I ovo se zove "kulturna politika"? Kakva apologija kiča, svaka čast! Osnovni argument autora je otprilike: "Eto, nije da to nešto mnogo vredi, i nije da se može porediti sa nekim ozbiljnijim umetničkim projektima, a nije ni da se može porediti sa serijama iz osamdestih, ali eto publici je bilo lepo, meni je bilo lepo, a i u seriji se govori lepim jezikom, pa nam je eto svima bilo lepo..."
I to je - lepo. Baš mi je drago što je autoru bilo lepo (bez ikakve ironije). Samo znate, to nije kulturna politika, niti analiza primerena nečemu što se predstavlja kao "časopis za političku teoriju i društvena istraživanja."

Ideologija zlatnog doba nekada se valjala isključivo u malograđanskom krugu (dvojke), među potomcima snaga poraženih 1944. godine. Tokom osamdesetih i devedesetih, ova kič-priča koja opisuje "једно лепо време које у план истиче једну лепу земљу", ispostavila se kao vladajuća ideologija srbijanskog društva.

Zanimljiva je činjenica da je sunovrat (srbijanskog zlatnog doba) smešten u 1944. godinu, što će reći da je zlatni period obuhvatio ne samo "измешани и шаролики свет Краљевине Југославије", već i onih par slatkih godinica posle sloma Kraljevine, sve do dolaska Šeste ličke.

Na malograđanskom sentimentu i mitu o zlatnom dobu podjednako su profitirali - pored bezazlene Mir-Jam - drugi srpski pisci, posebno Svetlana Velmar-Janković i Slobodan Selenić. Već smo imali priliku da uživamo u ekranizaciji Selenićevog trans-rasističkog "Ubistva s predumišljajem" (u režiji zvezde Druge Srbije, Gorčina Stojanovića).

O svemu se moze polemisati, ali argumenti tipa: svi su gledali seriju; dokazuju li oni njenu vrednost? Svi gledaju i Zvezde granda. Sta to znaci? Samo jednu da imaju veliku popularnost, ali umetnicku vrednost apsolutno ne dokazuju.
Velicanje filma Zona Zamfirova ( verovatno istom logikom: svi su je gledali), je tek skandalozno. film je primer kako se unistavaju knjizevna dela.
Sto se tice Ranjenog orla ne treba imati iluzija Mir-Jam je autorka lakih dzepnih ljubica mizerne umetnicke vrednosti, Sotrina rezija je ocajna. Elementarne stvari su srozane. Ocajni V. Cetkovic sa njegovim pseudo-crnogorskim naglaskom, praznine, odugovlacenje i recept kako od knjige srednje velicine oko 300 str napraviti seriju o drzavnom trosku (citaj poreskih obveznika) i uzeti masni honorar. Tekst je najobicniji panegirik u sotrinu cast.

"Тематика „Рањеног орла“ ипак је и дубља и тежа од просечног ТВ љубића. Њено разумевање тражи познавање и tempora и mores предратне Југославије
(...)
она се суштински не разликује много од Ане Карењине,
(...)
Најзад, само је пар корака од мексичке сапунице до Толстојевог романа – а тих пар корака чини сву разлику између бофла и озбиљне књижевности."

Na kog Tolstoja ste mislili, onog ruskog ili na "srpskog Tolstoja" - Dobricu Ćosića?

"Moja /je/ želja da bavim rekonstrukcijom građanskog društva koje je počelo burno da se razvija između dva svetska rata. Rat je to prekinuo, a posle rata je to društvo jednostavno zatrto, da bi se na njegovim ruševinama napravilo novo, komunističko i socijalističko društvo. Za neke su tragovi tog društva ostali uglavnom vidljivi zbog zgrada koje su podignute, zbog njihove lepote, od mermernih ulaza pa dalje. A istorija svedoči da je to društvo počelo da se primiče Evropi, veoma užurbano i veoma uspešno."

Nikola, dobar tekst i jos bolje uočavanje da se sa "Ranjenim orlom" desio fenomen koji nesto potencijalno bitno govori o Srbiji. A tajna tog fenomena je u draži idealnog u toj seriji. Kroz njenu veliku popularnost se pokazuje da ljudi prepoznaju da je idealno važno. Pri tom nema veze što je sve u seriji nerealno i idealizovano (na primer, i Sloboda Mićalović kaže da ja Anđelka "idealna žena") i čak nema veze ni kakav je taj ideal, već je samo važno to što se kroz tu zavodljivost idealnog vidi da je ono stvarnije od realnog jer ono strukturiše samu realnost. To će reći, iako danas više nema ljudi kao što je recimo Tomo, ne znači da u sebi mnogi nisu kao on ili neki od likova. To se vidi čak i na izvanrednoj glumi, jer i glumci osećaju da tu ima šta da se glumi.

Kroz sve to se čak vidi da ljubići i filozofija imaju nešto zajedničko: oboje ne podnose cinizam. Vidim da si ovde dobio negativne komentare i od "Druge Srbije" i od nacionalista. Druga Srbija ne podnosi ovakve serije jer one prikazuju Srbiju kao nešto pozitivno, a baš to je ono što se ne sme, dok ih nacionalisti ne podnose jer nisu dovoljno cinične: ideali, pravda ne postoje, gde je sve to bilo kad smo mi bili žrtve itd.

Srbiji, kao i svemu ostalom, je potreban udeo u idealnom. Naš glavni problem je što to nije nešto što se podrazumeva, o čemu čak i ne razmišljamo.

Inače, moja omiljena replika iz Ranjenog orla je kad Nenad posle svih onih peripetija pri slučajnom susretu u Bgd-u pita Andjelku "A šta ima novo kod vas?".

текст није политички већ само приказ серије у културној рублици...текст би био заиста одличан да се аутор није плашио да испадне глуп у друштву и каже да је серија ремек дело ШТО ЗАИСТА ЈЕСТЕ ...какви„...Вук Караџић“, „Више од игре“, .... па чак и често прозивани „Отписани" , достојна је "Грлом у јагоде" ...кад серију будете посматрали естетски а не дилетантско политички можда ћете и схватити њену величину..

Sada je sasvim jasno koliko su promašeni, nepravedni i zlonamerni svi napadi na NSPM kao tobožnji glas srpskog nacional-konzervativizma. Jasno je da estetika camp-a i trash-a, koja se valjala po njujorškim i inim gej-klubovima i časopisima za muškarce, može da dobije svoje mesto čak i na "konzervativnom" NSPM-u. Svako dobronameran treba da pozdravi ovakav (NSPM-ov) doprinos multikulturalizmu, toleranciji i pravima seksualnih manjina! (Isto važi i za RTS!)

Nisam ironičan! Mislim da svakom građaninu Srbije treba pružiti mogućnost da uživa u "rasi, licima, lepoti" naših glumaca, umesto da libidinalne investicije isključivo usmerava prema "својој англосаксонској 'великој браћи'“. Do sada, "многи од стида нису смели да признају да су се 'упецали'", na ono što je "jednostavno nasa stvar". Zazirali su od otvorenog "веселничког ангажмана", jer konzervativna Srbija nije imala "разумевање за све што није изречено суровим језиком њене свакодневице."

@Шотра и српски Толстој

Само једна мала исправка: Ћосић није српски Толстој, него српски - Толкин.

"чак и од „Кнегиње Анастасије“ која, истина, јако лепо приказује језик и епоху николајевске Русије, али тоне у маниризму заплета сапунице и губи тежину после жездесете епизоде вечног враћања истог."

Neki komentatori previše su oštri prema autoru teksta. Onaj ko je preživeo preko 60 epizoda „Кнегиње Анастасије“ i stotine epizoda sličnog sadržaja, zaslužuje više razumevanja i, na prvom mestu - saosećanja.

Zar ova serija neodoljivo ne podseća na poetiku i estetiku filmskih žurnala iz Nedićeve Srbije? Decenijama su ležali u bunkeru, retki su imali priliku da ih nedavno pogledaju u Kinoteci, a sada smo, zahvaljujući Šotri, u prilici da gledamo pravi rimejk (remake) nedićevske estetike.

Posle intimne ispovesti gospodina Tanasića, mogu samo da uputim ogromno izvinjenje gospodinu Mitroviću (Željku).

Кад бисмо ствари могли да осетимо, видимо на неком најосновнијем нивоу и могли да препознамо њихову примарну тенденцију, основну карактеристику, тада бисмо за ову серију могли рећи да она носи позитиван набој, позитивну енергију (лепота је једна њена манифестација), дакле оно за чим људи вапе као жедни у пустињи. Негативни коментари су у већини, верујем, иницирани негативном енергијом, набојем њихових аутора-коментатора који нису били у стању осетити и доживети позитиван талас који нам је серија несумњиво донела, а то нам је насушно потребно, јер је овај наш простор напросто преплављен свим видовима негативног у људима, од незадовољства до мржње. Та немогућност да се осети нешто лепо, позитивно и подели са другима, или можда отпор да се ода признање другоме ко је лепши, бољи, успешнији итд., да се позитивном и лепоти једноставно препусти, се затим рационализује некаквим „велеумним“ коментаром о нпр. кичу, интелектуализацијама, анализирањима „високоуметничких“ вредности итд. Штета, на тај начин се пропушта прилика да се у лепоти ужива, а тај доживљај нас сам по себи оплемењује и помаже да постајемо бољи људи.