Мука ми је од свега, посебно од лупетања, назови мислилаца о рупи на саксији. Зашто се човек одрекао својих природних права и створио државу? Установио је да тако лакше остварује већину својих права односно потребе при чему је одрицање од одређених сфера права мањи губитак у односу на добит коју му пружа држава. Према томе држава не може бити приватна прћија, већ заједница у којој сви дају и добијају. Колико? Зависи од договореног минимума. Тај минимум свакако није да једни уживају плодовима отимачине а други у мрвицама из контејнера. Мора постојати неки државни минимум који свима гарантује право на рад а кроз рад и живот достојан човека. У оквиру овог не може се вршити подела ново створеног вишка вредности по систему "пола мени, пола себи", осталима слика ако могу да је плате. Онолико колико је Ђилас у стању да ово оствари, подржавам.
Препоруке:
43
2
2
четвртак, 16 август 2018 02:35
@ пензионер Цвико
Мора постојати неки државни минимум који свима гарантује право на рад а кроз рад и живот достојан човека.
Имали смо већ то, што се звало "сретни социјализам" па кад пребацим норму за идиоте 300% "добијем" 5% "већу плату", а кад су дошле санкције првог ме истерају из фирме са "објашњењем" ти си супер способан лако ћеш наћи посао, шта ће ови што ништа не знају, морају и они да од нечега хране децу.
И док су идиоти "хранили децу" и певали песме идолима остасмо без територија и добисмо "на поклон" протеране Србе.
ПС кад сам добио отказ од "државе" запослим се код приватника, и наставим исто да радим као целог живота, док су ми се остали смејали што сам будала да радим. На крају месеца ја добијем 5 пута већу плату од договорене коју су добили остали радници и 4 пута већу плату од "шефа" који је следећег месеца најурен са посла.
Препоруке:
18
17
3
четвртак, 16 август 2018 03:53
Ах
Кинези су својевремено доводили пензионисане немачке менаџере за директоре и саветнике – наравно добро плаћали али им се свака пара вишеструко исплатила.
Нама би помогао сличан програм за државна предузећа којим би доводили и стране и наше стручњаке из дијаспоре (али не „стручњаке“ као Ђелић наравно већ менаџере, економисте, инжењере и остале са деценијама искуства у струци). Поред транспарентности финансијског пословања (враћање СДК који је намерно уништен после петог октобра да би се сакриле мутне радње) то је једини начин да се спречи растурање државних система у режији неспособних партијских кадрова какве смо имали и још увек имамо.
Све ово би могло да има успеха у држави која не би била партијска прћија као данас – значи први услов је реформа политичког система – избор посланика по имену а не странци.
И све ово наравно може да се оствари и има смисла само у држави у којој су карактери као Вучић и компанија иза решетака.
Препоруке:
26
2
4
четвртак, 16 август 2018 07:39
Бране
Ђилас има исправан став и размишљање. Проблеми Србије : НЕЗНАЊЕ ПОСЛА КОЈИ СЕ ВРШИ!
Препоруке:
34
2
5
четвртак, 16 август 2018 08:51
пензионер Цвико
@ Систем- срећни социјализам,
Прошли смо отприлике исто али то не значи да не треба имати систем или системско решење. Проблем је квалитет система. Ево недавно, покушали су у Финској али не иде. Морају наћи ново решење да би сви имали колико толико достојанствени живот. Проблем су људи, неки би да раде а неки не би. Ја не волим да гледам људе који просјаче, краду, скривају се од других зато што немају, децу, поготово зими која су слабо одевена, контејнераше, итд. У нашем државном апарату и данас имамо прекобројне (као да смо у срећном социјализму) иако су тврдили да ће обезбедити систем, са једним административним радником, информатичарског смера, на 1000 становника. Просте рачунице показују да их има и 10 на 1000. Што је превише, превише је. Привреда не ради и због тога овај садашњи систем мора да пукне. Не зато што ја то пишем, већ зато што то кажу економски закони. Пустимо пропаганду, ТВ дневник и сличне порције лажи.
Препоруке:
15
3
6
четвртак, 16 август 2018 10:17
hercegovac
Vi se ubiste dokazujući jel bolja crna ili bijela mačka dok u trenutno najuspješnijoj državi mačke duginih boja već 30 godina love punom parom.Ne postoje loši i dobri sistemi postoje loši i dobri ljudi.Čini mi se da većina naših problema potiče od našeg shvatanja države od Miloša na ovamo. Priča se da se 1970-tih godina rukovodeći kadar u Budvi birao na način da su se sastajali "čegovići" i za direktore birali "čegoviće" koji "se nisu namirili" a čini mi se da je na nivou države isti sistem ostao do danas dakle država je privatna prćija vlasti i svi se bore da budu vlast da bi bili vezir umjesto vezira a ne da rade posao. Očekivanje od takve države da ima minimum funkcija države je gubljenje vremena a je li država socijalistička pa čak i komunistička ili kapitalistička je manje bitno jedino bitno je da funkcioniše.
Препоруке:
13
3
7
четвртак, 16 август 2018 11:06
телетабис
О овој теми може да се прича данима и ништа да се не закључи. Постоји Кина али постоји и Шведска иниз земља у којима имамо праву лепезу ситуација.
Ако се на место фирме доведе руководећа екипа која поштено и професионално ради резултати сигурно неће изостати.
Још док је било самоуправљање залагао сам се за став да руководиоци предузећа (прва и друга линија руковођења) примају годину дана просечну плату, да се уради завршни рачун и на основу њега, ако има добит, руководство добије унапред уговорени проценат, ако је предузеће у минусу, да добију радне књижице и ногограм у доњи део леђа и сиктер бре. Мислим да и данас оваква идеја има резона.
Препоруке:
22
1
8
четвртак, 16 август 2018 11:20
Ima profesora
Koji naučno tvrde isto što i Đilas i to su tvrdili i devedesetih i pre devedesetih kada još niko nije sumnjao u zapad.Naši tajkuni funkcionišu po principu sluđivanja radnika i vrše pritisak koji je nesnosan. Pri tome polovina radnika su tu preko veze tako da druga polovina duplo trpi.Čovek pod takvim pritiskom stvara ekstra profit neko vreme a onda puca i odlazi. Sistem je nestabilan ali opstaje ako tajkun ima politički podršku ili krade državu kao devedesetih. Hoću reći da oni nisu dostojni takmaci na tržištu koje je slobodno i otvoreno za jaču konkurenciju. Problem je organizacije i produktivnosti a to zavisi od menadzmenta a ne od vlasnika. Država stimuliše razvoj tako što ulaže u strateške grane. Može biti i partnersko ulaganje sa privatnikom. Pa svi jaki su čak i za Hitlera radili...Takve profesore su ućutkali..
Препоруке:
9
1
9
четвртак, 16 август 2018 11:33
Standardi kao mafijaško-trustovska podvala
Svedoci smo da japanske i nemačke automobilske firme lažiraju podatke o izduvnim gasovima i potrošnji a politika uvodi standarde npr Euro 6 koje navodno oni jedino mogu dostignuti. Njihovi lobiji su čak hteli da nam uvale sve dizelaše koje oni zabranjuju a nama su nametnuli stroge tehničke preglede koji obezvređuju potpuno takve automobile i pretvaraju ih u staro gvožđe.To je sve u sprezi sa nemačkom državom koja koristi EU birokratiju za svoju ekspanziju i porobljavanje. Latinski narodi se još nisu otreznili kao Englezi i Tramp donekle. Sve liberalne dogme se ruše jer su predimenzionisane. To je i u društvu slučaj. Od realne ženske slobode i ravnopravnosti smo zašli u bolesni lezbo-feminizam... Đilas je privrednik i on uviđa stvari...
Препоруке:
22
3
10
четвртак, 16 август 2018 12:09
...
Kao neko sa visokim prosekom na Ekonomskom i dugim radnim stazom samo mogu da kazem BRAVO!
Препоруке:
20
4
11
четвртак, 16 август 2018 13:53
Коловрат
Наравно господине Ђилас да је страховито нетачна, а са намером, теза да само приватник може водити бизнис успешно.
Где то "држава" води бизнис? У Теленору на пример, не раде подобни државни службеници у управи, већ држава поставља ПРОФЕСИОНАЛНО РУКОВОДСТВО, које одговара за резултате рада. Други пример је опет из Норвешке, где су, за разлику од Данске, задржали изворе нафте и гаса у државним рукама, и сада, а добрим УПРАВЉАЊЕМ, имају државни фонд од 1.000 (хиљаду) милијарди долара.
Трећи пример, нажалост трагичан, долази из Италије. Срушио се мост, страдало је 39 људи. Сви аутопутеви и путна инфраструктура су дати на управљање приватним концесионарима. Они су зарађивали енормне суме од (скупих) путарина а нису скоро ништа улагали. То сам синоћ чуо на данском 24/7 радију. И сада Италијани размишљају о ПОВРАТКУ путне инфраструктуре у државно власништво.
Ко год тврди супротно је или корумпиран до сржи или има личне материјалне интересе. Нажалост, такви одлучују.
Препоруке:
30
2
12
четвртак, 16 август 2018 14:32
пензионер Цвико
Из коментара видим да нам је проблем квалитетан систем. Све смо дефинисали. За дивно чудо ми читаоци-коментатори постигли смо високи степен сагласности о овом питању. Дакле, може се кад хоћемо.
Препоруке:
10
2
13
четвртак, 16 август 2018 14:59
Јањат Ђорђевић
Миша Бркић појма нема о економији, па је са њим бесмислена свака дискусија. Миша је обичан новинар и као већина њих "зна све о свему", а о Србији баш нема неко мишљење и баш га брига за њену будућност, укључујући и економску.
Ђиласове идеје су добре и нека се о њима изјасне наши врхунски економисти.
Препоруке:
18
2
14
четвртак, 16 август 2018 15:23
политичка организација
Мислим да ћемо ми пре или касније и почети нешто од овога. Можда боље пре :)
Препоруке:
10
1
15
четвртак, 16 август 2018 17:55
чисто онако
Потупуно непотребна преписка.
Бркић је из економског програма издвојио Ђиласа не зато што има реалне примедбе на програм него да би повлачио Ђиласово име по медијима, за рачун Вучића.
Већ четири године Ђилас је најсатанизованији од Вучићевих напредњака и самог Вучића.
Препоруке:
16
2
16
четвртак, 16 август 2018 18:04
@ пензионер Цвико
@ Систем- срећни социјализам,
Прошли смо отприлике исто али то не значи да не треба имати систем или системско решење. Проблем је квалитет система.
Немој Финску. Видиш да је већина "гласача" за "сретни социјализам" и "ураниловку" да свако ради "колико му се ради" а да "отима колико му се отима".
Изједначавањем школске и стручне спреме су настале генерације лезилебовића са "учи сине да не мораш да радиш" кад је прво постало "нормално"
1. да особе са факултетом не раде него су руководиоци
2. да особе са вишом школом не раде него су руководиоци
3. да особе са гимназијом и средњим узалудним постају бирократска већина која не ради
Цела прича "кад би ме неко платио, ја бих радио" је депласирана, јер "запослени" који у животу није радио 8 сати дневно 5 дана недељно, 52 недеље годишње, никад не може да постане радник а камоли да је радио два после дневно и суботом и недељом.
Наш цео "систем" је изграђен на партијско-бирократском профитерству
Препоруке:
9
3
17
четвртак, 16 август 2018 20:15
Lester
Dobro, upecaću se. Izvinjavam se, ali ovo će biti dug i dosadan komentar. Teza da će se Srbija razviti ako se izmene zakoni u korist poslodavaca ne pije vodu. Srbiji bi trebao snažan impuls/ ili šut u pozadinu da se pokrene a za to kapital može skuckati samo 1)Država Srbija na ovako neki način/ dirižazam/istočno azijski model/ model američke škole 2)Neki strani(čitaj azijski penzioni) fond koje bi zeznuli da ulaže 4-5 milijarde $ godišnje sa kamatom od 2-3%.
Stoji da ima masa beskorisno zaposlenih, no oni su u JP i administraciji i njih bi stvarno trebalo najuriti sa posla što je pre moguće (u nekim mestima i žure na posao zato što nemaju gde da sednu ako ne dođu rano). Oni su okosnica svake stranke na vlasti. No, to niko ne sme reći sada kada se svi spremaju za izbore i nastoje da privuku taj glasački blok za sebe. To se mora uraditi pre ili kasnije kako bi se finansije trajno dovele u red i stvorili uslovi za ulaganje ili bar rasteretila privreda.
Nastaviće se...
Препоруке:
8
1
18
четвртак, 16 август 2018 20:19
Lester
Moje mišljenje je da je svaki dogmatski pristup problemu loš i da bi forsiranje laissez faire kapitalizama bilo loše za razvoj Srbije. Budimo iskreni- Srbiji vreme lagano ističe. „Mesije“ i partijske vojske su je spržile i opljačkale, svaka treća godina je „godina nulta“ i stvarno bi trebalo razmisliti dobro i izdumati dobro i origininalno rešenje za dugoročni razvoj zemlje i odlučiti kakva Srbija treba da bude.
Uporedimo situaciju u SAD i Srbiji kroz primer dvojice budućih poslodavaca: Džona i Jovana . Većina brojeva je fiktivna.
Obojica imaju ideju za posao u oblasti proizvodnje(mikropivara recimo), i obojica odluče da kapital skrpe stavljajući stan pod hipoteku dižući kredit. Jocin stan vredi 60000$, Džonov 300000$. Banka im odobri kredit u iznosu 50% vrednosti hipoteke. Joca je bio štedljiv pa je skupio još 10000$ a Džon je takođe štedljiv te je ispraznio penzioni fond i skupio 60000$, od ušteđivine će isplatiti radnicima prve plate i živeti dok se posao ne uhoda.
Препоруке:
4
2
19
четвртак, 16 август 2018 20:22
Lester
Obojica kupuju mašine iz NJemačke, a jedna mašina košta 10000 dolara (sa transportom).Čist profit koji će obojica praviti je 10%(dakle, posle plata, poreza, doprinosa, amortizacije mašina, sirovina)- Ovde sam previše velikodušan, oko 5-6% je prosečan profit u proizvodnji u SAD, zato je kapital i pobegao u IT, nekretnine, finansije i akcije FANG-a.
Džon, pravi prosečni Amerikanac, plaća radnike 40000$ godišnje. Recimo da su 60000$ Džonovi prosečni godišnji troškovi po mašini i radniku. Džon zaradi 500$ mesečno po radniku/mašini(6000$ godišnje)
Jovan, velikodušni Srbin, plaća radnika godišnje 8000$ a troškovi po mašini i radniku su 12000$. Jovan zaradi godišnje 1200$ po radniku. Realnija opcija je da Jovan duplo manje plaća radnike i da po radniku zaradi 433 $ mesečno.
Ako su ceo kredit potrošili na mašine, Džon bi trebao imati 15 mašina i radnika(7500$ mesečno čistog prihoda), Joca 3 mašine i 3 radnika(300$ mesečno čistog prihoda ako je velikodušan- 1300$ ako nije)
Препоруке:
4
2
20
петак, 17 август 2018 01:11
Nemanja@Urosius i student
Sto se naravno nikako nije svidjalo americi i niksonu pa su ga pritscima,blokadama i sa 10 milijardi dolara davanja pinoceu srusili i oterali.Cile je svoj rast doziveo,ali je on pao iskljucivo zbog pritisaka amerike i njenih sankcija.
Koliko su Cileanci bili zadovoljni Pinoceo i kako je on to radio govori cinjenica da su ga 1988 godine oterali izjasnjavanjem na raferendumu.Tako student citaj,informise se pa ces i sam shvatiti kakva je situacija,nezaposlenost,nezadovoljsvo i diktatura bila za vreme cijinog agenta pinocea koji je hiljade i hiljade ljudu ubio kako bi sve rasprdao amerikancima.
Koliko su oni bili ogorcceni na desnicare pokazuje cinjenica da je tek 20 i kusur godina jedan desno orijentisan politicar pobedio na izborima u cileu.Znaci 20 godina posle Pinocea su na vlasti bili socijalisti.
Privreda Cilea se najvise razvijala pocetkom 20 veka da bi polovinom prosle decenije ona dostigla vrhunac i to sve pod socijalistickim predsednicima Lagosom i Misel Basel Herijom.
Препоруке:
7
1
21
петак, 17 август 2018 01:34
Lester
Očito, Džonovo preduzeće će se daleko brže širiti i rasti. Ko zna, možda dođe i u Srbiju, otvori svoje preduzeće ili ćerku firmu, istisne Jocu i počne da izvozi u SAD i Evropu. Naravno, plate ostaju iste dok Džonov profit raste.
No razlike između SRB i USA dolaze do izražaja posebno kada se:
Uporede kamate u SAD(4-6%, niže ako je preko SBA) i Srbiji (preko 10%, sa praktično nebitnim izuzetkom Fonda za razvoj)
Uporedite poresko opterećenje u SAD (progresivni porez na dobit i 10-ak% poreza na zarade i Srbiji(preko 60%)
Shvatite da više od polovine novoosnovanih preuzeća u Americi ne doživi peti rođendan. Bog sveti zna koliko je u Srbiji.
Optimalno rešenje bi neka ekonomska politika koja uključuje elemente dirižizma, jeftinih kredita za MSP, ulaganja u nauku i tehnologiju, uvođenje meritokratije u javna preduzeća i administraciju, smanjenje nepotrebnih rashoda, ulaganje u strateške sektore(poljoprivreda,prehrambena ind i tehnologija, farmacija, energetika, hemijska, IT itd).
Препоруке:
6
1
22
петак, 17 август 2018 21:40
Горан Станковић
питање за М.Бркића :
1. Како су настали, радили и били светски признати гиганти настали у СФРЈ ?
2.О либералном капитализму и слободном тржишту, ваљда ћемо се сви сложити-тај монопол, пљачка грађана и свођење Србије на ( ух, најбоље да свако дода сам ), решиће НЕКИ нови клинци, који ће , рецимо, погледати како је настала данашња Ирска. И изопштити корупцију, извршити национализацију и радити политику као нормалан посао.
3. Шта да радимо, рецимо, са шљивама, ове године, да искористимо тотал и сатремо све то? Ја сам већ заборавио шта је сува ЗДРАВА, нормална шљива. А свака локална самоуправа може да направи предузеће, купи хладњачу, сушару, камиончиће. Да бар ми ПОЈЕДЕМО ту нашу шљиву.
Препоруке:
5
1
23
субота, 18 август 2018 01:32
@ Lester
Галилео и Њутн су већ објаснили у физици са Инерцијом (лењост) "на српском"
Ми смо од 1944-1987 имали лењу масу која се кретала праволинијски у пропаст Српског народа (финансирана од САД), када је на њу 1987 "деловала сила" која је није зауставила или променила правац, него је узбрзала до скоро тоталне пропасти 1999.
"Сила" која је успоравала лењу масу 2001-2008 се показало да није била довољна да заустави лењу масу,
те је лења маса од 2008 преко 2012 (финансрирани од ЕУ) до 2018 поново убрзала до "брзине" 90тих
Леља маса ће наставити да се креће праволинијски док се не "истроши" (измуре) или док јој се не супротстви "сила" која ће да је успори и заустави.
.jpg)
Имали смо већ то, што се звало "сретни социјализам" па кад пребацим норму за идиоте 300% "добијем" 5% "већу плату", а кад су дошле санкције првог ме истерају из фирме са "објашњењем" ти си супер способан лако ћеш наћи посао, шта ће ови што ништа не знају, морају и они да од нечега хране децу.
И док су идиоти "хранили децу" и певали песме идолима остасмо без територија и добисмо "на поклон" протеране Србе.
ПС кад сам добио отказ од "државе" запослим се код приватника, и наставим исто да радим као целог живота, док су ми се остали смејали што сам будала да радим. На крају месеца ја добијем 5 пута већу плату од договорене коју су добили остали радници и 4 пута већу плату од "шефа" који је следећег месеца најурен са посла.
Нама би помогао сличан програм за државна предузећа којим би доводили и стране и наше стручњаке из дијаспоре (али не „стручњаке“ као Ђелић наравно већ менаџере, економисте, инжењере и остале са деценијама искуства у струци). Поред транспарентности финансијског пословања (враћање СДК који је намерно уништен после петог октобра да би се сакриле мутне радње) то је једини начин да се спречи растурање државних система у режији неспособних партијских кадрова какве смо имали и још увек имамо.
Све ово би могло да има успеха у држави која не би била партијска прћија као данас – значи први услов је реформа политичког система – избор посланика по имену а не странци.
И све ово наравно може да се оствари и има смисла само у држави у којој су карактери као Вучић и компанија иза решетака.
Прошли смо отприлике исто али то не значи да не треба имати систем или системско решење. Проблем је квалитет система. Ево недавно, покушали су у Финској али не иде. Морају наћи ново решење да би сви имали колико толико достојанствени живот. Проблем су људи, неки би да раде а неки не би. Ја не волим да гледам људе који просјаче, краду, скривају се од других зато што немају, децу, поготово зими која су слабо одевена, контејнераше, итд. У нашем државном апарату и данас имамо прекобројне (као да смо у срећном социјализму) иако су тврдили да ће обезбедити систем, са једним административним радником, информатичарског смера, на 1000 становника. Просте рачунице показују да их има и 10 на 1000. Што је превише, превише је. Привреда не ради и због тога овај садашњи систем мора да пукне. Не зато што ја то пишем, већ зато што то кажу економски закони. Пустимо пропаганду, ТВ дневник и сличне порције лажи.
Ако се на место фирме доведе руководећа екипа која поштено и професионално ради резултати сигурно неће изостати.
Још док је било самоуправљање залагао сам се за став да руководиоци предузећа (прва и друга линија руковођења) примају годину дана просечну плату, да се уради завршни рачун и на основу њега, ако има добит, руководство добије унапред уговорени проценат, ако је предузеће у минусу, да добију радне књижице и ногограм у доњи део леђа и сиктер бре. Мислим да и данас оваква идеја има резона.
Где то "држава" води бизнис? У Теленору на пример, не раде подобни државни службеници у управи, већ држава поставља ПРОФЕСИОНАЛНО РУКОВОДСТВО, које одговара за резултате рада. Други пример је опет из Норвешке, где су, за разлику од Данске, задржали изворе нафте и гаса у државним рукама, и сада, а добрим УПРАВЉАЊЕМ, имају државни фонд од 1.000 (хиљаду) милијарди долара.
Трећи пример, нажалост трагичан, долази из Италије. Срушио се мост, страдало је 39 људи. Сви аутопутеви и путна инфраструктура су дати на управљање приватним концесионарима. Они су зарађивали енормне суме од (скупих) путарина а нису скоро ништа улагали. То сам синоћ чуо на данском 24/7 радију. И сада Италијани размишљају о ПОВРАТКУ путне инфраструктуре у државно власништво.
Ко год тврди супротно је или корумпиран до сржи или има личне материјалне интересе. Нажалост, такви одлучују.
Ђиласове идеје су добре и нека се о њима изјасне наши врхунски економисти.
Бркић је из економског програма издвојио Ђиласа не зато што има реалне примедбе на програм него да би повлачио Ђиласово име по медијима, за рачун Вучића.
Већ четири године Ђилас је најсатанизованији од Вучићевих напредњака и самог Вучића.
Прошли смо отприлике исто али то не значи да не треба имати систем или системско решење. Проблем је квалитет система.
Немој Финску. Видиш да је већина "гласача" за "сретни социјализам" и "ураниловку" да свако ради "колико му се ради" а да "отима колико му се отима".
Изједначавањем школске и стручне спреме су настале генерације лезилебовића са "учи сине да не мораш да радиш" кад је прво постало "нормално"
1. да особе са факултетом не раде него су руководиоци
2. да особе са вишом школом не раде него су руководиоци
3. да особе са гимназијом и средњим узалудним постају бирократска већина која не ради
Цела прича "кад би ме неко платио, ја бих радио" је депласирана, јер "запослени" који у животу није радио 8 сати дневно 5 дана недељно, 52 недеље годишње, никад не може да постане радник а камоли да је радио два после дневно и суботом и недељом.
Наш цео "систем" је изграђен на партијско-бирократском профитерству
Stoji da ima masa beskorisno zaposlenih, no oni su u JP i administraciji i njih bi stvarno trebalo najuriti sa posla što je pre moguće (u nekim mestima i žure na posao zato što nemaju gde da sednu ako ne dođu rano). Oni su okosnica svake stranke na vlasti. No, to niko ne sme reći sada kada se svi spremaju za izbore i nastoje da privuku taj glasački blok za sebe. To se mora uraditi pre ili kasnije kako bi se finansije trajno dovele u red i stvorili uslovi za ulaganje ili bar rasteretila privreda.
Nastaviće se...
Uporedimo situaciju u SAD i Srbiji kroz primer dvojice budućih poslodavaca: Džona i Jovana . Većina brojeva je fiktivna.
Obojica imaju ideju za posao u oblasti proizvodnje(mikropivara recimo), i obojica odluče da kapital skrpe stavljajući stan pod hipoteku dižući kredit. Jocin stan vredi 60000$, Džonov 300000$. Banka im odobri kredit u iznosu 50% vrednosti hipoteke. Joca je bio štedljiv pa je skupio još 10000$ a Džon je takođe štedljiv te je ispraznio penzioni fond i skupio 60000$, od ušteđivine će isplatiti radnicima prve plate i živeti dok se posao ne uhoda.
Džon, pravi prosečni Amerikanac, plaća radnike 40000$ godišnje. Recimo da su 60000$ Džonovi prosečni godišnji troškovi po mašini i radniku. Džon zaradi 500$ mesečno po radniku/mašini(6000$ godišnje)
Jovan, velikodušni Srbin, plaća radnika godišnje 8000$ a troškovi po mašini i radniku su 12000$. Jovan zaradi godišnje 1200$ po radniku. Realnija opcija je da Jovan duplo manje plaća radnike i da po radniku zaradi 433 $ mesečno.
Ako su ceo kredit potrošili na mašine, Džon bi trebao imati 15 mašina i radnika(7500$ mesečno čistog prihoda), Joca 3 mašine i 3 radnika(300$ mesečno čistog prihoda ako je velikodušan- 1300$ ako nije)
Koliko su Cileanci bili zadovoljni Pinoceo i kako je on to radio govori cinjenica da su ga 1988 godine oterali izjasnjavanjem na raferendumu.Tako student citaj,informise se pa ces i sam shvatiti kakva je situacija,nezaposlenost,nezadovoljsvo i diktatura bila za vreme cijinog agenta pinocea koji je hiljade i hiljade ljudu ubio kako bi sve rasprdao amerikancima.
Koliko su oni bili ogorcceni na desnicare pokazuje cinjenica da je tek 20 i kusur godina jedan desno orijentisan politicar pobedio na izborima u cileu.Znaci 20 godina posle Pinocea su na vlasti bili socijalisti.
Privreda Cilea se najvise razvijala pocetkom 20 veka da bi polovinom prosle decenije ona dostigla vrhunac i to sve pod socijalistickim predsednicima Lagosom i Misel Basel Herijom.
No razlike između SRB i USA dolaze do izražaja posebno kada se:
Uporede kamate u SAD(4-6%, niže ako je preko SBA) i Srbiji (preko 10%, sa praktično nebitnim izuzetkom Fonda za razvoj)
Uporedite poresko opterećenje u SAD (progresivni porez na dobit i 10-ak% poreza na zarade i Srbiji(preko 60%)
Shvatite da više od polovine novoosnovanih preuzeća u Americi ne doživi peti rođendan. Bog sveti zna koliko je u Srbiji.
Optimalno rešenje bi neka ekonomska politika koja uključuje elemente dirižizma, jeftinih kredita za MSP, ulaganja u nauku i tehnologiju, uvođenje meritokratije u javna preduzeća i administraciju, smanjenje nepotrebnih rashoda, ulaganje u strateške sektore(poljoprivreda,prehrambena ind i tehnologija, farmacija, energetika, hemijska, IT itd).
1. Како су настали, радили и били светски признати гиганти настали у СФРЈ ?
2.О либералном капитализму и слободном тржишту, ваљда ћемо се сви сложити-тај монопол, пљачка грађана и свођење Србије на ( ух, најбоље да свако дода сам ), решиће НЕКИ нови клинци, који ће , рецимо, погледати како је настала данашња Ирска. И изопштити корупцију, извршити национализацију и радити политику као нормалан посао.
3. Шта да радимо, рецимо, са шљивама, ове године, да искористимо тотал и сатремо све то? Ја сам већ заборавио шта је сува ЗДРАВА, нормална шљива. А свака локална самоуправа може да направи предузеће, купи хладњачу, сушару, камиончиће. Да бар ми ПОЈЕДЕМО ту нашу шљиву.
Ми смо од 1944-1987 имали лењу масу која се кретала праволинијски у пропаст Српског народа (финансирана од САД), када је на њу 1987 "деловала сила" која је није зауставила или променила правац, него је узбрзала до скоро тоталне пропасти 1999.
"Сила" која је успоравала лењу масу 2001-2008 се показало да није била довољна да заустави лењу масу,
те је лења маса од 2008 преко 2012 (финансрирани од ЕУ) до 2018 поново убрзала до "брзине" 90тих
Леља маса ће наставити да се креће праволинијски док се не "истроши" (измуре) или док јој се не супротстви "сила" која ће да је успори и заустави.