недеља, 12. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Француска борба за Русију

Kоментари (12) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 30 новембар 2009 13:26
Бранко
Свака политика у своје вријеме и за одређени моменат. Ово велике силе користе за своју корист.

А зна се ко надрља у тим односима...
Препоруке:
0
0
2 понедељак, 30 новембар 2009 15:32
Simic Manojlo
Postovana gospodjo Mila !

Vasa analiza je toliko divna, da navodi na
apsurdnu pomisao, da sa protokom vremena, prave
erudite postaju sve veca rijetkost.
Meni je narocito interesantan pasus o pariskom
Konzervatoriju " Sergej Rahmanjinov ".
Njegova Simfonija br.2 u E-molu, Op.27 (narocito
pod dirigentskom palicom Sergeja Cajkova), izvodi
se, u citavoj Sjevernoj Americi, u vokalnoj
interpretaciji neke veoma popularne pjevacice ( da
sada ne trazim ime ), i moze da se cuje na raznim
javnim mjestima , i narocito po njihovim velikim
ducanima. Svi je znaju , a kad sam jednoj koleginici rekao, da je to sto " hjumi " i pjevusi
Sergej Rahmanjinov, odgovorila mi je :
" Russian sacks ".
Ovo nas, na neki nacin, dovodi u vezu sa Vasom ,
tako tacnom konstatacijom da se " nasa mala Srbija
necka i preispituje, sta je dobila, a sta
izgubila ... ", jer ostavlja opor utisak , da
nasa nadobudna " prozapadna Vlada ", uopste
nije svjesna znacaja te ruske ispruzene ruke, koja
zbog ignorantskog odnosa tih nasih " demokrata ",
moze zauvijek da ostane, viseci u vazduhu.
Imati takav odnos, maskiran formalnim , nevoljkim
" odradjivanjem " posla, prema velikom narodu,
velike kulture i uticaja u Svijetu, koji ocigledno
zeli da pomogne, uz istovremen puzilacki i podanicki karakter nase komunikacije sa "zapadom",
koji, ocigledno , trazi i najmanju sansu za nove i
nove ucjene, znaci punu i potpunu nedoraslost
znacaju istorijskog trenutka.
Препоруке:
0
0
3 понедељак, 30 новембар 2009 17:18
паја патак (1)
@Бранко: “А зна се ко надрља у тим односима...“ Ех, Бранко, надрљала је и Русија у односу на Француску пар пута у прошлости. Остављајући Наполеона по страни, узмите нпр. Кримски рат (1854-1856) у коме је Француска одушевљено учествовала против Русије. О томе сведоче и познати париски топоними – нпр. Булевар Севастопољ (и метро станица), па трг Алма (и истоимени мост на Сени), а има тога још. Истина, пропустили су да неком тргу, мосту, или метро-станици дају име „Петропавловск“ – није им баш било згодно, јер је на другом крају света, на Камчатки, у том истом рату, руска флота под командом адмираја Јефимија Путјатина поразила комибновану британско-гранцуску флоту, а десантни одреди су им били десетковани. Нешто више од пола века касније, док су руски војници стотинама хиљада гинули на бојиштима Источне Пруске у Првом светском рату, жртвовани само са једним циљем (ниједним од значаја за војну стратегију Русије): одвлачења немачких војних ефектива ради спасавања опседнутог Париза, Руси су им били добри. У току Грађанског рата у Русији, Француска је више одмагала него помагале противнике бољшевика, “Беле“ – своје номиналне савезнике, и после њиховог пораза, (1920. г.) је евакуисану (Белу) армију генерала Врангела интернирала на окупираној турској територији у логорима Галипоља, где су Французи те своје бивше савезнике третирали на најпонижавајући начин, горе него ратне заробљенике. Одатле је, после дужег времена, већину њих спасла Краљевина СХС, примивши их на своју територију а Француска је одузела целокупно бродовље руске Црноморске војне флоте (по ефективима јаче од италијанске) упркос жељи генерала Врангела да припадну Краљевини СХС, и - за рачун надуваног, добрим делом измишљеног руског дуговања, интернирала руску флоту у Бизерту, где је ова до средине тридесетих година постепено иструнула (наставак следи).
Препоруке:
0
0
4 понедељак, 30 новембар 2009 17:19
паја патак (2)
Гђа Алечковић- Николић, оптимистички гледа, говорећи о својим студентским виђењима руских избеглица у Паризу, и каже да је касније схватила „да је руска емиграција била одувек једна од најцењенијих и најбоље позиционираних исељеничких група у Француској.“ Прво – не ради се о емигрантима, него о избеглицама – а друго: нема говора о „одувек“ – тек се добро позиционирао значајан број представника друге генерације тих избеглица. Прва њихова генерација је ( упркос својим високим квалификацијама и пореклу) међу Французима била позната као извор јефтине радне снаге за Реноове и фабрике тешке индустрије, као портири хотела и ноћних локала, новински колпортери, такси шофери, клошари и – са малим изузецима, као прихваћени уметници и стручњаци – али увек као презрени странци са тешком муком добијеним дозволама боравка. У Другом светском рату се на Источном фронту, на немачкој страни, против Црвене Армије, предано борила добровољачка француска СС дивизија (33e Waffen-Grenadier-Division der SS Charlemagne (französische Nr. 1 С). Нисам само сигуран да ли је париски трг (и метро станица) Стаљинград тако назван у спомен да борбу те француске СС дивизије на Источном фронту, или – ипак, не? Толико о француском пријатељству према Русији. Садашње удварање Француске Русији је диктирано чисто себичним француским разлозима. Саркози својим ставом у односу на Русију, по мом мишљењу, одражава став француског естаблишмента. Његово елегантно бекство на Карибе ме подсећа на сличан гест једног балканског председника (само, тај је побегао у Румунију). Сигуран сам да Путин зна све ово, не заборавља и не опрашта – али јако је добро да је Русија сада енергетски толико моћна да може себи дозволити да остави по страни Брисел и по свом избору склапа погодбе са појединим државама. Надам се само да ће у том погледу у великом луку заобићи „перфидни Албион“, који је, уосталом, кроз историју увек стајао иза француских чињења и нечињења против Русије, а сам увек био архи-непријатељ Русије.
Препоруке:
0
0
5 понедељак, 30 новембар 2009 19:51
Пречанин
Не знам ништа о Руско-француским релацијама, хвала велика уваженој г-ђи Алечковић-Николић на интересантним информацијама.

Држим да би било занимљиво да неки комепетентан аналитичар овако обради руско њемачке економске односе. Чини ми се да су они још интензивнији. Неколико хиљада њемачких фирми послује са Русима. Разговарао сам са Нијемцима који тамо раде. Говоре с поштовањем о Русији. Велико градилиште. А, у Франкфурту се, на улици све чешће чује руски а руске новине се нуде на већим трафикама. На њемачкој ТВ руске теме су све чешће а на руској ТВ гледамо њемачке рекламе!

Један Рус ми недавно рече да се његова земља окренула озбиљним партнерима. Неки некадашњи савезници су у трећем плану. Прошло је каже вријеме "када су могли само Русији утрапити месо лошег квалитета..."
Препоруке:
0
0
6 уторак, 01 децембар 2009 02:00
Радгост
Поштована госпођо,
Ма да ли су Французи запалили Москву као израз
своје наклоности према Русији?
Генерал Милорадовић,заповедник заштитних јединица
код Фелдмаршала Кутузова,јесте један од највећих
јунака у одбрани Русије од,како Ви кажете,француске
русофилије.Пре битке народа код Лајпцига,генерали
Блихнер и Милорадовић,проводили су сате припремајући
победнички напад на Французе;Милорадовић није
говорио немачки а Блихнер,Прус није знао руски!
Славни и преславни велики Гете,био је запањен
и разочаран видевши своје сународнике прусе
како се грле са ослободилачком руском војском.
Гете је једноставно сматрао да примитвни пруси
не разумеју вредности које су донели французи
на бајонетима.
На генерала Милорадовића је извршен атентат 1825г.,
у време док је био цивилни и војни заповедник Москве.
Друштво које је извршило убиство(Северно) је углавном
себе сматрало напредном цивилизованом "елитом";
наиме,Французи,Наполеон,"елита",итд су прогласили
Милорадовића да се против француза бори непристојно
јер није наредио руским сељацима да снабдевају француску војску сеном за коње!
Препоруке:
0
0
7 уторак, 01 децембар 2009 08:40
Srboljub Savic
Dragi komentatori,
Postovana g. Aleckovic-Nikolic,
Rusko-francuski odnosi su dugi, pa dodajmo infor-
macije, pre analiza i osuda.
Uostalom, ideju clanka sam shvatio vise kao tugo-
vanku nad nasom neosnovanom arogancijom, nego
neko svrsatvanje.
[Dok je uticaj francuske (pa i ruske)kulture u
Srbiji bi jaci, nije bilo prostora za razne
"kulture".]
Istorija rusko-francuskih odnosa pocela je i pre
Petra Velikg (koji je pored italijanskih, angazovao
francuske arhitekte u projektovanju i gradnji Sankt
Petersburg-a). Rusija (bar plemstvo)nije zaostajala
za Evropom, prihvatajuci neprokosnovenost francus-
kog jezika u diplomatiji i "francusko" vaspitanje
(pogotovo, mladih dama). "Francusko" je bilo (i
osatlo) pojam otmenosti (plemstva) i kulture.
[SSSR je zato masovno proizvodio "sampanjac", sa
namerom da otmenost priblizi svima, posebno radnic-
koj klasi.]
Ruska stradanja u ratovima XIX i XX veka, nisu
bitno promenila odnos, ni naroda ni svih vlasti
prema "francuskom".
Sa druge strane, pored popularnosti mnogo cega ruskog i doprinosa Rusa Francuskoj, Francuzi su
(ne mali deo) voleli Ruse. Francuska komunisticka
partija (dugo snazna) podrzavala je itekako SSSR.
Staljinova (pobednika nemackog nacizma)smrt je vise oplakana u Francuskoj nego bilo gde van SSSR.
Zbog istorije i danasnjih odnosa u Evropi i svetu,
ne treba ni najmanje da cudi privredna saradnja
dve zemlje.
Medjutim, ono sto Srbija lakse moze da postigne i
sebi pomogne, prenebregava se.
[A propo! Ruski kozaci, prodrevsi u Pariz, posle
progona Napoleona, ostavili su ime pariskoj (i
francuskoj) instituciji - BISTRO-u (brzo, ruski).]
Rusi i Francuzi misle na profite, grade buducnost,
veze i uticaje, polazeci od zajednickog i bliskog.
[Rusko-nemacki odnosi, takodje jos iz doba Petra I
takodje nisu (ni ranije ni sada) samo odnosi
neprijateljstava u ratovima.]
S postovanjem,
S. Savic
Препоруке:
0
0
8 уторак, 01 децембар 2009 10:38
Бранко
За пају

У реду то што кажеш... Само данас руса и француза има пуно, имају своје (колико-толико) јаке државе, утицајне су, економски јаке...

А мене само мој народ занима. За и једне и друге ме заболи, и они и њихова историја. Ако изузмемо часне појединце...
Препоруке:
0
0
9 уторак, 01 децембар 2009 11:13
брм
не разумем порив да се прагматична политика и здраворазумска економија мотивисана профитом (као и све нормалне економије) преводи у категорије русо/франко филија, братства и љубави...
Препоруке:
0
0
10 уторак, 01 децембар 2009 12:15
паја патак
@Srboljub Savic : “….pa dodajmo informacije, pre analiza i osuda….” И ја, и @Радгост смо изнели историјске чињенице о Русији и њеном (делимичном) искуству са Француском.
Добро, да видимо неке инфомације које пружате: „...SSSR je zato masovno proizvodio "sampanjac", sa namerom da otmenost priblizi svima, posebno radnic koj klasi.]...“ Шампањац се у Руској Империји производио далеко пре настанка СССР-а. Најстарији писани подаци кажу да је за владе императора Павла I, 1799г. на Криму почела производња шампањца. Она се током времена толико разгранала и развила, да на Светској Изложби 1900.г., у Паризу, на слепој проби (маскиране флаше) , Гран При није добио ниједан од најбољих француских шампањаца, него руски шампањац прозведен у заводима кнеза Лава Сергејевича Голицина, на Криму. А радничкој класи остављам отменост, СССР и његов шампањац који совјетски властодршци сигурно нису пили.
„ [A propo! Ruski kozaci, prodrevsi u Pariz, posle progona Napoleona, ostavili su ime pariskoj (ifrancuskoj) instituciji - BISTRO-u (brzo, ruski).]“ Да, то је популарна легенда – али не и више од тога. Стручна етимологија те речи аргументовано побија ову шармантну легенду. Између осталог, прво забележено помињање те речи је из 1884.г., читавих седамдесет година после краткотрајног боравка козака у Паризу – а (без улажења у детаље), корени те речи се налазе у неколико локалних француских дијалеката.
Иначе – да поновим – сматрам да је врло корисно што Русија закључује посебне уговоре (па и са Француском), и ту (депласирана) љубав међу њима не треба да има никакве улоге, дакле – то уопште не осуђујем. Да закључим једном српском пословицом: „Љубав за љубав, а сирење за паре!“
Препоруке:
0
0
11 уторак, 01 децембар 2009 15:58
Радгост
@Паја Патак “...баш тако,о сирењу и љубави...“

Домећем о француској словенофилији према Србима.
Година 1813;стање непосредно пре боја на Чегру.
Очекивало се да турска војска напусти Ниш,без боја,без тепање!
Али оћеш,уз звуке ганц нове корачнице,француски официри су убедили Турке
да крену у бој против Срба.
Победници у том боју су направили Ћеле Кулу!
У прошлости је било много малих и великих бојева између Срба и Турака,
али победник није правио такве споменике.
Нишава и Морава су по злу запамтиле француску корачницу.
Даље,упркос француском настојању да Турској наметне француски језик,
српски језик(призренско-јужноморавски)је остао у употреби у Турској.
Да ли се српско име Бродница односи на град Штрасбург/Страсбур?
Живое пиво има предност у односу на шампањац,за мене.
Препоруке:
0
0
12 петак, 04 децембар 2009 12:18
Mile
Najaktivniji antiruski spijuni za vreme SSSR - Francuzi!("Istorija KGB",A.Sever)
A o ulozi Sarkozija(Sarkofaga)obavezno nabaviti i procitati knjigu Tatjane Gracove(prof. na Vojnoj akademiji Rusije)-"Sveta Rusija protiv Hazarije"!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер