На данашњи дан преминули су војсковође Живојин Мишић и Петар Бојовић, учесници свих ратова Србије од 1876. до 1918, укључујући Српско-турски рат, Српско-бугарски рат, оба балканска рата и Први светски рат, у коме су за своје војне заслуге одликовани чиновима војводе



ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ!



Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди...

Србијо буди достојна својих предака!

Velikani slavne srpske pobedničke vojske, slavne srpske vojvode Mišić i Bojović su svojim viteštvom, patriotizmom i velikim vojnostrateškim umećem zadivili ceo svet pa i neprijatelja. Veliki vojvoda Mišić je bio velikan kakav se rađa jednom u hiljadu godina. Razbio je višestruko jačeg i opremljenijeg neprijatelja na Ceru i Kolubari svojim hrabrim i mudrim odlukama i zadao domaće zadatke svim vojnim akademijama širom sveta gde se i dan danas izučavaju njegovi briljantni potezi. Samo se u njegovoj rodnoj Srbiji danas ništa od njegovih mudrih reči ne primenjuje. A potreban nam je sada najviše na svetu. Mudar je bio vojno a i politički. Savetovao je naivnog kralja Aleksandra da nipošto ne ulazi u zajednicu sa Hrvatima jer će nas to preskupo koštati, kralj Aleksandar nije poslušao i to nas je koštalo veka najsurovijeg stradanja i propadanja. Drugog velikog našeg vojvodu Bojovića su mučki, Srbiji na sramotu, u njegovoj starosti prebili komunisti od čega je kasnije i preminuo. Slava im.

Ne može nama i Srbiji biti bolje dok se ne iščupamo iz kandži titoizma. I dalje se o našim najvećim herojima ćuti, i dalje se deca ne uče kakve su to ljudine bile, i dalje se prikriva naša istorija a slave naše pogubne greške. Eto gledam malo pre vikipediju (koju svako može da edituje), gde šturo piše "По ослобађању Београда крајем 1944. године, десио се један немили инцидент у његовој кући од припадника ОЗНЕ. Преминуо је 19. јануара 1945. године, у својој кући у Београду." Nemili incident, nije nego. Ovo kao da je pisao lokalni komesar KPJ (ili opštinski funkcioner SNS-a, po jednoumlju razlike nema). Sramota i tuga kakav smo mi narod, šta dopuštamo. Dok se potomcima titovih komunista ne zabrani javna delatnost, ne oduzme opljačkana imovina koju su njihovi dedovi krvavo pokrali, dok se svim tim ozna-udbaškim familijama ne oduzme politička moć i uticaj, nema nam spasa, jer oni i dan danas vladaju svima nama.
Sve je isto, samo njega nema.

Najveci srbski vojskovodja u poslednja dva veka, Zivojin Misic, koji je zbog svojih razumnih stavova nailazio na neprijateljstvo onih koji su bili na vrhu drzave, pa je vise puta bio oktlonjen iz sluzbe, da bi ga morali zvati kada je bilo najteze.

Tolike su brojne pobede koje je izvojevao da o njemu nema potrebe da govorim. Govoricu o njegovim porazima, a posebno onom koji je Srbe u I.SV ratu kostao istrebljenja: Naime on je bio protiv toga da se salje sva vojska, koja je imala hrane samo za 3 (TRI) dana zimi preko Prokletija, jer za njom bi stradao i narod, od gladi i tifusa koji je harao, posebno zbog neizbezne bliskosti ljudi u povlacenju. On je hteo da pokusa proboj obruca na Kosovu, pa da se vojska rasprsi po srbskim brdima, prezivi i saceka trenutak za opstu vojnu pobunu. Ali to je bilo u suprotnosti sa Pasicem i Kraljem, koji su zeleli da dobiju internacionalni ugleda, i za to im nije smetala smrt u gladi i bolseti stotine hiljada boraca i naroda koji se povlacio.

Убише га усташко-коминистичке банде чији потмоци и данас владају Србијом преобучени у педерска одела и носећи педерско - лезбејске заставе.