Решење је да министар барем за основну школу пропише обавезно ношење униформи.Школе би требале да имају слободу једино у одлучивању о моделу и боји,а униформа би требала да буде обавезна за децу и наставнике.Сада имамо парадоксалну ситуацију да мој син,ученик 6.разреда у школу не може да уђе у "трофртаљкама" јер је то наводно непристојно,док неке од наставница које још имају шта да покажу сасвим нормално у "храм знања и образовања" долазе обучене како хоће,пошто се нико не усуђује да им приговори јер би час посла могао да буде оптужен за сексизам или недај боже мобинг.Истовремено,млађи наставници фурају свој фазон са модним детаљима као што су "педеруше"(извињавам се педерима),фенси руксацима,брадицама или ћелавим главама већ према афинитетима...
Имамо ли онда право да од деце очекујемо да се понашају зрело и одговорно ако у школи чују да наставник тајитај који још увек живи код родитеља сасвим нормално летује у Турској,носи сат од 300евра итд?Значи,онај ко по закону има власт у образовању треба да почне и да је врши уместо што се сваке године надгорњава са синдикатима о јубиларним наградама и сличним стварима које не занимају родитеље.А ваљда школе постоје да би се деца имала где школовати а не да би наставници и школска администрација имали где радити.

Под хитно вратити униформе!

Unifome nece resiti problem, samo ce zamazati oci onima koji na to pristanu.
Firmirana odeca, pribor za skolu, obuca - za to je krivo drustvo ciji su izdanci tipicni roditelji. Roditeljima ocigledno mnogo znaci cinjenica da im deca setaju firmirana, jer su verovatno i sami takvi.
A da li se ima para za zdravu ishranu, neki sport ili ucenje jezika... Boze, deco, pa i mama mora da ide kod frizera, a i tati treba dzeparac - znate li vi koliko kostaju po tri kafe i kisele u kaficu(treba 'ubiti' svo to slobodno vreme)? A jos sve to 'puta' trideset?
Prioriteti su poremeceni, i to nikakve uniforme ne mogu da sakriju!

@анонимус
зар није право питање зашто се спорт плаћа...увели смо као западни систем у коме се плаћа тренинг у спортским клубовима (у социјализму је било бесплатно или симболично)..али зашто нисмо са запада увели и систем школских лига и обавезног изборног спорта (наравно бесплатног) у оквиру школа (колеџа)...гледали сте валда неки амерички филм..и Словенци и Хрвати су то увели...
директор школе изнајми салу или базен, а родитељи после плаћају неком лихвару да им деца тренирају у својој школи!!

I dan danas me nesto preseče u grudima kada dođe 1. septembar. Tog dana smo se svi mi dovodili na pravi nivo u društvenoj hijerarhiji, zajedno sa našim roditeljima. Tog dana sam se osećao kao gnjida i bednik, a istovremeno postiđen od grča mojih roditelja dok mi kupuju knjige, a i maminog pitanja "Pa, jel mora sad nova pernica?"... Da li ima gore traume za dete nego kad ode u školu, a deca koja imaju im se smeju i teraju da se osećaju postiđenim zbog svoje nemaštine?
Takav stav i vrednosti su nam došli ne sa zapada, već od onih koji su morali sebe da opravdaju u očima javnosti i da kažu kako je dobar onaj koji je bogat, a loš onaj koji je sirotinja. Da se razumemo, u bedi i nemaštini nema ništa dobro, niti sam ja neki komunnista koji propagira jednakost među ljudima, ali to što su oni stekli i obogatili se je na nečasni način.
Zato žalim za tim vremenima kada sam se loše osećao što drugi imaju, a ja nemam. Zato žalim za svakim 1. septembrom i ne samo mojim, nego i svim roditeljima koji su sebe dovodili u tešku muku tog dana.

#Зоран#

Баш тако! Суштина ствари.

Неовлаштено преносим рецепт једне мудре учитељице, коју, пошто је најбоља, опседају богати родитељи: да не би дошло до имовинског раскола међу децом, она на почетку године заповеди свима (и богатима и сиромашнима) да купе деци све исто - исте свеске, исте оловке, исте пернице... Ово је једна од ретких уравниловки која има смисла.
Иначе, ја сам увек био поносан на сиромаштво мојих родитеља: тешко ми је да се сетим да ли сам икад добио штогод ново, али ми то није сметало. Увек сам пред очима имао чињеницу да су неки њихови вршњаци после рата дуго живели на ивици праве глади, тако да ми је све остало, па и кориштене школске књиге, изгледало као чист добитак.