Наш заостали свет жели слободу избора само у области писма српског језика, коју нико више ни у једној земљи нема, а не смета му шпо нема слободу избора у практично свему другом. Опет она ирационална антисрпска хистерија добро утемељена током деценија комунистичке власти и њених наследника.

Како друкчије објаснити да толико људи не жели да пише званичним матерњим језиком, а добро знају који је и по правилу добро умеју да пишу њиме? Хм, сем на рачунарима и мобилним телефонима, ту им знање и способности не иду баш далеко.

Иначе, нема слободу ни да вози левом страном улице, нити да званично користи миље и фаренхајте, ни да постане званично пунолетан кад хоће (уза све што проистиче из тога), ни да бира законе и прописе, ни када ће у пензију, ни како ће да користи здравствено осигурање, ни која и каква документа, изводе, потврде, саобраћајне регистрације и дозволе ...


Зашто пристаје на све то, али само неће да пристане да пише својим језиком онако како се њиме одувек писало?

У темељу целог проблема је то што се у законским одредбама латиница налази као пуноправно, паралелно писмо српског језика. Све до оног тренутка док се она не избаци из тих законских одредби и ћирилица остане као једино писмо српског језика, сва ова нагваждања и философирања нису ништа друго до губитак времена и енергије. Шансе да до избацивања латинице као (законитог, паралелног) српског писма у датим политичким и друштвеним околностима дође су равне нули. Према томе – и све дискусије о „службеној употреби“ или „јавнопј употреби“ једног или другог писма су чист губитак времена. Усмерите сву енергију на одузимање латиници њеног статуса. Без тога – све остало је тандараброћ..

Što se javnosti tiče, gospoda ćiriličari da se upute u kominikološke teme i da pojam javnosti koriste u množini. A to praktično znači - koliko javnosti, toliko i mogućih izbora.

Ne slažem se sa uterivanjem ćirilice na ovaj način. A ni sa kulturnom politikom sadašnjeg Ministarstva. Mnogo su retro. A i nisu stručni za stvari kojima bi želeli da se bave. Vade se na ćirilicu da se ne bi videlo da ništa nisu uradili u drugim oblastima. U oblasti medija pogotovo.

ЈАСНО КАО ДАН. ЈА САМ СЕ ЧИТАВ РАДНИ ВЕК КАО НАСТАВНИК У ШКОЛИ И ФАКУЛТЕТУ БОРИО ЗА ЋИРИЛИЦУ!!!

Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне. Али, издају изнутра – никако. Непријатељ пред вратима, мање је страшан – јер је познат и, он носи своју заставу отворено. Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцима сваког човека. Издајник разара душу нације; подривајући темеље града; он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне. Мање треба да се плашимо убица – издајник је куга!

Марко Тулије Цицерон

I dok kulturni ćute, nekulturni vode interne ratove. Kako bi ostali na vlasti. Ćirilica je povod. Neozbiljno je i pomisliti da će zakon da reguliše upotrebu pisma. To znaju i vrapci.

Nase pismo je glagoljica. Cirilica i latinica su kasnije prihvacene, iako su uvezene. Dakle, oba pisma koristiti u jednakoj meri.

Problem je što Srbi imaju dva pismna kao što su imali i dve-tri vere jer su živeli u različitim carstvima i državama. Pa sad kad se kaže da je SAMO ćirilica srpsko pismo, onda će sve pisano na latinici automatski postati hrvatsko, bošnjačko, crnogorsko.
Tako su i mnogi Srbi katolici postali Hrvati a muslimani Bošnjaci.

Mozete da patetisete koliko hocete ali Srbija se brani na Kosovu a ne instrumentalizovanjem pisma. Sto se Zakona tice,oni su prolazni,pismo ce opstati ako ga narod voli.

Тужно је колико је наш просечан човек необразован и колико је тешко оптерећен комунистичком идеологијом која му је утувила у главу да је бољи, паметнији, у предности, да има боља решења и више слободе него друге нације.
Ни када са свиме тиме тресне о дно Европе, и даље верује и лупа глупости као навијени аутомат.

Језик мора да је стандардизован, и то се свуда подразумева, а овде људи хоће слободу да раде како хоће. Али, не буне се што имају метар, а не јард, или целзијус, а не фаренхајт, и тако на десетине јединица и мера, али се буни када држава коначно хоће, после више деценија да ПОЧНЕ да ради на установљавању стандарда у језику. Оно што је свуда нормално, неупитно, подразумева се.
Али, буне се зато што је само тај стандард ометан ониме што је засновано на чистој антисрпској идеологији из комунизма; она је јача од сваког знања и памети, слепа, верничка.

Тужно је што се питањем стандардизације језика још бавимо; то белодано показује колико смо неуређено и заостало друштво.

Zasto jezik mora da bude standardizovan, da li je to oduvek tako bilo ili se jezik razvijao spontano i gasio spontano,vec prema prilikama. Ako narod zeli dva pisma, a drzava mu namece standard samo jednog,onda drzava vrsi nasilje i nad jezikom i nad narodom. A to vec nije demokratija vec diktatura manjine.

Raspada se Srbija, odose granice po Ustavu, a vi o tricama i kucinama. Slepi narode, sa slepima koji vas vode.

@Srbija je multikulturalna, Ljilja

Да би нека земља могла да се назове мултикултурном она мора да буде таква да у њој не постоји култура која је преовлађујућа већ постоји више култура којима припада велики број људи. Аустро-Угарска је била мултикултурна земља јер су поред немачке и мађарске културе постојале и друге које су имале бројне припаднике. Југославија је била мултикултирна земља јер ниједна култура није била преовлађујућа. Данашња Босна и Херецеговина је мултикултурна земља јер ниједна од три културе не преовлађује. Слично је и са Македонијом. Србија није мултикултурна земља јер највећи број њених становника припада српској култури. Културе националних мањина не чине да је нека земља мултикултуларна. Ако бисмо због култура националних мањина рекли да је нека земља мултикултурана онда би све земље биле мултикултуралне.

Какво питање, колико је овде образовни ниво низак!
У језику је све стандардизовано: писмо, изговор, правописна правила, интерпункција, употреба страних речи (писање и изговор), промена речи (глагола, именица, заменица, придева ...), регистар, стил ...
Зашто пишете по стандарду (сем писма, хм, и правописа) ... аха, зато што не знате шта је стандард. Користите велико слово, запету, знак питања, стандардне промене речи, стандардан ред речи, стандардна значења ..., све су то стандарди.

Као да питате зашто је музика стандардизована кад свако може да пева како хоће под тушем у свом купатилу.
ЉВЈ

Тако и дотични лингвиста и члан САНУ о култури говори као о средству утицаја једне нације на другу.

Да немамо суседе, да смо изоловани од света, да ли би нам култура, језик, писмо, уметност, држава, идентитет уопште били потребни?

Да ли ишта од поменутог има вредност само по себи и само за нас?

По поменутој мисли која једини смисао за нас види у томе да се поставимо наспрам њих - не. Нажалост, то је доминантан поглед на друштво и свет у нашем народу, који ће увек пре одреаговати на спољнополитичка дешавања на која по правилу не може да утиче него на питања унутрашњег уређења која су у његовом домету. Узрок свему томе је управо мисао у којој ми не треба ни да постојимо као ми ако не постоје и они који постојању нас као нас дају смисао.

Прочитао сам све коментаре. Три напомене за крај.

1. Српски је већ деценијама стандардизован језик. Скоро сваке године објављују се ажурирани приручници, правописи, речници, граматике...

2. Истовремено коришћење два писма никога није учинило функционално неписменим, одакле тај податак?

3. Култура није појам који се ограничава на нацију или етнију.

Ministar sam ne poznaje u dovoljnoj meri srpski jezik i koriti ga rdjavo u javnoj sferi. Navodna borba za cirilicu, tj. lobiranje je pokusaj da se sakrije neznanje u oblasti jezika.

Neobjašnjiva opsednutost jednog anonimnog ministra i njegovih satelita pismom. Dosadni su. Izgleda mi da nema drugog načina da se pojave u javnosti. Rezultati u kulturi ravni su nuli. A o KiM ne smeju ni da pisnu.