Postovana gospodjo Mila !

Vasa analiza je toliko divna, da navodi na
apsurdnu pomisao, da sa protokom vremena, prave
erudite postaju sve veca rijetkost.
Meni je narocito interesantan pasus o pariskom
Konzervatoriju " Sergej Rahmanjinov ".
Njegova Simfonija br.2 u E-molu, Op.27 (narocito
pod dirigentskom palicom Sergeja Cajkova), izvodi
se, u citavoj Sjevernoj Americi, u vokalnoj
interpretaciji neke veoma popularne pjevacice ( da
sada ne trazim ime ), i moze da se cuje na raznim
javnim mjestima , i narocito po njihovim velikim
ducanima. Svi je znaju , a kad sam jednoj koleginici rekao, da je to sto " hjumi " i pjevusi
Sergej Rahmanjinov, odgovorila mi je :
" Russian sacks ".
Ovo nas, na neki nacin, dovodi u vezu sa Vasom ,
tako tacnom konstatacijom da se " nasa mala Srbija
necka i preispituje, sta je dobila, a sta
izgubila ... ", jer ostavlja opor utisak , da
nasa nadobudna " prozapadna Vlada ", uopste
nije svjesna znacaja te ruske ispruzene ruke, koja
zbog ignorantskog odnosa tih nasih " demokrata ",
moze zauvijek da ostane, viseci u vazduhu.
Imati takav odnos, maskiran formalnim , nevoljkim
" odradjivanjem " posla, prema velikom narodu,
velike kulture i uticaja u Svijetu, koji ocigledno
zeli da pomogne, uz istovremen puzilacki i podanicki karakter nase komunikacije sa "zapadom",
koji, ocigledno , trazi i najmanju sansu za nove i
nove ucjene, znaci punu i potpunu nedoraslost
znacaju istorijskog trenutka.

Гђа Алечковић- Николић, оптимистички гледа, говорећи о својим студентским виђењима руских избеглица у Паризу, и каже да је касније схватила „да је руска емиграција била одувек једна од најцењенијих и најбоље позиционираних исељеничких група у Француској.“ Прво – не ради се о емигрантима, него о избеглицама – а друго: нема говора о „одувек“ – тек се добро позиционирао значајан број представника друге генерације тих избеглица. Прва њихова генерација је ( упркос својим високим квалификацијама и пореклу) међу Французима била позната као извор јефтине радне снаге за Реноове и фабрике тешке индустрије, као портири хотела и ноћних локала, новински колпортери, такси шофери, клошари и – са малим изузецима, као прихваћени уметници и стручњаци – али увек као презрени странци са тешком муком добијеним дозволама боравка. У Другом светском рату се на Источном фронту, на немачкој страни, против Црвене Армије, предано борила добровољачка француска СС дивизија (33e Waffen-Grenadier-Division der SS Charlemagne (französische Nr. 1 С). Нисам само сигуран да ли је париски трг (и метро станица) Стаљинград тако назван у спомен да борбу те француске СС дивизије на Источном фронту, или – ипак, не? Толико о француском пријатељству према Русији. Садашње удварање Француске Русији је диктирано чисто себичним француским разлозима. Саркози својим ставом у односу на Русију, по мом мишљењу, одражава став француског естаблишмента. Његово елегантно бекство на Карибе ме подсећа на сличан гест једног балканског председника (само, тај је побегао у Румунију). Сигуран сам да Путин зна све ово, не заборавља и не опрашта – али јако је добро да је Русија сада енергетски толико моћна да може себи дозволити да остави по страни Брисел и по свом избору склапа погодбе са појединим државама. Надам се само да ће у том погледу у великом луку заобићи „перфидни Албион“, који је, уосталом, кроз историју увек стајао иза француских чињења и нечињења против Русије, а сам увек био архи-непријатељ Русије.

Поштована госпођо,
Ма да ли су Французи запалили Москву као израз
своје наклоности према Русији?
Генерал Милорадовић,заповедник заштитних јединица
код Фелдмаршала Кутузова,јесте један од највећих
јунака у одбрани Русије од,како Ви кажете,француске
русофилије.Пре битке народа код Лајпцига,генерали
Блихнер и Милорадовић,проводили су сате припремајући
победнички напад на Французе;Милорадовић није
говорио немачки а Блихнер,Прус није знао руски!
Славни и преславни велики Гете,био је запањен
и разочаран видевши своје сународнике прусе
како се грле са ослободилачком руском војском.
Гете је једноставно сматрао да примитвни пруси
не разумеју вредности које су донели французи
на бајонетима.
На генерала Милорадовића је извршен атентат 1825г.,
у време док је био цивилни и војни заповедник Москве.
Друштво које је извршило убиство(Северно) је углавном
себе сматрало напредном цивилизованом "елитом";
наиме,Французи,Наполеон,"елита",итд су прогласили
Милорадовића да се против француза бори непристојно
јер није наредио руским сељацима да снабдевају француску војску сеном за коње!

За пају

У реду то што кажеш... Само данас руса и француза има пуно, имају своје (колико-толико) јаке државе, утицајне су, економски јаке...

А мене само мој народ занима. За и једне и друге ме заболи, и они и њихова историја. Ако изузмемо часне појединце...

@Srboljub Savic : “….pa dodajmo informacije, pre analiza i osuda….” И ја, и @Радгост смо изнели историјске чињенице о Русији и њеном (делимичном) искуству са Француском.
Добро, да видимо неке инфомације које пружате: „...SSSR je zato masovno proizvodio "sampanjac", sa namerom da otmenost priblizi svima, posebno radnic koj klasi.]...“ Шампањац се у Руској Империји производио далеко пре настанка СССР-а. Најстарији писани подаци кажу да је за владе императора Павла I, 1799г. на Криму почела производња шампањца. Она се током времена толико разгранала и развила, да на Светској Изложби 1900.г., у Паризу, на слепој проби (маскиране флаше) , Гран При није добио ниједан од најбољих француских шампањаца, него руски шампањац прозведен у заводима кнеза Лава Сергејевича Голицина, на Криму. А радничкој класи остављам отменост, СССР и његов шампањац који совјетски властодршци сигурно нису пили.
„ [A propo! Ruski kozaci, prodrevsi u Pariz, posle progona Napoleona, ostavili su ime pariskoj (ifrancuskoj) instituciji - BISTRO-u (brzo, ruski).]“ Да, то је популарна легенда – али не и више од тога. Стручна етимологија те речи аргументовано побија ову шармантну легенду. Између осталог, прво забележено помињање те речи је из 1884.г., читавих седамдесет година после краткотрајног боравка козака у Паризу – а (без улажења у детаље), корени те речи се налазе у неколико локалних француских дијалеката.
Иначе – да поновим – сматрам да је врло корисно што Русија закључује посебне уговоре (па и са Француском), и ту (депласирана) љубав међу њима не треба да има никакве улоге, дакле – то уопште не осуђујем. Да закључим једном српском пословицом: „Љубав за љубав, а сирење за паре!“

Najaktivniji antiruski spijuni za vreme SSSR - Francuzi!("Istorija KGB",A.Sever)
A o ulozi Sarkozija(Sarkofaga)obavezno nabaviti i procitati knjigu Tatjane Gracove(prof. na Vojnoj akademiji Rusije)-"Sveta Rusija protiv Hazarije"!