Одличан текст. Рекао бих да су нам на власти они који хрле у сваку власт. Штета што Медведев није у Сава центру цитирао Путина: "Основе руске безбедности су нуклеарно оружје и Православље."

Odlicna analiza 65. godisnjice oslobodjenja Beograda od Nemaca, tj. proterivanja Nemaca iz Beograda, kako kaze autor. Ja licno koristim pojam "navodno oslobodjenje". Okupacija od strane titoista - najperfidnija varijanta komunizma - je za Srbiju i Srbe u celini jos daleko pogubeljnija od nemacke. Nemci su ubijali Srbe iz odmazde za od strane komunista nepotrebno ubijene Namce, dok su titoisti u Srbiji likvidirali preventivno upravnu i privrednu elitu. Nisu mi dostupni tacni podaci, ali je broj od strane titoista pobijenih Srba verovatno veci od broja od strane Nemaca streljanih! Srbija se do dana danasnjeg nije od toga oporavila i nema izgleda, da ce se situacija u dogledno vreme poboljsati. Razlog: Srbiju vode Titovi pioniri!

Каква јадна замена теза и још јаднији стереотипи! Историјски догађај о коме је реч се стварно одиграо, са учесницима који су заиста херојски изгинули за слободу београђана и то се не може пребрисати гумицом из идеолошких разлога, као да се ништа није десило. Отприлике, они су носили црвену звезду на капама, њихове жртве не вреде. Чудовишно!

Хвала Мирко К. на добром коментару. Чудим се Александру Л. на лошем покушају да објасни шта се славило 20-ог октобра.

Невероватно подмукао текст. Шта је господа из "мирног времена" очекивала? Поставио бих једно просто питање, да мало обрнемо ствар.Какава би била академија, ако би је и било,да Црвена армија није победила у свом Великом отаџбинском рату? Уосталом, шта мислите да ли би постојало нешто што се зове Руски народ, да ли би смо дочекивали нешто што се зове канцелар, које би поносно ходало улицом која има назив Александар Лер. Ко вам гарантује да сутра нећете ви сутра шетати улицама имена Клинтон, Солана, Блер, као они у Приштини. Треба се некада подсетити, прочитати нпр. Михајла Лалића, да и издаја и колаборација могу бити наследна "болест".Ако су ови који су сада на власти потомци титоиста, треба се запитати откуда код њих ова наследна болест. Можда су они ипак наследници оних што су денунцирали патриоте по Београду, изводили их на стрељања, а данас када су се вратили на власт укидају им називе улица.Савест је јако гадна ствар, па треба што пре затрти и помисао на херојство једне Загорке Маливук, Вукице Митровић и осталих. Слава нашим јунацима. Слава победничкој Црвеној армији.

Није чудно што се овим поводом А.Лазић сетио "Менуета за гитару". Као што су се владајући савременици Витомила Зупана упињали да нам креирају лажну представу о својим моралним начелима (наводно су у партизанима "стрељали саборца кад би убрао шљиву из воћњака кроз који су пролазили"), тако се и ова власт, збрда-здола изрежираним представама, упињала да све убеди у искреност неговања успомене на ослободиоце Београда. Одустајање од колективног лакирања прошлости, Зупану је донело пуно невоља, али га је и сврстало у ред најзначајних писаца са ових простора. Међутим, за актуелну лакировку, нема значајних последица ни у једном смеру. По свом опробаном обрасцу, ДС креатори јавног мњења представили су слике које ће се једнима ипак допасти, а другима неће толико сметати, тј. други ће већ разумети неопходни прагматизам. Дакле, нешто што "нити смрди, нити мирише", и "NATO и Русија", и "Косово и Европа", и ... То их чини јачим и дуговечнијим од претходника, а актуелну ситуацију тежом за појаву новог Зупана. Живојин Павловић је снимио филм по "Менуету за гитару" ("Довиђења у следећем рату"), а данашњим филмовима, њихови творци се утркују ко ће бити ближи званичној верзији, односно једном Булајићу!
Још у Менуету, Зупан је у очекивану херојску причу, уметао "обичну" тему мушко-женског односа, сексуалности и обичног, неидеолошког пријатељства. У "Игри с ђавољевим репом" те ће теме бити једине, тј. сасвим ће напустити ратну тематику.
Ови, међутим, не попуштају!

Dragi Aleksandre Laziću,

sviđa mi se tvoj tekst, i delim (napokon! po pitanju političko/istorijskog mišljenja/stava)tvoje utiske.
Lepe opaske, fina analiza.
verna čitateljka

Одличан текст, Александре. Требало би више да пишете. Пуно поздрава до новог чланка!

Хмх. Свашта написано овде, и у тексту и у коментарима.

Руси су баштинили Октобарску револуцију и Црвену армију, са све атомским оружјем. Њима је некако лакше да се осврну, кажу - јесте нас поубијао онај Грузин, јесте нам јахао по грбини пола века, затварао, ломио, рушио цркве, али, ако је за икакву утеху, макар нам је оставио државу која је од изразито земљорадничке, постала нуклеарна сила, прва отишла у свемир, држала пола света под контролом. А ми Срби? Шта смо ми баштинили од комуниста? Ништа - државу су нам уништили, народ поцепали, а држава није постала ништа јача или организованија, напротив.

Наравно, под Немцима не бисмо боље прошли - јер деоба Србаља и цепање историјски српских крајева под њима је почело (Војводина, Босна, Крајина, Космет, источна и јужна Србија, Црна Гора - све је дато српском крвном непријатељу - ПРЕ комунистичког устанка, ако се добро историје сећам). Смета ми безразложно опљувавање по комунистима (које не волим), са све реченицама типа "Немци су нас убијали, ЈЕР су их комунисти нападали". Није ово тачно и не служи нам на част. Немци би убијали свакако - можда не би пострељали ђаке у Крагујевцу, али нешто би се већ нашло. Њима је у памћењу да смо их тукли у Првом рату, не тукли, него смо их оплавили од батина! Цена је била ужасна, али је и наша победа била велика. Ако смо ми заборавили, они нису - улазили су на Космет 1999., псовали све српско, дочекавши свој дан и своју освету. Неће то трајати, наравно. Али боли.

Јесу комунисти убијали, али никако убијање нису почели сами - Немци су их довели овде (умало да ми се омакне - створили су такву атмосферу!). Не треба то да заборавимо. Можда није пристојно, али да се мало нашалим - комуњаре јесу банда црвена, али су ипак наша банда. Немци нису нити ће икад бити.

А Медведева баш тако дочекивати - као Руса и пријатеља. Проблем је што су га дочекивали они којима је Русија само "један од стубова", а не (ретко) пријатељска држава.