Ne mora biti baš po principu ili-ili. Polako. To što mnogi lože Tadića ne znači da će on i da sagori. Što se tiče G17 plus i njenog odnosa prema Rusiji i ruskom rukovodstvu, on je takav kakav je, ali nisu oni odlučujući faktor u Srbiji. Jedna je stvar upravljati sa radnim mestima i kreditima, a nešto sasvim drugo je usmeravati politiku jedne zemlje. I ako dođe do neželjenih i nepovoljnih tokova u odnosima Rusije i Srbije to neće biti ni zasluga ni krivica G 17, već, kad je u pitanju aktuelna vlada, isključivo DS i SPS. Politika Srbije se može voditi, a da se niko ni po uvetu ne počeše zbog toga šta kaže G17, i da ne pominjem Čanka i takve da ne ispadnem neozbiljan. Tadić ima na raspolaganju i DS, i SPS i SNS. Nije mi namera da ga i ja ložim, ali tako je. Ima kadrovsku osnova i za rusku i evropsku i sve druge varijante. On bira. Osim DSS-a i radikala, dakle tanke opozicije, sve drugo je njegovo.

Tadić je pokazao da će da ljubi skut i crnom đavolu da bi ostao na vlasti. Da mu je kojim slučajem vlast način da sačuva, oporavi i povrati Srbiju, to bi još moglo i da mu se oprosti (i s pravo se poredi sa Milošem Obrenovićem, kojeg strašno vole da spominju svi koji se dive "pragmatizmu" kao najvećoj vrlini). Ali pošto to očigledno nije slučaj...

Cela sovjetska i titoistička patetika samo je simptom mentalnog sklopa onih koji nemaju pojma ni kakvi su Rusi ni kakvi su Amerikanci ni kakva je EU, ali znaju da im moraju služiti ili laskati kako bi dobili pare i/ili vlast. To je sve.

Poseta Medvedeva jeste "spinovana" u korist Tadića i demokrature (kao uostalom i sve što se Srbiji dešava), ali ne mislim da je to bila namera Moskve. Nju zanima Srbija, a ne ko je tu na vlasti. Samim tim su oni veći Srbi od Srba, hteli to da priznaju ili ne.

Gorčina teksta mi je razumljiva, opaske u tekstu su hrabre. Baš zato mi je nerazumljiv STRAH autora, osim ako nije karikiran prikaz sloboda u Srbiji. Ne verujem da je Rusku delegaciju bilo šta iznenadilo u ovoj poseti, verujem da su sve već znali, pa čak i program svečane akademije. Komentari sa B92 su takođe očekivani, puste ulice su bezbednosna praksa ( u ovom slučaju, po meni, nepotrebna, ali nikad se ne zna...), bojkot ministara je takođe očekivan i dobar znak(znači nije bilo po njihovom), mada krajnje nediplomatski.
Po meni, Srbija je, OPET, država na kojoj će se dokazati prestiž svetskih sila. Ko će pobediti, više zavisi od samih sila i njihove želje za prestižom,nego od Srbije. Meni je mnogo interesantnija želja Srbije da pobedi onaj ko je gazi i ponižava, a ne onaj ko bi da je ojača. Tužno je kad sam radiš na svoju štetu i u korist svoje propasti. Trenutno se nadam da je Rusija, bez nas, odlučila da se izbori za svoj prestiž. Mi ćemo se valjda, opametiti kad nam bude bolje, i naravno, sve zasluge za to bolje, pripašće ministrima koji su bojkotovali pobednika.

Nisam pretjerani narcis, iako sam se od djetinjstva volio da ogledam u jezerima (22) gorovitog Durmitora, ali sam srećan i zahvalan na vaše komentare. Ozbiljni, sadržajni, iskreni. Što se tiče replike Toholja na tekst Sizifa, moram da kažem da je Sizif sve rekao u 8 redova, što je meni trebalo dve stranice. Jedno je narod u čemu ste Vi u pravu, gospodine Toholj, a drugo je politička elita, koja je antiruska. To što je dio elite napravio kičastu, da budem malo blaži, udvaračku Akademiju, ne znači da su spremni na temeljitu saradnju sa Rusima. Velike su to igre vladara iz sjenke. Ponekad dokučim te igre, ali ovoga puta nisam imao nijedan ozbiljan obavještajni izvor. Intuicija mi govori da će biti mnogo ružnog po Srbiju. Politička elita Srbije je evroatlatnska. Još kao anonimusi ušli su u to blato, povratka nema. Kada je protutnjio peti oktobar, ostranjivano je sve što je rusko. Jedna muzičarka došla je 2000. za pomoćnika ministra Svilanovića (MSP) za štampu, kulturu, nauku, prosvetu. Prekinula je sve programe i protokole dugogodišnje saradnje sa Rusijam u svi tim oblastima, ne samo sa Rusijom, već i sa svim bivšim zemljama Varšavskog pakta. Danas škole u Srbiji, uključujući i dvije filološke (Beograd, S. Karlovci) kubure sa brojem djece koja uče ruski jezik.U cijeloj prvoj godini u S. Karlovcima rusko odeljenje nisu mogli popuniti, iako je bilo potrebno 12 učenika. Na testu (prijemnom) prijavilo se više od 80 "engleza", a u toj školi se izučava 11 stranih jezika. Sjetimo se samo kako je Labus grubo uvrijedio tu veliku zemlju zbog duga u klirinškim dolarima, bez obzira što je tada bio čovjek koji se nije trijeznio na čelu Rusije. Lično sam sastavio nacrt note izvinjenja koja je uručena Ambasadi Rusije. Sizif je u pravu, ne može Srbija da izigrava jagnje koje sisa dvije ovce, a da se ne govori da sisa četiri. Rusi će ubrzo pokazati koji su pravi rezultati posjete. Biće onda, kome opanci, a kome obojci.