Da, intelektualci su, posebno nasi,interesantne biljke. Slazem se s tim da naravno postoji sprega izmedju moci, vlasti i znanja i intelektualaca. Vlasti je zaista potreban onaj koji zastupa interese vlasti ali tako za se to na prvi pogled ne vidi. Postoji velika verovatnoca da su ovi intelektualci pod kontrolom sistema sto nas vodi tezi da je takozvana kritika privid. No to sto je njihova kritika privid ne znaci da je svaka kritika privid i da postoji stoprocentna kontrola. Mislim da je teza kako je kritika privid tipicno mndijalisticka teza koja vodi obeshrabrivanju onih koji se necemu suprostavljaju. Ona im govori da je svaki njihov pokusaj da se suprostave necemu sto je pogresno osudjen na neuspeh. I tako studente sa tom pricicom uljuljkavaju u defetizam i rezignaciju, pomirenost sa stanjem stvari. Kako su to govorili levicari i frankfurtovci: drzava je represivna, suprostavimo se represiji, oslobodimo se , ali onda na kraju teorija o represiji dodje do teze da je represiji ne moguce umaci jer drzava,odnosno kapitalizam institucionalizuju svaki otpor, a to sve vodi ka zakljucku da represiju treba u stvari prihvatiti.Sto se tice raspada ideologija one zaista neke intelektualce dovodi u nezgodnu poziciju. Odjedanput sve ono sto su pricali postaje glupost. Da, oni bi tada zaista trebali jednostavno da kazu da su pogresili. Medjutim to se ne desava. Naprotiv, oni brzo konvertiraju na drugu stranu, protiv koje su se borili prethodnih godina. I tako najradikalniji komunisti preko noci postanu najradikalniji kriticari komunizma, najradikalniji antizapadnjaci postanu najradikalniji prozapadnjaci itd. U pirncipu mi se,naravno, svidja ovaj tekst. Samo se ne slazem sa tezom koja se nalazi na kraju teksta, da postoji privid da vlast ne kontrolise javni prostor i da u taj privid skoro svi veruju. Naprotiv, sasvim je ocigledno da vlast kontrolise javni prostor. I sasvim je ocigledno da svaka kritika nije privid nego realnost s kojom se treba suociti. Pozdrav.