Уз сво уважавање ставова Д. Мировића ипак мишљења сам да је због нашег географског положаја, Русија далеко а Бог високо, нашој малој али географски значајној држави преко неопходан баланс, неутралан став према Западу али и према РФ, Кини, према Истоку. У постојећој констелацији равнотеже укупне моћи између Истока и Запада нама се намеће неутралан однос као услов опстанка на овим важним просторима. Приближавање једној страни је уједно излаз из колико толико сигурне равнотеже у нешто непознато, несигурно, неуравнотежено. А то није добро. Везивање само за једну страну истовремено је непотребно сучељавање с другом страном. Ако се постојећи баланс моћи временом поремети на Исток или на Запад и тада ми као мали народ морамо настојати да задржимо неутралност а од које, историја је то показала, има најмање штете. Привредно-економска сарадња са свим светским субјектима, разв. државама, мора бити наша будудућа водиља. Интереси су трајни, све друго је пролазно, ирелевантно.