Kako išta reći o ovom tekstu, a ne povrediti ničije emocije!? Posebno autora koji je ovaj tekst slikovito napisao, zakopavajući svoje snažne emocije u čemer prema budućnosti...A u toj budućnosti treba da živi potomstvo svih, i pok Ranka.
1. Tekst počinje svetim činom pomena...a završava se neprikladnim prizivanjem “do sledeće neprilike”...Priziva se Bog da oprosti, a čovek da “ne oprosti”...U “mučenicima” na ikonama vidi se najpre “režim smrti”, umesto svetlosti lika koji poziva na praštanje, pokajanje, ljubav, veru, itd.
2. Neprikladno poređenje sa Spartancima... Molim vas, ispred i u Crkvi!?
3. Fizički opis majke gdina Panića je ružan..."Oniža dama u godinama” bilo bi npr mnogo prikladnije...
4. Ne možete znati da li ste razumeli “poruku” pre nego stigne odgovor na pismo predato SUP-u...
5. Lepo je opisano kako se gledaju kordon i ljudi, zatim “razgovor” ljudi i žutog psa...
6. Lepo ste opisali trenutak prisutnosti “onoga zbog koga su svi došli”...

Dana 15. 08. u zoru uputila sam World Prayer Team-u koji broji milione ljudi na svetu, da u svoje molitve uključe molitvu za spokoj duši Ranka...
Dana 15.08. u sumrak dana vrata na Crkvi Svetoga Marka bila su zatvorena, ali na Tašmajdanskom parku spokojno su se još igrala deca...Poneko dete vodilo je i svog kućnog ljubimca...

Svako od nas kriv je:jer zaboravljamo kako su u toku sto godina proterani Srbi iz Dalmacije,Krajine,Like,Slavoni je,sa KiM.
Svako od nas je kriv jer nasa deca nikada ne smeju da zaborave desetine hiljada srpske dece ubijene u logorima NDH,na Kozari,ubijene nemackim ali i saveznickim i NATO bombama....
Svako od nas je kriv jer je Ranko izgubio zivot u sred demokratskog Beograda.B92 da prikaze snimak(svenk kamere).
Sacuvajmo svaki zivot!

Јасна, прве четири тачке вашег приговора Спасојевићевом тексту не само што су превише патетичне, него су и бесмислене. Не знам зашто се чак и при најмањем испољавању беса због понашања режима, обавезно јављају толики ''гласови разума'' којекаквих хипи-православаца и душебрижника који крајње непримерено одређеној ситуацији позивају на ''праштање, покајање, љубав'', чак и према онима који су батинама усмртили нашег суграђанина и сународника. Јер ето, и његова деца треба да ''срећно живе'' у ''срећном друштву'', које ће им створити баш они који су им усмртили оца. Као да се иста та деца у сред исте те ''среће'' више неће сећати оца, нити се питати ко га је убио и зашто.
Немојмо се више играти праштања сваки пут када треба показати одлучност. Христос није био некакав левичар и пацифиста, нити је Мир као вредност стављао изнад Истине и Правде, без којих ни сам Мир нема никакву вредност. А Истина и Правда у Србији не само да су погажени, него су готово сасвим искорењени.
Ви и вама слични праштајте режиму колико вам се хоће, па се и волите с њим на крају крајева, али као ни аутор овог кратког и ефектног текста, ни ја му не праштам. Не само покојног Ранка Панића, него сво насиље, лажи, нитковлуке,понижења које нам је за ових девет најсрамотнијих година српске историје у свим својим коалиционим варијантама приуштио.

GORŠTAK, "napad" neprimeren stetom činu opela ...

G. Spasojevicu,

Nastavite da pisete ovim, prepoznatljivim stilom. Nekoga ce pokrenuti analiticki eseji, drugog impresionisticki tekstovi pisca koji licnim primerom pokazuje gde Srbin mora da stane radi sebe i sopstvene dece. Neki ce se pokrenuti udarcem po dzepu. Obraz sigurno vise boli.

Mislimo na elementarne osecaje za pravdu i slobodu koje je Isus Hristos licnim primerom pokazao isteravsi trgovce iz hrama. Svedocimo istinu i pravdu, za pocetak.

Srpske vlasti nema. Postoji samo vlast u Srbiji.

Sa uzivanjem citam komentare ovog autora, jer prilicno verno oslikavaju raspoozenje ljudi(kao sto sam i ja)koji gotovo uvek posecuju proteste,u ovom slucaju tuzni pomen. Takodje je vazno da su njegova svedocanstva jedna od retkih takvog tipa u nasem medijskom prostoru. To je posebno bitno jer bi se gledajuci elektronske medije koji toliko izvrcu istinu, gotovo sama sebe postidela kako je moguce da sam u svemu tome ucestvovala.