, EU, MMF, IMF, USAID pa cak i UN) koje su ga decenijanma bespostedno unistavale.Taj rat se od 2000 nastavio psiholoskim sredstvima psiholoskim ratom do totalnog unistenja. Verovatno se tu radi o kolektivnom vidu mazohizma ili bar apatiji, obeshrabrenosti, nezrelosti ili nesposobnosti , gluposti, korumpciji i slavoljubivosti onih na vlasti ali mislim da je za pitanje pravog nacionalnog izbora i ,dakako, opstanka, u sustini najvaznije biti dobro obavesten -dakle radi se informacionom ratu o dostupnosti pravim informacijama kao prvom i najvaznijem koraku od koga zavisi sve ostalo. Kako neko moze da zna sta mu je u nacionalnom interesu ako je stalno bombardovan kontrolisanim/laznim informacijama a nema druge izvore obavestenosti?
Preporuke:
0
0
29
četvrtak, 24 decembar 2009 14:34
Zoran Tim
Tacno,ciljevi vladajuce oligarhije suprotni su interesima Srba u zrmlji i rasejanju.
Dolaskom Tadica i Jeremica na vlast povucene su sve pro-srpske dipolmomate.Bez zelje da bilo kome brojim krvna zrnca,pitanje je da li Crnogorci i Hrvati(bez obzira na kvalitet-dominantnije je pitanje motivacije) treba da predstavljaju Srbiju(Berlin,UN,Pariz,Moskva,Madrid...).
Da li u slovenackoj,hrvatskoj,crnogorskoj diplomatiji ima Srba?
Zasto glumeci Jugoslaviju(kadrovi iz svih bivsih Republika) Srbija unistava svoje intereese?
.jpg)
Učinjeno-baš tada...već kroz top biznis i ljudsko pravo o pripadnosti (samooptredeljenju)...
Sad kad nema "srpskih" lobista, kad nema "jugoslovenskih" poltronista, možda je najbolje da se okrenemo sebi...
Apsolutno ključna rečenica. Bez ovoga nema razumevanja istorije Balkana u poslednjih 20 godina. Sva pričanja i pisanja tipa "dupli standardi", "kako je moguće ... vidi šta rade ovde ili onde ...", "pa i oni su to radili ali njih ne proganjaju ...", ... padaju u vodu i postaju detinjasto naivna pred ovom rečenicom.
Nije bitno ko će koga ubiti i koliko će ih ubiti, bitno je šta je interest Vašingtona.
Tako genijalno jednostavno i tako neshvaćeno. Kada bi Srbi samo malo više mislili glavom, a malo manje srcem.
Igra jeste komplikovana ali su pravila jednostavna. Kao šah. Zamislite nekoga ko na osnovu posmatranja mnoštva partija pokušava da otkrije pravila. Nije potrebna tolika mentalna gimnastika. Samo treba pročitati pravila.
Potrebno je odrediti ŠTA želimo da postignemo javnim zastupanjem u Vašingtonu,cilj treba da bude dostižan u nekom prihvatljivo dugom vremenu. Nije mi poznato da postoji neki pisani plan javnog zastupanja interesa Srbije u SAD, ali možda postoji, ali se ne primenjuje. Umesto toga, postoji samo priča da će Srbija lobirati za sebe u SAD, a kad će, konačno početi da se tim bavi - ne znamo. Svaka politička garnitura u Srbiji, koja gromoglasno najavi da će angažovati nekog da lobira, uvidi da je lobiranje, pored toga što je samo deo nečeg složenijeg, što se zove "javno zastupanje" (advocacy), već je ujedno veoma skupa stvar, tj. potrebno je dati više miliona dolara, što je izgleda previše novca za jednu državu od 7,5 miliona ljudi. A pošto novca nikad nema dovoljno (treba za ručkove, telefone,putovanja uokolo...), nekako se najlakše uštedi na toj đavolski skupoj stvari, kao što je lobiranje, i sve se svede na novo saopštenje ili sporadičnu aktivnost od dan-dva, uz vajkanja da, eto, šta god uradimo, uzalud je (trošiti novac), jer nas Amerikanci "mrze", a Albanci, Muslimani i Hrvati su odavno zauzeli pozicije, pa tako... Sedi, spavaj, trpi, šta god te snađe od Amerikanca i ostalih: sankcije, pretnje, ucene, bombardovanje, okupacija, otimanje teritorije... Sve nas to tuče po ušima, decenijama, ali eto, uštedeli smo 17 miliona dolara lobistima 1991, oni su preuzeli da zastupaju otcepljene republike, koji nađoše, ipak, taj "grdni" novac.
...
... Umesto daljeg "igranja za raju" (mlaćenja prazne slame, da se zasene mase), neko nadležan treba da kaže da, do danas, nije urađeno ništa na planu javnog zastupanja interesa Srba i Srbije u Vašingtonu (sem diletantskih i često glupih, štetnih i kontraproduktivnih pokušaja), da se okupi stručni tim, koji će sačiniti pismeni plan javnog zastupanja i biti nadležan za sprovođenje istog. Naravno, sve ovo ne treba javno oglašavati na sva zvona. Zatim, treba predvideti budžet za sve to i konačno, angažovati izvršioce za razbijanje predrasuda prema Srbima.
Naravno, u pitanju će biti dug proces, pošto Srbija tu nije na nuli, nego u velikom minusu i zaostatku. Zato će to trajati dugo i koštati više nego pre 20 godina, ali cenu svoje gluposti svako mora da plati, kad-tad. Naravno, treba biti svestan da se može postići samo ograničen cilj, jer situacija da prekonoć simpatije većine u Vašingtonu, koji se nešto pitaju, preokrenemo za nas za 180 stepeni - nemoguća je. Uz to, nije Vašington jedino mesto gde se odlučuje, potrebno je poraditi na zastupanju naših vitalnih interesa i drugde, sve to košta (novca, vremena, truda), ali, ovome, zaista, jedino - nema alternative!
Sa tim novcem treba ciljano ići na pojedine predstavnike američkog kongresa i senata. Uz pomoć lobista treba pristupiti protivkandidatima kongresmena i senatora, obećati im finansijsku podršku u zamenu za zalaganje za srpsku stvar. Kod onih koji pristanu treba ići po sistemu "hedge your bets", ili na srpskom, rasporediti rizik opklade. U praksi bi to značilo ciljana i velika podrška protivkandidata etabliranih albanskih lobista. Za kongresne i senatske izbore je 2-5 miliona dolara mnogo novca. E pa Diogardijevom protivkandidatu treba dati 15 miliona. Verovatno će Diogardi opet da pobedi, na staž i iskustvo, ali će to da pošalje poruku "mladim junošama" da se ne zaleću sa podrškom srpskim neprijateljima. Od takvog pristupa će čak i matori Diogardi da stane i razmisli. Ostatak bi bio potrošen na desetak, petnaest izbornih trka, gde bi novac bio tas na vagi. Bitno je tom ološu koji za novac prekraja svet, i sudbine ljudi i naroda, staviti do znanja da će diranjem u srpske interese steći finansijski moćnog neprijatelja, spremnog da ih svrgne, ne pitajući za cenu. Tako će moći da ćute, i nastave da brane Izrael, bez turanja nosa u srpske poslove.
dijagnozi.
Samo , koja je to terapija koja bi dovela do
ozdravljenja?
Mi se, izmedju istog cekica , i istog nakovnja,
nalazimo vec duze od 200 godina.
Kad je 1804. Prota Mateja Nenadovic, pregovarao
sa tadasnjom medjunarodnom zajednicom (Austro-
Ugarskom, u Zemunu), i trazio da ustanicima bude
isporuceno malo praha (baruta za topove), njegovom
zahtjevu nije udovoljeno .
Cak je i Krleza, o kojem se hiljadu stvari moze
reci , ali ne da je bio Srbofil, zabiljezio da je
" Europa dozvolila da prva oslobodilacka Revolucija
bude ugusena u balkanskom kalu "(sustina citata je
tacna), i da je " Austrougarska uvijek pomalo
zazirala od stambolskog cibuka ".
Tadasnji Protin vapaj, i sutrasnji razgovor Vuka
Jeremica sa Klintonovkom , potpuno su isti.
Ponovo necemo dobiti ni " praske ".
Sto vise uslova ispunimo , dobicemo vise uslova.
Da bismo iz zacaranog kruga izasli ,neophodno je
da se istovremeno dogode 2 stvari : da imamo mocnog
saveznika , i veoma sposobne politicare ( mozda je
redosljed obrnut ).
A kakvi su nam politicari, od toga smo dalje nego
ikad.
Nasi politicari , snishodljivo se smjeskajuci, ne
samo da ne postavljaju " neugodne " zahtjeve , nego
nemaju zahtjeva uopste.
I veoma su " pogodni " za sklapanje " deala ".
Dok sam radio u Kejto institutu u Vašingtonu kao intern-istraživač imao sam jedan veoma zanimljiv razgovor s jednim mladim kolegom Amerikancem, mislim da nije imao više od 23 godine života. Rekao mi je da ga je veoma začudila antisrpska politika SAD od Klintonove do Bušove administracije, pošto su (citiram njegove reči)"Srbi bili američki saveznici u dva svetska rata, zajedno su se borili sa Amerikancima protiv zajedničkih neprijatelja, a sada administracije pomažu sve one koji su bili glavni sveznici američkih neprijatelja". Moram da priznam da sam bio dirnut ovom, rekao bih, ispovešću mladog Amerikanca, koji mi je sve to iskreno rekao ne ulazeći u osnove američke političke doktrine posle pobede u Hladnom ratu (inače je radio u Centru za studije ustavnosti pri Kejto institutu). U njegovom izlaganju se mogla primetiti velika doza stida zbog zvanične politike njegove zemlje prema Srbiji i srpskom narodu što me je dodatno uverilo da su i u Americi moguća odstupanja od "mejnstrima", i da to samo treba dobro organizovati i artikulisati.
Inače, g. Malić je, što se lobiranja tiče, potpuno u pravu. Imao sam priliku da budem jedan od organizatora nekoliko Kejtovih "brifinga" na Kepitol Hilu (prvenstveno u kongresnom Senatu), tako da sam mogao lično da primetim taj haotični splet raznih interesa i prisustvo raznih nacionalnih delegacija, koje redovno šalju akreditovani ambasadori. Naravno, nikada nisam sreo niti jednog jedinog srpskog diplomatu na bilo kom brifingu dok npr. diplomate i novinari iz bivšeg SSSR-a ne propuštaju čak ni brifinge o političkoj situaciji na Havajima. Među njima najaktivniji su Gruzini a iz bivše Jugoslavije Hrvati. No, važno je da Srba nema nigde. Verovatno su bili zauzeti, provodeći vreme po šoping-molovima i drugim "institucijama zapadne kulture". E pa tako se ne vodi ozbiljna politika, a posebno ne politika prema SAD. Dok se to ne promeni, teško nama.
Poetna je, međutim, da čak i ako se nađu pare i kadrovi, lobiranje ne može imati nikakvog efekta ako ne postoji strategija, ako nema cilja. (Otud i naslov.) E sad, ako je cilj sadašnje vlasti zatiranje Srbije, onda oni nipošto ne "igraju za raju" već svoj naum sprovode sasvim dosledno. Ali to je već druga priča...
Naravno da takav ne postoji. Ko bi mogao biti otporan na hajku da zastupa genocidne zlocince? Ali netacno je da je lobiranje u SAD toliko bitno koliko clanak sugerise. Nikakvo lobiranje ne moze preokrenuti geopoliticke ciljeve SAD koje su one cvrsto sebi postavile. Za velike pare se mogu neznatnoj manjini koja hoce da cuje u vlasti i javnosti predtaviti argumenti da je ono sto je genocidno upravo deo americke geopolitike prema Srbima (ali i mnogim drugim narodima—recimo Hutu u Ruandi su jos gore prosli od Srba, potpuno su izgubili sopstvenu zemlju u kojoj su vecina preko genocida koji je Amerika namestila protiv Hutu da bi onda bili uspesno optuzeni kao pocinioci tog samog genocida i osudjene u "sudu" u Arusi, da li vam to zvuci poznato kao nesto sto se odvija u Hagu). Time se nista bitno ne bi dobilo. Nije na Srbiji da menja americku spoljnu politiku, vec da je prepozna i da joj se prilagodi, a to bi znacilo da ne vrednuje kao pozitivno priblizavhanje sa neprijateljem. I kad shvati da je Zapad monstruozno anti-srpski nastrojen, ne zato sto nas mrze, vec zato sto imaju imperijalisticke ciljeve koje su sebi postavili, Srbija treba da potrazi ekonomske i druge saradnike na drugoj strani, umesto sto se ulizuje, po stoholmskom sindromu, svom mucitelju.
Tokom bombardovanja Srbije nije bilo ni jedne tužbe zbog lažnih vesti ni jedne tužbe zbog diskriminacije. Da je neko tužio Vokera zbog Račka, američki sud bi ga poslao na robiju, ali niko ga nije tužio. Eto zato nije bilo pro srpskog lobija, a bio je antisrpski lobi koji je upravo na tome radio da se spreči tužba. Danas kad bi tužili Vokera za izmišljotinu o Račku bio bi osuđen. Eto zašto nema srpskog lobija. Sa druge strane opskurni likovi poput Blagojevića ( prodavao Obamino mesto u Ilinoisu i kao takav najuren iz političkog života) su uvedeni i promovisani upravo kao trojanski konji da spreče suvislo prosrpsko organizovanje. Srpski lobi u Americi ne služi za promovisanje srpskog nacionalnog interesa u Americi nego obrnuto, krugovi koji ga kontrolišu, preko tog lobija nameću svoj interes Srbiji. Osujećivanje stvarnog srpskog lobija od strane vlasti u Americi je skupo koštala Ameriku, ne samo u praktičnom smislu nego i ideološki. Mit o unutrašnjoj demokratiji je uzdrman.
"Isto tako, mislim da je era američke dominacije skoro pa gotova, i da oni koji gledaju na budućnost kroz prizmu američke imperije greše isto kao i oni što su još u novembru 1989. smatrali da je SSSR večan."...
Sve ste lepo napisali, ali ovim ste otišli korak dalje nego što treba....Možemo mi da smatramo i priželjkujemo šta god hoćemo, ali postoje prirodni i društeni procesi na koje nikada ne možemo stopostotno računati, jer svi utičemo na njih, a nikad se ne zna šta je u čijoj glavi...
Kalkulisanje je međutim loša osnova za dugoročan mir i prosperitet, koje se obično svede na kockarske odluke...Pa tako, prođosmo srpske kuće, srpske lobiste, srpske gradove...Svuda pođi kući dođi!
Pogrešio sam. Kajem se.
@au mile je procitao situaciju najbolje kad kaze,
da jedno takvo lobiranje, bi bilo, nista manje nego "udaranje u same temelje američke politike na Balkanu, a to se ne može oprostiti. Ne može Američka administracija nikada priznati svoju krivicu. To jednostavno nije moguće."
Odlicni zakljucak.
Mi smo postali neprijatelji Amerike njenom odlukom. Tu smo kao Palestinci. Nasi politicari kao i njihovi, prave neku ritualnu igru oko Vasingtona, kao Indijanci oko vatre, vjerujuci da se samo radi o nekim zlim duhovima koje treba otjerati. A onda- sve ostaje isto. Amerika ce promijeniti stav prema Srbima samo kad bude PRIMORANA, a taj momenat nece doci kao produkat lobiranja.
Koliko god da se odupiru ideji, Srbi ce morat konacno da otpisu Ameriku. Dolazi vrijeme kad ce uvidjeti da su oni Americi potpuno bezvredni, sem mozda kao topovska hrana (za Avganistan). Bez obzira sto im sapte na uvo Sutanovac i Jeremic, njima nema spasa bez -Rusije.
Ko smo, sta smo kao narod? Sta su nase vrednosti o kojima svet treba/mora da zna? Za sta smo spremni da se borimo i odricemo?
Jasno je da Tadiceva vlada pa i opozicija (sem DSS partije) nije sposobna ni spremna da se prihvati ovog zadatka. Da li mi Srbi, kolektivno kao narod, imamo snage da nadjemo odgovore na ta egzistencijalna pitanja?
Po mom mišljenju razlog je sledeći. Neko je anticipirao i predvieo da bi Srbi mogli da se politički emancipiraju i u trenutku raspada SFRJ, na kome se radilo više od dvadeset godina, sasvim je izvestan postao raspad Jugoslavije padom Rankovića, učine nešto za sebe i za Srbiju.
Zato su formirani kadrovi pre svega u vojsci, formalno predpočinjeni NATO komandi, koji su vuklli sve konce i u Bosni i u Hrvatskoj, jedino se Mladić oteo, kao i bezbedonosne strukture koje su kontrolisale srpsku dijasporu, takođe predpočinjene recimo CIA-i, odnosno "CIA nije jedinstvena otganizacija i nije pod punom kontrolom Predesednika i Kongresa" ( J.W. Bush, kao razlog formiranja krovne bezbedonosne organizacije Homeland security) onim strujama CIA u kojima su Brozovi imali prohodnost i uticaj. Kisindžer, Čejni i Buš nisu prosrpski orjentisani, ali su u odnosu na katoličku, Kenedi, Klinton struju nepoverljiviji i prema islamskom i nemačko( ex-naci)-hrvatsko- katoličkom lobiju.
Nadbiskup Toronta i cele Kanade Alojzije Ambrozić je bio centralna ličnost antisrpskog i antijugoslovenskog lobija.
Šta ako je srpskim parama kupljeno njegovo mesto za nadbiskupa?
I tu je ta kobna veza, jugoslovenska savezna udba i Vatikan.
Uz svo uvazavanje, promene slike Srbije u Americi je potpuno promasena i deplasirana tema. Vise puta sam to obrazlagao, pa nema potrebe da se ponavljam.To jeste nemoguca misija iz vise razloga. Uostalom, i sami ste sve rekli u samo jednoj recenici :
Stvar je otisla toliko daleko, da se ovo "medju nama i njima" bukvalno svodi na "ili oni, ili mi", znaci do jedne krajnosti, i verovatno je to razlog sto mnogi ovde to jos nisu shvatili. Mi smo kod njih jednostavno otpisani, i sta god pokusavali, tu istinu nista nece promeniti.A bez pravilnog razumevanja te cinjenice, ne moze se osmisliti niti voditi iole ozbiljna nacionalna strategija.
G. Malicu, slazem se sa Vasim komentarom (naknadnim) vise nego sa tekstom. Razlog je u tome sto niti vidim jakih lobista za Iran i Venecuelu, niti mislim da bi, da puste Amerikance da im kroje sudbinu, kao DS, videli bilo kakve rezultate koji bi im 'pomogli' da ponizenje lakse istrpe.
Lobiranje je gubljenje novca i vremena. Ucenje mandarinskog, urdua i farsija nije.
Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije.
Da se sad ne pravim pametna skrivanjem iza čuvene Njegoševe...
Ipak mu danas pozelimo uspeh u razgovoru sa Hilari Clinton...
(Svaka istina prolazi kroz tri faze pre nego sto se prihvati. U prvoj se ismejava, u drugoj joj se protivi a u trecoj postaje ocevidna )
Licno mislim da je lobiranje jedna sasvim korumpirana i stetna institucija koju ne treba podrzavati vec je treba razotkrivati u svakom slucaju je u suprotnosti je sa moralno/etickim nacelima kojima bi kao narod trebalo da tezimo. Osim toga, sa cisto pragmaticne strane, mislim da u nasem slucaju ne samo da nema sanse vec je i izlisna zato sto je Sopenhauer u pravu: jer u svetu vladaju zakoni prirode i drustva i njihova prirodna logika. Cinjenica je da je danas mnogo teze kontrolisati i raspredati lazi i manipulisati isfabrikovanim dogadjajima zbog izmedju ostalog i sve ubrzanijeg tempa kojim se dogadjaji odvijaju i/ ili fabrikuju. Nekome se ocigledno zuri jer postaje jasno je da se cela lazna zapadna paradigma polako ali sigurno urusava. Sve je vise ljudi na raznim stranama sveta koji postaju zrtve lazi i prevare sa ciljem pljacke i stavljanja pod kontrolu. Pre 10 godina mnogi su nekriticki prihvatali zvanicnu verziju dogadjaje u bivsoj JU jer su imali poverenja u svoje drustvene sisteme i vrednosti. Danas to nije moguce zbog opste krize vrednosti usled besomucne korumpcije i kriminalnosti svetske vojno-politicke/finansijske oligarhije. Zato sto se bude cak i najneobavesteniji /najzatucaniji jer od "aktera" i sami postaju zrtve svojih banditskih rezima. Postaje ocigledno da se mnogo od scenarija koji se najpre sprovodio u Trecem svetu i na Balkanu, u Iraku, Avganistanu etc. sada sprovodi na zapadu i mnogi osecaju na svojoj kozi posledice lazi, obmana, kontrole,(ucena, pritisaka, pretnji), sistemetskog trovanja, zaglupljivanja i drske pljacke. Optimizmu i uljuljkivanju u lazno blagostanje i sigurnost dolazi kraj.
Što se tiče svrhe prisustva u Vašingtonu, to ni u kom slučaju ne bi bilo nekakvo vrbovanje Amerike za "našu stvar," s obzirom na činjenice koje su na stolu. Pre bi se radilo o kontroli štete, o zaštitnoj akciji na terenu koji smo (kao i mnogo toga) jednostavno prepustili protivniku i povukli se u svoj kazneni prostor.
Svima je jasno da vlada Borisa Tadica niti zeli a niti je sposobna da artikulise koje su to SRPSKE VREDNOSTI za koje je spremna da se "bori". Zato je i poznata kao "pro-zapadna" a ne kao nacionalna/patriotska SRPSKA vlada.
Pozitivan imidz Srbije i srpskog naroda u svetu treba stalno promovisati, zasluge srpskog naroda u borbi protiv terora (svih vrsta) isticati i srpske zrtve nezaboraviti.
Milijarderi gde ste da pomognete?
P.S. Ili se bar odazovite APELU ZA POMOC
Eparhije Rasko-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske
Srbi na Kosmetu tesko da mogu da prezive:
http://www.eparhija-prizren.com/default.asp
Nije poenta međutim samo nacionalna-politička, a na koju treba potrošiti novac, već kako ga zaraditi i korisno trošiti...
Dolaskom Tadica i Jeremica na vlast povucene su sve pro-srpske dipolmomate.Bez zelje da bilo kome brojim krvna zrnca,pitanje je da li Crnogorci i Hrvati(bez obzira na kvalitet-dominantnije je pitanje motivacije) treba da predstavljaju Srbiju(Berlin,UN,Pariz,Moskva,Madrid...).
Da li u slovenackoj,hrvatskoj,crnogorskoj diplomatiji ima Srba?
Zasto glumeci Jugoslaviju(kadrovi iz svih bivsih Republika) Srbija unistava svoje intereese?