Ovo izlaganje je pravno- teoretski i strucno posmatrano sasvim uredu. Medjutim, drzava BiH, prvi put od pamtiveka nezavisna i medjunarodno priznata, je zaceta i rodjena od strane SAD i GB kao ratom sklepana tvorevina,dosad nevidjena. Trostrano partnerstvo i trostrano odlucivanje je najteze po prirodi stvari i to niko rado ne radi. Kada se u pravnoj teoriji pojavi nesto posebno/neobjasnjivo, onda se to proglasi kao "sui generis". Mozda bi se to moglo upisati i u grb BiH, pa da je niko ne dira?
Препоруке:
4
0
2
уторак, 08 октобар 2019 19:40
Компромис
. Милан Благојевић:". Прва је да у БиХ није потребно мијењати њен Устав да би се прописао другачији начин избора судија који би замијенили ово троје иностраних судија. Умјесто тога, Устав БиХ даје право Парламентарној скупштини БиХ да сва та питања уреди законом. Друга чињеница која произлази из Устава БиХ је да савезни законодавац тим законом може прописати и престанак вршења судијске функције иностраних судија и да умјесто њих судијску функцију врше домаћи држављани"...
Аутор добро примећује ненормалност да недржављани буду судије Уставног суда. Ја не знам имали то било где у свету изузев БиХ? Можда на Косову, опет не знам, не познајем довољно ситуацију.
Друго аутор заборавља чињеницу да је БиХ заснована на "компромису" и одлучивању "све три стране" тако да једна страна увек може да закочи одлучивање о било чему, например судијама Уставног суда, уласку у НАТО пакт, отцепљењу и др.
Препоруке:
3
0
3
уторак, 08 октобар 2019 21:15
То је цена мира - компромис.
. Милан Благојевић:" Али, прописујући то право Уставног суда, ниједном одредбом Устава БиХ није прописано да се поступак и организација тог суда не могу уредити законом. И на ово указујем не без разлога. Наиме, важећим Правилима Уставног суда БиХ тај суд је, у преамбули Правила, себи на неуставан начин дао за право да каже како наводно нема уставног основа да се законом уреде поступак и организација тог суда и да Правила тог суда наводно представљају једини правни акт којим се уређују та питања. "
Аутор опет заборавља да то тог закона не може доћи без сагласности све три стране. Довољно је да једна страна каже, хоћемо да остану стране судије и они ће остати, макар друге две стране биле за одлазак страних судија, тако и у погледу НАТО пакта, "признања Косова" и др изузев ако се изведе "правно насиље" да се референдумом прегласа једна страна и да се опет дође у стање рата. То је цена компромисног уређења, тачније цена мира да се избегне рат у случају прегласавања.
.jpg)
Аутор добро примећује ненормалност да недржављани буду судије Уставног суда. Ја не знам имали то било где у свету изузев БиХ? Можда на Косову, опет не знам, не познајем довољно ситуацију.
Друго аутор заборавља чињеницу да је БиХ заснована на "компромису" и одлучивању "све три стране" тако да једна страна увек може да закочи одлучивање о било чему, например судијама Уставног суда, уласку у НАТО пакт, отцепљењу и др.
Аутор опет заборавља да то тог закона не може доћи без сагласности све три стране. Довољно је да једна страна каже, хоћемо да остану стране судије и они ће остати, макар друге две стране биле за одлазак страних судија, тако и у погледу НАТО пакта, "признања Косова" и др изузев ако се изведе "правно насиље" да се референдумом прегласа једна страна и да се опет дође у стање рата. То је цена компромисног уређења, тачније цена мира да се избегне рат у случају прегласавања.