Slobo izvini, ne znam sta nam bi petog oktobra......

Не извињавајте се Слоби, већ молите потомке да вам опросте.

Na idućim izborima uz izlaznost između 20-30% će se ozbiljno postaviti pitanje legitimiteta bilo ko da pobedi. Forsiranje Nikolića ima taj cilj da obezbedi legitimitet novoj izbornoj pobedi DS. U Srbiji nema političke alternative. Koštunica se rešio bede, čini mi se da je jedva dočekao da se ukloni, a i potrošen je politički. Šta da kaže, pomoći će nam Zapad da živimo dobro i demokratski. To je već jednom rekao i nije se desilo. Ili da ponovi Miloševićevu priču. E za to nema dovoljno testosterona, a ni ljudi kakve je imao Milošević i bilo bi degutantno. Za mene je Nikolić korumpiran. Njegovo odvajanje od radikala je materijalno motivisano. Ne može dokazati suprotno. Samo neka odgovori na jedno malo pitanje, otkud SNS-u novac.
Što se malih stranačkih aktivista tiče, ljudi koji su se borili za G17+, pa i za DS, i naravno druge, i oni su se umorili. Obećani su im poslovi i novac. Dobili su ili ništa ili mrvice.
Sledeće izbore odlučuje samo novac. Svaki glas će se morati platiti u kešu. Vreme prazne priče je prošlo. Ja naravno ni za pare ni za obećanja neću glasati. A iz poštovanja prema bilo kojoj opciji nema ni govora, ni primisli. I to je moja anticipacija: sledeći izbori će ići po principu koliko para toliko glasova. I još nešto ja nisam jedini koji će da ignoriše ove izborne prevare. Neće biti izlaznost 30 %. Pitanje legitimiteta je vrlo izvesno.

Konačno da na čelu pokreta za bolju budućnost Srbije bude čovek iz Srbije i to iz srca Srbije.

СНС је лично мени најсимпатичнија странка у Србији. Али има 2 фалинке Томислава Николића и Александра Вучића.
Шалу на страну. СНС треба да се реши баласта званог бивши радикали, а после следећих избора треба да уђе у коалицију са ДС-ом. То би била спасоносна опција за Србију после разлаза ДС-а и ДСС-а због коштуничиних глупости. Таква коалиција би чувала српске националне интересе свугде у Војводини, БиХ, Косову, Црној Гори. Избацила би из игре екстремисте из Чанкове лиге и радикале.
То је најбоља алтернатива садашњој комбинаторици где ДС мора да попушта Чанковом ЛСВ-у због 3 посланика у републичкој скупштини.

Ideja sa kojom je napisan članak je potpuno legitimna, ali ovoj državi nema spasa dok se ponovo ne uvede većinski izborni sistem.Proporcionalni sistem gde stranke suvereno raspolažu mandatima narodnih poslanika je možda dobar za neku razvijenu demokratiju,ali u Srbiji ovakvoj kakva je to neće biti slučaj barem još sto godina.U većinskom sistemu prosečan građanin ipak ima nekakvu šansu da glasajući za Peru,Žiku ili Lazu,a njihov rad mu se ne dopadne-na sledećim izborima te svoje predstavnike zameni,pa valjda će jednom izabrati pravog.Da ne govorimo koliko bi teže bilo korumpirati 126 različitih karaktera potrebnih za prostu većinu u skupštini nego 5-6 stranačkih lidera.Naravno da je i većinski izborni sistem isproban u našim uslovima pa se nije nešto pokazao,ali sada bi razne građanske inicijative mogle da odigraju konstruktivnu ulogu u smislu popravljanja loših rešenja u izbornom zakonu,naročito jer više nismo totalno politički nepismeni i egzaltirani višestranačjem kao početkom '90-tih godina.

Činjenica je da samo DS-ova Vlada može dobiti trenutni spor oko Kosova u Međunarodnom sudu pravde. Radikalska, Koštuničina ili ''napredna'' Vlada djelovale bi loše po Srbiju. S druge strane, svoj međunarodni ugled (pod čim podrazumevamo da nas neće i pravno bombardovati) Demokratska stranka koristi za slabljenje političkog sistema Srbije (pod čim ona podrazumeva demokratizaciju).

Opozicija, opet, sigurno gubi spoljnopolitičku bitku, a to znači da bi teško održala vlast i u samoj Srbiji. Dakle, činjenica je da je ovo najbolja od najgorih vlasti u Srbiji, da bi svaka druga bila još gora u ovom trenutku.

Možda je Koštunica nesvjesno dopustio da upadne u Legendu o Velikom Inkvizitoru, tako što je predao vlast onima koji znaju kako upravljati slabićima. Ali je ipak indikativno da bi njegov ostanak bio lošija opcija za Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Čim, odluka bude donesena, nadamo se u našu korist, a Nikolić postane kandidat koji ako ništa drugo ne bi bio nepoželjan, može se govoriti o pravom opozicionom radu.

U svakom slučaju, Srbija je mala zemlja i Koštunica se ponaša kao da je bar deset puta veća. Nikolić je ovdje u pravu i treba ga podržati, ako je u vezi sa stranim političarima tim bolje.

Zasto je vazno pitanje "liderstva opozicije"? Setimo se koliko su opoziciju devedesetih kostale ambicije samozvanih lidera opozicije i koliko je to bio uzaludan posao. Opozicija treba da ima dogovor o uzajamnom nastupu i pomoci, da svako izadje na izbore samostalno i da radi na dobijanju sto veceg broja glasova bez medjusobnog napadanja. Oni treba da se nametnu kao alternativa sadasnjoj vlasti, parirajuci po temama koje forsira vlast plus nacionalnim pitanjima od kojih vlast bezi. Pitanje liderstva se pogresno namece pre izbora i sluzi takmicenju unutar opozicije. Njime se otupljuje politicka borba protiv vlasti, koja je primarna funkcija opozicije i temelj ocuvanja demokratije.

Минорне личности без државничких способности, без идеја, без образовања, без достојанства, без стила – то је слика и позиције и опозиције.

Слобо, молим те да ми опростиш за све што сам лоше мислио о теби! Ти си показао својим делима да си прави херој и борац за српски народ.

Ako se zeli pobediti ova Zuta koalicija koja vodi Srbiju u Nedodjiju, moraju se okupiti patriotske snage oko najjace stranke koju vodi Toma Nikolic. To je sasvim logicno i nema nikakve dileme.

Опозиција која чека да се активира тек када ` падне плафон `, вреди колико и плафон на поду.
Мото : Од Шута до Боље сутра - Теча Претеча Једини

Пратимо пажљиво анализе М. Балабана и мислимо да је добро што се појављују тачно на време.
Указујући на проблеме лидерства он потврђује да су наши проблеми прерасли све могуће коалиције, као и лидерства.
Стигли смо до места где очи у очи гледамо своју судбину. Практично гледано, чак ни они који су у Европу кренули у мају 1941. године - нису више сигурни да ће икада тамо стићи. По мишљењу српских републиканаца и квазидемократа повољнија локација за наше пољопривреднике су Канада, Нови Зеланд и Аустралија. На томе се својски ради.
Европа ће само служити за либерални шопинг квазиграђанима, јер они ни не намеравају да икада нешто раде, чекајући да стигну Ђинђићеве и Лабусове донације.
Но, коментатори исправно постављају питање легитимности будућих избора. Ко ће изаћи на изборе и гласати и зашто би то чинио?
Демократија је игра бројева и ништа више. Бојимо се да је та игра завршена, јер почиње отворено да се прети свима који политички другачије мисле. Наизглед прерано, јер још нису опојани гробови оних који су пре 60/65 година другачије мислили.
Овде је реч о методу у којем влада идеја: МИСЛИМ, ДАКЛЕ НЕЋУ ПОСТОЈАТИ!
С поштовањем и демократским уважавањем,
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд,
Милорад Станојловић, генерални секретар.

Небојша Малић и Симонида...баш тако...У понедељак у 12 састају се испред скупштине "обични људи да почну обичан живот" (мој једноставан опис Скупа)... Не знам да ли ће кроз "то место" умети и хтети да се нанижу "амерички поднационални и национални конгреси, интернационални стубови, глобалне нво, локалне ро, итд." ..."Лет ит би"!

Не слажем се са аутотом текста. Сама премиса бирати између два зла оно мање је погрешна, јер на крају доводи гласача поново у стање апатије, али у овом случају још дубљег. Томислав Николић је променио песму већ по одавно, имати њега на власти наместо Тадића је безпредметно, међу њима у дубини нема разлике. Потрошила би се евентаулна борбеност овог народа на доказаног лузера, очекивати промену од човека који је уништио најјачу опозициону партију је равно лудилу, и ко је од тога имао највише користи.

Требало би изабрати особу са угледом у народској Србији, дакле преознатљиву, са искреном жељом да заустави даље срозавање Србије и српске државности, неко као рецимо Коста Чавошки.

Smatram da najvecu krivicu za trenutno stanje u zemlji snose Kostunica,Nikolic,Ilic i mislim da treba da kazu zasto su razbili savez kada je Nikolic postao predsednik Skupstine a Kostunica
bio predsednik Vlade .
Da su se odrzali na vlasti a imali su ubedljivu vecinu u Skupstini koabitacija izmedju Predsednika
i Vlade bila bi izbalansirana i nebi se usvajao Statut i mnogi pogubni zakoni(npr. zakon o informisanju).
Zato bi trebalo da se osnuje Srbski patriotski front u koji bi usle sve opozicione stranke podrzane od patriotski nastrojenih NVO,istaknutih
licnosti da bi se ostvarila zastita Srbskih nacionalnih interesa a pritom u potpunosti uvazavati i interese svih nacionalnih manjina koje zive u Srbiji.
Tek nakon pobede takve koalicije trebalo bi razmisljati o polozajima,pojedinih politickih lidera.
sve nacionalne manjine koje zive Srbiji

Србија ће имати опозицију тренутној власти само када та опозиција послави следеће програмске циљеве:
1. Против уласка у ЕУ
2. Против уласка у НАТО
3. Против екстремистичке примене принципа "слободне трговине" и заштита националне економије
4. Разбијање симбиозе политичара и крупног капитала по сили закона (нема финансирања политичких партија мимо буџета и чланарине)
5. Забрана странцима и страним фирмама да поседују медије, електропривреду, земљу и руднике.
6. Све затворске и новчане казне пута пет, заплена имовине осуђеним лоповима, робија уз тежак рад и увођење смртне казне плус ништа мање од доживотне за организовани криминал
7. Законска забрана сваке врсте територијалне аутономије
8. Увођење институције референдума (добро проучити швајцарски модел и применити где може)
9. Прихватање просте животне чињенице да је у интересу Запада и САД уништење сваке српске државе те према томе политика максималног ослањања на Русију.
10. Забрана сваке сарадње са судом у Хагу и затварање њихових канцеларија у Србији
11. Онима који су ратовали на српској страни, а нема против њих оптужбе у Србији, пензија и све што следује

Николић и Коштуница су опозиција Тадићу али не и катастрофалном систему који Србију води у пропаст. Бавећи се њима Србија само губи енергију и време. Боље је немати никакву опозицију него такву какви су Николић и Коштуница

Au, kakvo mašćenje, kakvo spinovanje! Ovo kao da je pisao Aleksandar Vučić iz one svoje uloge uneređenog deteta, kad se primiri i krene da patetiše u niskom tonu, sav blažen i brižan u isto vreme.
Pazi argumentaciju, Koštunica pokazuje znake zamora i pasivnosti. A DSS se razbi od aktivnosti povodom statuta Vojvodine. I mimo toga, skoro jedina suvisla rasprava u skupštini, i po drugim pitanjima, dolazi od DSS-ovih poslanika. Onda, jedan od dva bitna uslova za smenu na vlasti jeste JEDAN JEDINI opozicioni lider, harizmatik. Suva sociologija, nema šta, baš je potkrepljen ovaj nalaz da tako stoji stvar sa političkim poljem u srpskom društvu. Autor izgleda nije čuo za pojavu političke prakse zvanu postizborna koalicija? Ma kakvi, najbolje bi bilo da se DSS prvo raspusti (da slučajno ne bi bio zametak neke frakcije) pa onda tako razmontiran, atomiziran i prerađen kolektivno uključi u SNS, ne bi li se iskoristio po koji kadar i po koji simboličko-vrednosni naboj.
Treba biti ponizan prema okupatoru, pričati njegovu priču, a ispod finte raditi na obnovi i jačanju potencijala vlastite autonomnosti. Prvo, šta ovu priču razlikuje od priče žutih? I drugo, teško je u tom muljanju povući granicu (pod pretpostavkom da im je do te granice uopšte i stalo), cilj se lako pretvara u sredstvo.

Ма све и кад би било тако, ма ко да је на челу (Тома, Воја, Веља, Обама, Путин...), опозиција без медија, идеје и новца (домаћег или страног), ће како и "брм" рече, доживети пораз епских размера.
Када машинерија почне да налази нове афере и ископава старе, позива на "округле столове" оне из опозиције који се најмање сналазе у томе (нпр. Шормаз против четворице из ДС-ЛДП) и остала јела из сад већ одлично уходане кухиње перфидног блаћења противника, зачињене инцидентима разних "неидентификованих десничарских група", Борис ће лепо моћи да отвори (и попије) шампањац без страха од прекршајне пријаве.

Подржавам заједнички наступ (као једини излаз), али не видим ни стратегије, ни тактике.

Kragujevcani mogu svaqsta .Oni su tvorci stafete.

Господине Балабан, ви се понашате као да смо ми, обични грађани Србије, оболели од амнезије. Ја ћу да идем редом. Санкције су нам уведене у мају 1992. године због тога што су наше безбедносне, војне, полицијске и паравојне учествовоале у ратним сукобима у БиХ. Да вас подсетим: Са киме се Биљана Плавшић љубила у Бијељини? Ко је и одакле напао Зворник? Чија је војска опколила Сарајево и почела да га бомбардује? Због чега се генерал Вук Обрадовић повукао из војске? Шта је радио Шешељ у Вуковару пре тога? Кога је и због чега Шешељ мобилисао и где их је слао? Ја гледам на ТВ-у у то време како се пале борна кола колоне ЈНА у Добровољачкој преко трамвајског контактног вода а пре пар месеци сазнајем да том улицом у Сарајеву никада није прошао трамвај. Медији су чудо. Избори 1997. године. Пре тога је у оквиру коалиције Заједно постигнут џентлеменски споразум да Ђинђић буде премијер, Вук председник а Весна председник парламента. Ђинђић није хто да изађе на изборе те године. Питате се због чега? Па због крађе на Косову и Метохији. Милошевићу и СПС-у је ова покрајина служила искључиво за крађу гласова. Када је изгубио Косово изгубио је и власт. Није имао где да краде гласове. Тим изборима је Драшковић са СПО-ом дао легитимитет, зарад власти у Београду, сећате се ваљда, владао је уз мањинску подршку СПС-а. То се мора платити. И платио је. Након петооктобарских промена кренуло је на боље и тако би било док није убијен Ђинђић. Зоран Живковић је био приморан да распише изборе. Тада су на власт дошли они који нити смрде нити миришу. Отишли су они дођоше други, исти такви, демагози, популисти, фолиранти а видим да нису баш ни препоштени након Извештаја ДРИ. Веља и његове идеје. Тотални промашај. Дакле у Србији не ваља ни власт ни опозиција. Сви су нас издали. И Тадић, и Вук, и Динкић, и Чеда, и Коштуница, и Веља а Тома, Дачић, Палма и Шешељевци (не знам ко га тренутно мења)су свој кредибилитет потрошили још крајем прошлог века. Остадоше Весна, Жарко, Чанак..премало их је.............

#Mилодан#

- Сарајево су "опколили" исти они који су из њега претходно протерани (оно што сте рекли је сажвакана пропаганда о "дивљим" брђанима који опкољавају "урбано" Сарајево).
- Ишао је трамвај том улицом, погледајте снимак поново, па ћете видети носеће стубове контактне мреже иза изгорелих возила или питајте неког од прогнаних Сарајлија.
- Ко је пре тога упао у Босански Брод, Купрес и Посавину?
- ЈНА је била једина легална војна сила у СФРЈ, па је имала пуно право да интервенише у заштити уставног поретка, како у Вуковару, тако и било где другде (друга је ствар што то није обавила како ваља).

Мада ово не вреди објашњавати љубитељима Жарка и Весне и чуварима култа З. Ђинђића.

Питам "последње јављање" и "лудог скретничара" шта се дешавало од 8. седнице ЦК СКС па до почетка оружаних сукоба у пролеће 1991. године. Да ли се сећате како је тада изгледао Дневник РТБ-а? И колико је трајао? Знате ли због чега је постојала рубрика у политици "Одјеци и реаговања"? Мислите ли да је Аркан хапшен у Хрватској због организовања навијача Црвене звезде? Да ли знате да су Глигоров и Изетбеговић нудили федерацију преостале четири републике а са Словенијом и Хрватском конфедерални однос али само под једним условом - да сви буду равноправни? Зашто је пропала та идеја. Па Слоба је хтео да буде други Тито, да буде главни, да се за све пита, да о свему одлучује..И шта се десило. Па, наравно на то нико није хтео да пристане. Албанци са Косова су планирали самосталност, или Велику Албанију, како год, више од једног века. На те њихове претензије Србија својм трапавом, кратковидом политиком укида аутономију, заводи репресију, немојмо се лагати, Албанци су од тада били грађани другог реда да би се '97 дигли на оружје. Тачно. Нико никада из МЗ није оспоравао полицијским снагама Србије да осујете оружану побуну, али, не и да поред Јашарија побије и још 30-ак чланова његове породице-фамилије. Е ту је пробле, због тога смо бомбардовани и на крају, веровали или не, можда не знате Србија је (на моју а верујем и вашу велику жалост) изгубила Косово коме смо, када смо се мало дозвали памети нудили чак и "више од аутономије, мање од независности". Тада је већ све било касно. Поздрављам вас обојицу посеебно "лудог скретничара" пошто сам и ја био железничар - отправник возова али не и луд.

Ponovicu ono sto je napisao jedan od mojih uvazenih prethodnika. Ako je Nikolic izbor naroda i opozicije za predvodnika te iste opozicije onda tesko i narodu i opoziciji.
Zapravo da budem jos konkretniji. Pokusaj marginalizovanja Kostunice i razbijanja najvece opozicione stranke SRS jesu najveci uspesi Nikolica, medjutim mislim i da su ti tzv. uspesi pre svega uspesi spin majstora iz Demokratske stranke, nekolicine tajkuna i ambasadora.
Uveren sam da je ovo maksimum koji je dostigao Nikolic i ocekujem brzi oporavak SRS na racun SNS kao i povratak Kostunice kao neprikosnovenog opozicionog lidera, jedinog sa drzavnickim kapacitetima.
Do tada, neka traje ova lazna borba SNS i DS,prazne pretnje i medjusobne kvazioptuzbe a u stvari latentno razmisljanje o tzv.velikoj koaliciji koja ne bi bila nista drugo do, poznavajuci ove dve stranke, cerupanje bogatog finansijskog kolaca.

Slazem se sa zavrsnim komentarom Marka.Kosta Cavoski je jedan od retkih koji uliva poverenje svojim istrajnim i principijelnim stavovima u korist Srbije.Nazalost, imamo jos jako malo politicki neukaljanih,ljudi koji se jos nisu prodali,tj,takvih ljudi iza kojih bi ja ,do sada politicki neopredeljen rado stao.

Toma, naravno,a ko bi drugi.

Никада тог вечитог друголигаша, искомплексираног и нехаризматичног, а при том дебело намазаног и продатог, нећу подржати, нема шансе, вечито сам у опозицији, нисам члан радикалне странке али сам њихов гласач, али иза Николића нећу стати - нема шансе. За мене је он један безначајан, и сасвим просечан политичар чак иако потиснем овај презир који осећам према њему због окретања леђа Шешељу.
Николић и Тадић за мене су само две различите опасности за Србију.

Zeleo bih da ukazem na nekoliko cinjenica:
1. Pogledajmo Nikolicevu politicku zaostavstinu: ona je samo bleda senka Seseljeve, a Seseljeva je prakticno ravna nuli(ako izuzmemo knjige koje je pisao, a to je mogao da radi i bez bavljenja politikom). Dakle, o Nikolicu se ne moze nista konkretno reci, osim da je neko ko se dobro snalazi u ovom nasem politickom blatu, a nisam siguran da narod ima bilo kakve koristi od toga.
2. Sam Nikolic nema neke posebne licne kvalitete. Ima samo srednju skolu(dakle, nema nikakvo obrazovanje, nikada se pre politike ni sa cim nije bavio), ne govori strane jezike, cak i nacionalno svesna inteligencija ga se po malo plasi. Postoji, naime, bojazan da bi njegov dolazak na vlast za duze vreme bacio nacionalno orijentisano biracko telo u ruke Tadicu, jer bi vrlo brzo bilo jasno da on prosto nema kapacitete da vodi drzavu. Setite se njegove izjave izracene u afektu da je bolje da Srbija bude ruska gubernija. Drugosrbijanci i DS samo cekaju takve gluposti da diskvalifikuju politiku nacionalnih stranaka.
3. Skoro je Aleksandar Vucic bio gost americkog stejt dipartmenta i bio primljen od strane sluzbenka veoma niskog ranga, za koga verovatno niko u Srbiji do tada nije cuo. Sta ovo pokazuje? Ljudi koji su za Amerikance govorili da su "potomci lopova i kurvi" sada su toliko "legli na rudu" da pristaju na nesto na sta se inace ne pristaje. Upornost Nikolica i SNS da pokazu da oni nisu stari radikali i da su odustali od Seseljevog ekstremizma je tolika da ce tesko odustati od kapitala koji su tako stekli . Dakle, malo je vervoatno da ce se suprotstaviti domacoj pseudoeliti, EU i SAD oko bilo kog bitnog pitanja, kao sto su na primer odnosi sa EULEX-om, uspostavjanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, federalizacija Srbije uz vracanje na resenja za Vojvodinu iz 1974., itd.

Ako je Srbija pre jednog veka na celu vlade imala intelektualce skolovane u Becu, Parizu i Cirihu, ona i danas zasluzuje nekog makar takvog kalibra.

Тома Николић није "опозиција" режиму Бориса Тадића! Цепањем СРС-а и приласком СПС-а табору евроунијата престала ја сва дискусија о оправданости евро интеграција, поново се отворило питање чланства у НАТО-у,подјармљена је Скупштина, донет је Статут Војводине и покренут процес "прећутног" мирења са "реалношћу" Косовске "збиље". Питање евроинтеграција је потом постало општеприхваћен коцепт на коме своје програме граде странке позиције и опозиције. Вучић је сада радо приман у Вашингтону и Бриселу и СНС се већ третира као "успешан" чинилац евроунијатског система. Тома и Вучић су послужили оганизаторима система који се зове "режим Бориса Тадића" да се уништи СРС и да се са дневног реда скину "обезвређене и архаичне" теме попут "права српског народа да има своју државу", као и питања општих права Срба на просторима бивше СФРЈ. Успеси Србије током ХХ века обезвређени су, а жртве дате у ослободилачким ратовима заборављене и занемарене. Србија се политички и територијално враћа у 19 век. Од данас, после успеха на вождовачким изборима имаћемо још успешнији режим Бориса Тадића који има и своју легитимну, али марионетску,контролисану опозицију оличену у СНС. Тома и Вучић ће нас подсетити шта знати "водати Турцима опанке"! Србија је сада заиста и у свим сегментима ОКУПИРАНА. Ако рачунате да ће мо ми, радикали, пристати да будемо део тог окуптаорског система немојте се улудо надати! Време ће показати да су Тома и Борис ЈЕДНО! Насупрот и упркос њима стајаће једино СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА !!!

Posle 50 god. neprekidnog "rada" svih "prijatelja" i "neprijatelja" i dalje ne možemo da se fokusiramo na osnovne strategijske ciljeve naroda i države. Moramo shvatiti da u istoriji vlada dinamika, a ne statika i da događaji i uslovi se stalno menjaju. Nikako ne možemo da prebolimo greške i poraze iz prošlosti. Da se razumemo, smatram da ne treba da zaboravimo, ali moramo imati jednu praktičnu i razboritu crtu u svom mentalitetu i da prepoznamo trenutak kada se ne sme grešiti već kada se sve fizičke i mentalne snage naroda i države stavljaju u funkciju očuvanja i opstanka naroda i države. Zbog ove crte posebno sam cenio Rimljane i Vizantince, koji su znali koji je to trenutak kada na čelo mora da dođe najbolji i najsposobniji, bez obzira na lične ambicije i mišljenja. Sada je trenutak za to. Više imena nemaju značaj, već isključivo dela. Po tome će mo poznavati da li je onaj kome je delegirana odgovornost i pravi za to. Samo po rezultatima, koji moraju biti vidljivi i merljivi. U naš sistem treba ugraditi sve one modele savremonog organizovanja države i društva koji u sebe neposrednije uključuju narod (Švajcarski model npr.). Takođe, smatram da treba ubrzati proces decentralizacije (ali ne u ovom pogubnom smislu koji je na delu danas), u smislu da treba, možda na nivou opštine uvalačiti ljude da se konkretno interesuju za svoju sudbinu, da shvate šta znači upravljati sopstvenim resursima, kako ih optimalno koristiti, da izdrže i obajsne svojim najbližima njihove postupke i na taj način stvarati lidere koji imaju osećaj za zajednicu. Kako narod kaže na snegu su svi tragovi vidljivi.

Поздрав "лудом скретничару" из напомену да нисам користио окоштале фразе, напротив, изнео сам чињенице које на овим, српским, просторима углавном не пролазе. Али, ја ту не могу ништа. Могу да изнесем своје мишљење које поткрепљујем историјским чињеницама. Фразе у смислу међународна завера против Срба, нови светски поредак, Ватикан и сличнo за мене не значе ништа. То што ја мислим не даје ми право да оспоравам ваше демократско, људско и како год право да Ви и ваши истомишљеници у то не верујете. Још један поздрав!