У свему се слажем али истовремено питам. Бројни званичници НАТО пакта јасно су казали да су намерно правили убиства, намештали случајеве фалсификовали чињенице и њима нико ништа није урадиио. Чак ни наши те изјаве нису користили у поступцима пред хашким судом, продуженом руком НАТО пакта односно његове бесправне агресије на Србију.

Да се не ради о судбимана живих људи и да се не ради о стварно страдалим људима не само у Сребреници и не само Бошњака за поступке и закључке хашког трибунала човек би се могао грохотом смејати. У неким сегментима они превазилазе фарсу, постају фарса апсурда.

Сам појам геноцида, који у својој дефиницији укључује цео народ или групу, на целој територији је " геноцид у месној заједници".

Несумљиво је утврђено да у самом граду Сребреници није убијен нико, дословце нико, него да је било неких убистава наводно у Зворнику, или месној заједници Кравице, значи нема принципа "целе тероторије где живи тај народ" него и " општински геноцид" је не потврђен тако да се може радити једино о геноциду у месној заједници што ме подсећа на представу "Хамлет у Мрдуши Доњој".

Општински геноцид у Сребреници има само тај еквивалент Хамлет у Мрдуши доњој.

Рекох да није тужно и жалосно могао би човек да се смеје, али никоме до смеха није.

Или можда јесте, можда је некима измамљен осмех?